Srbija je prestala da prati stopu apsolutno siromašnih: Zašto?
Stopa apsolutnog siromaštva za 14 godina neznatno je smanjena, a već godinama se podaci o broju građana iz ove grupacije ni ne beleže.
Sagovornici Danasa problem vide u nedostatku političke volje, što potvrđuje i činjenica da Srbija već godinama nema strategiju ni socijalne zaštite ni smanjenja siromaštva.
U Srbiji od 2020. godine podaci o broju apsolutno siromašnih građana nisu poznati. To je uzrokovano time što Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU), koji je ove podatke pribavljao, od kraja 2021. godine više ne radi.
Iako je ovaj tim u svom poslednjem izveštaju naveo da bi broj apsolutno siromašnih u našoj zemlji trebalo i dalje pratiti, to se, ipak, nije desilo.
"Budući da koncept relativnog siromaštva nije najpogodniji za praćenje kretanja stope rizika siromaštva tokom vremena, potrebno je nastaviti kontinuirano praćenje apsolutnog siromaštva prema dosadašnjoj metodologiji. Praćenje apsolutnog siromaštva je važno ne samo sa aspekta praćenja dinamike broja siromašnih, već i zbog formulisanja javnih politika za smanjenje siromaštva", naveli su oni tada.
Prema poslednjim dostupnim informacijama iz 2020. godine (oodaci su procenjeni na osnovu dobijenih informacija iz Ankete o potrošnji domaćinstava koja je prekinuta, zatim nastavljena polovinom 2021. godine), procenat apsolutno siromašnih u Srbiji iznosio je 6,9 odsto. To znači da je 446.000 građana na mesečnom nivou trošilo manje od 12.695 dinara.
Kako je tada navedeno, stopa apsolutnog siromaštva u Srbiji se neznatno smanjuje u posmatranom izveštajnom periodu od 2006. do 2020. godine, iako je i dalje nešto viša nego tokom perioda od 2008. do 2012. godine, sa izuzetkom 2010.
Podaci su tada pokazali da je najugroženije stanovništvo izvan urbanih područja, posebno u regionu Južne i Istočne Srbije, deca do 14 godina starosti, ali i deca starosti 19-24 godine, kao i lica koja žive u domaćinstvima sa neobrazovanim ili nisko obrazovanim, nezaposlenim i neaktivnim nosiocima domaćinstva.
Iako sada ne znamo koliko građana naše zemlje živi u apsolutnom siromaštvu, ono što znamo je da je visina socijalne pomoći nedovoljna, a za pojedinca, odnosno nosioca prava u porodici iznosi 11.122 dinara.
Iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 objašnjavaju da se stopa inflacije sa kojom se usklađuje novčana socijalna pomoć odnosi na opštu stopu inflacije koja je značajno niža od stope inflacije koja se odnosi na cenu hrane.
"Zbog toga se troškovi života primaoca novčane socijalne pomoći i dalje efektivno povećavaju iz meseca u mesec. Takva situacija je već dugo realnost imajući u vidu da je još od avgusta 2021. godine pa sve do danas u Srbiji indeks potrošačkih cena hrane veći od opšteg indeksa potrošačkih cena", objašnjavaju oni.
Iz ove Inicijative ukazuju da država godinama unazad smanjuje broj korisnika novčane socijalne pomoći, iako se potreba za socijalnim davanjima ne smanjuje.
"Drastično smanjenje broja korisnika uočeno je naročito nakon uvođenja sistema socijalne karte. Od 226.897 korisnika u 2019. godini, do sadašnjeg broja od 176.580 korisnika, smanjen je njihov broj za 50.817. S druge strane, samo od 1. februara 2022. godine, što je jedan mesec pre početka primene Zakona o socijalnoj karti, do 1. avgusta 2023. godine taj broj je smanjen za 34.686", navode iz A11.
Na upit o podacima o apsolutnom siromaštvu, iz RZS za Danas kažu da oni od 2013. godine sprovode istraživanje "Anketa o prihodima i uslovima života" (SILC).
"Na nivou Evropske unije SILC je obavezno istraživanje i predstavlјa referentni izvor podataka za obračun indikatora relativnog siromaštva, socijalne isklјučenosti i uslova života, kako bi se dobili međunarodno uporedivi podaci. U Srbiji, pre uvođenja SILC istraživanja u sistem zvanične statistike, RZS je u nedostatku relevantnog istraživanja za obračunavanje stope apsolutnog siromaštva koristio podatke iz 'Ankete o potrošnji domaćinstava'. Primenjena metodologija je metodologija Svetske banke, bazira se na konceptu potrošnje domaćinstava i nije međunarodno uporediva", navode iz RZS-a.
S obzirom na proces pridruživanja Srbije EU i obaveza usklađivanja sistema zvanične statistike sa Evropskim statističkim sistemom (PG 18), RZS je, kako kažu, preuzeo obavezu da obračunava i objavljuje indikatore relativnog siromaštva koji se izračunavaju isključivo na osnovu podataka iz SILC istraživanja.
"Iz tih razloga RZS je prestao sa objavljivanjem podataka o stopi apsolutnog siromaštva. S obzirom na delokrug rada SIPRU tima, RZS je u saradnji sa njima i za njihove potrebe do 2020. izračunavao i stopu apsolutnog siromaštva. Prestankom rada SIPRU tima prestala je i potreba za izračunavanjem i objavljivanjem stope apsolutnog siromaštva", objašnjavaju oni.
Direktor Centra za socijalnu politiku Žarko Šunderić za Danas navodi da je Srbiji mnogo važno da i dalje prati podatke o apsolutnom siromaštvu.
Kako objašnjava, veoma je tehnički jednostavno da RZS to uradi, a politički je samo potrebna molba Zavodu da se to proizvede.
"Tehnički postoji mogućnost da Srbija veoma jednostavno ima podatke o apsolutnom siromaštvu zato što RZS redovno sprovodi Anketu o potrošnji domaćinstva i njihov napor bi bio minimalan da te podatke daju i proizvedu. Zavod to može da uradi ukoliko postoji zahtev od strane izvršne vlasti za to", navodi Šunderić.
Pročitaj još
On pojašnjava da podataka nema jer SIPRU više nema, a niko drugi u Vladi Srbije takve podatke ne traži, a, kako dodaje, ne postoji ni zahtev EU za tim, zato što to spada u domen nacionalne statistike.
"Podaci o apsolutnom siromaštvu nam govore o ljudima koji su u najtežem položaju i sve ove mere koje su usmerene na smanjenje siromaštva bi trebalo da gađaju, pre svega, tu populaciju. Kako da znamo da mere države imaju efekta, ako nemamo podatke", pita Šunderić.
Ceo tekst lista Danas o praćenju stope apsolutno siromašnih možete pročitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
TAJMLAJN: Ko je sve uhapšen posle izbora - spisak postoji
12.11.2026.•
3
Nakon izbora gotovo da nema dana u kom nije uhapšena neka osoba koja je bila povezana za režimom Aleksandra Vučića.
Tužilac Stamenković: Nenad Stefanović imao potpunu političku podršku da formira paratužilaštvo
12.11.2026.•
0
Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković ocenio je da je glavni javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović imao "potpunu političku podršku, koja mu je omogućila da napravi paralelnu tužilačku organizaciju".
KVIZ: Poklon za pravi odgovor
12.11.2026.•
2
Novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo je pred vama.
Vukadinović: Studenti u boljoj poziciji u odnosu na DOS, imaju mogućnost da izbegnu greške
12.11.2026.•
4
Politički analitičar Đorđe Vukadinović ocenio je da je Studentski pokret u boljoj poziciji u odnosu na DOS, ali da će očuvanje jedinstva i izbegavanje grešaka 5. oktobra 2000. biti presudni za uspeh promena.
Sindikat nakon hapšenja Baste: Ispitati poslovanje svih javnih preduzeća u Srbiji
12.11.2026.•
17
Savez slobodnih sindikata Srbije poručio je da hapšenje bivšeg direktora JKP "Beogradske elektrane" i bivšeg ministra privrede Radeta Baste mora biti početak sistematskog preispitivanja poslovanja svih javnih preduzeća.
Studenti: Radnici u građevinskom sektoru javljaju se zbog gubitka radnih mesta i obustave poslova
11.11.2026.•
4
Studentski pokret saopštio je da im se građani i zaposleni u građevinskom sektoru javljaju zbog gubitka radnih mesta i obustavljanja ili smanjivanja aktivnosti kompanija.
Davoru Macuri i njegovim firmama tužilaštvo zabranilo raspolaganje imovinom
11.11.2026.•
5
Tužilaštvo za organizovani kriminal zabranilo je vlasniku Alta banke Davoru Macuri i pojedinim firmama u njegovom vlasništvu raspolaganje imovinom.
Silna hapšenja i pokretanje istraga: Svi se pitaju kad će pasti "kapitalci" i šta posle toga
11.11.2026.•
20
Otkako je Studentska lista 25. oktobra pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima, jedva da je prošao dan bez privođenja, hapšenja, pokretanja istraga, preispitivanja rada Višeg javnog tužilaštva.
Ružić o novoj partiji: "Crvena linija" neće biti rekonstruisani niti novi SPS
11.11.2026.•
19
Osnivač partije "Crvena linija-socijaldemokrate" Branko Ružić, inače bivši funkcioner Socijalističke partije Srbije (SPS) rekao je danas da nova stranka neće biti rekonstruisani SPS ili novi SPS.
Aleksandar Ivanović traži otvaranje dosijea BIA o ubistvu Olivera Ivanovića i rasformiranje službe
11.11.2026.•
7
Član Predsedništva Narodnog pokreta Srbije (NPS) Aleksandar Ivanović zatražio je danas otvaranje dosijea Bezbednosno-informativne agencije (BIA), posebno onih koji se odnose na ubistvo njegovog strica Olivera Ivanovića.
RTS: Utvrđeno ko je od zaposlenih snimak internog sastanka dostavio Informeru
11.11.2026.•
8
Radio televizija Srbije (RTS) objavila je večeras da je utvrđeno ko je od zaposlenih nezakonito poslao snimke televiziji Informer sa zatvorenog sastanka, u utorak, redakcije Informativnog programa RTS-a.
Francuski portal o studentskom pokretu u Srbiji: Politička odiseja bez istorijskog presedana
11.11.2026.•
1
Studenti u Srbiji pobedom na izborima ostvarili su neverovatnu političku odiseju bez istorijskog presedana koja je uzdrmala sve političke kategorije, ocenio je francuski portal "Kurije enternasional".
Studentski plan za spoljnu politiku: Evo šta su im nacionalni interesi
11.11.2026.•
28
Kritičari i skeptici Studentske liste pripisuju novoj skupštinskoj većini da se slabo oglašavala o pitanjima spoljne politike.
BIA demantuje navode Radara o smenama rukovodilaca i uništavanju dokumentacije
11.11.2026.•
3
Bezbednosno-informativna agencija (BIA) demantovala je danas navode nedeljnika Radar o smenama pojedinih rukovodilaca u Agenciji, kao i tvrdnje o navodnom uništavanju i falsifikovanju dokumentacije.
Kamioni na granicama čekaju i do četiri sata
11.11.2026.•
1
Auto moto savez Srbije (AMSS) saopštio je da automobili na graničnim prelazima prolaze bez dužih zadržavanja dok kamioni čekaju od 30 minuta do četiri sata.
UNS traži objašnjenje zašto je urednik RTS-a čitao spisak zaposlenih na redakcijskom sastanku
11.11.2026.•
6
UNS je saopštio da je zabrinut zbog dešavanja u RTS-u i traži da v.d. glavnog i odgovornog urednika Borivoje Uskoković odgovori zašto je na sastanku redakcija Informativnog programa čitao spisak sa imenima zaposlenih.
Komentari 20
salajka
Ludovički
D
Sva deca vukovci.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar