Rizik od državne kontrole medija u Srbiji visok, mediji ukrupnjeni oko dva operatora

Autor: FoNet

Info

01.03.2024.

13:15

Rizik od državne kontrole ili državnih resursa u medijima je relativno visok u Srbiji.

Rizik od državne kontrole medija u Srbiji visok, mediji ukrupnjeni oko dva operatora

Foto: 021.rs

Trendovi ukrupnjavanja medija oko dva kablovska operatora su vidljivija nego 2018. godine, rečeno je danas na predstavljanju istraživanja o vlasničkoj strukturi najuticajnijih medija i medijskih kompanija u Srbiji.

"Analizirano je 43 medija, odnosno vlasnika, pojedinaca i kompanija iza medijskih kuća", rekla je koordinatorka projekata Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Tanja Maksić i objasnila da se merilo 12 indikatora koji mogu biti rizik po medijski pluralizam.

Od 12 indikatora, dodala je ona, dosta njih se crveni, a to je upozorenje da je horizantalna, verikalna i politička kontrola nad medijskim kućama visoka.

Maksić je objasnila da se visokim rizikom smatra ako četiri kuće gleda više od 50 odsto publike, pre svega kada je reč o televiziji, dok su sektori štampe i radija u srednjem riziku koncentracije.

Prema njenim rečima, SBB i Telekom Srbija su dominantni na tržištu kablovske televizije i važni igrači u osnivanju medijma - proizvođači i distributeri medijskog sadržaja.

"Trendovi ukrupnjavanja medija oko operatora su vidljiviji nego 2017. godine kada je to počelo", ukazala je ona.

Druga velika promena, rekla je Maksić, jeste da medijske kuće "otvaraju" publiku u novim sektorima.

"Kada smo 2017. godine radili analizu, podsetila je ona, trend je bio da su print mediji tražili publiku u onlajnu. Mediji sada funkionicušu u sva četiri sektora, pa sada print stvara televizije na kablu - Blic TV, Kurir TV, Informer TV", istakla je Maksić.

Maksić je rekla i da je trend u onlajnu da i mediji funkcionišu na "deljenju sadržaja" kako bi povećali klikabilnost svog i "prijateljskih" sajtova.

"Da li će istraživanje nešto da promeni ne zavisi od nas ovde, a verujem da ljudi u Srbiji nisu upoznati sa vlasničkom strukturom u svim medijima", istakla je Maksić.

Predstavnica Global medija registra Nafisa Hasanova izjavila je da trendovi na Zapadnom Balkanu pokazuju visoku stopu koncentracija u medijima, što je rezultat manjka zaštitnih mera ili koje postoje, ali se ne primenjuju efikasno.

"Ovo je drugo istraživanje za Srbiju, prvo je bilo 2017. godine i pokazuje trendove porasta uloge države u medijima", rekla je ona, povodom analize koju je ova organizazija uradila sa mrežom BIRN Srbija.

Hasanova je rekla da trend pokazuje da je rizik od državne kontrole ili resursa u medijima relativno visok.

Ovo je alat koji daje rendgenski sistem medijskih sistema, rekla je Hasanova, jer ne želimo da demonizujuemo aktere, već da shvatimo rizike od različitih aktera.

Predstavnik IPSOS Dejan Radosavljević rekao je da je logičan razvoj medija da se širi na više platformi.

"Auditorijum je sve manji, sve stariji i medijska slika odražava demografsku situaciju", rekao je Radosavljević i istakao da je popravljena obrazovna struktura populacije i dramatičan skok u internet populaciji.

Televizija stagnira na obimu auditorijuma, on iznosi oko 65-67 odsto, ali je vreme koje se provede ispred TV je 10 sati. Radio se "drži" i podmlađuje, preneo je on.

Radosavljević je rekao da je "print "u padu, da je taj medijski prostor depriviran i da je malo je kvalitetnog, kritičkog, osmišljenog novinarstva.

Prema njegovim rečima, za 2.000 medija u Srbiji medijsko tržište čija je vrednost 450 miliona evra, je malo i ukrupnjavanje je tržišno opravdano, ali pitanje je da li je regulatarno to ok.

Radosavljević je rekao da je čarobna reč "sadržaj", kvalitetan, osmišljen sadržaj, ali to nikjo neće da plati.

"U tom bunaru nema mesta za male medije", dodao je.

Predstavnica Novosadske novinarske škole Darija Stjepić izjavila je da se ovde govori o “duopolu” Telekoma i Junajted grupe, ali za većinu publike nema tog "drugog prozora".

U slučaju prodaje Junajted grupe ne bismo imali ni prozor u ono što imamo sada, neku vrstu slobode medija, rekla je Stjepić.

Direktor nedeljnika Vreme Stevan Ristić izjavio je da je jako teško poslovati u ovakvom medijskom okruženju i Vreme trpi od državne kontrole nad resusrima.

Ristić ukazuje da i kada su se dodeljivale prvi put nacionalne frekvencije, data je jedna više nego što je moguće i normalno i time je normalizovano da mediji zavise od države.

Privatizacija medija kako je urađena nije dobra i umesto državnih dobili smo partijske medije, predočio je Ristić.

Predsednik Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević podsetio je na izveštaje tog tela iz 2011. godine u kojem je upozoreno dokle će dovesti netransparetno vlasništvo u medijima.

"Potom smo dali izveštaje 2014. i 2015. godine, gde smo pokazali kako se mogu kontrolisati mediji i kako se mediji kontrolišu javnim sredstvima", rekao je Milićević.

"Centrirali smo vam loptu, a ništa nije urađeno. Sada se proces ubrzao i ko sada treba da zaustavi taj proces, pre nego dođe do situacije kada je nemoguć povratak", upitao je on.

Milićević je ponovio da je Savet govorio da nikada nije trebalo prihvatiti prikrivene vlasnike medija, ali ovde se radovalo što država više nije u medijima.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

mediji

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Klikabilni

01.03.2024 • 17:08

Povećana klikabilnost onlajn provajdera vodi u mRdžovanje biznisa što za konsekvencu ima daunloudovanje kontenta :)

0 0 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.