Uniforme u školama ili veća pomoć učenicima iz siromašnih porodica: Šta je prioritet?
Ministarka za brigu o porodici Milica Đurđević najavila je predlog za uvođenje školskih uniformi. Međutim, dovodi se pitanje da li je to trenutno prioritet u školama.
Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov za Danas kaže da je tema školskih uniformi "pomalo deplasirana".
"Imam utisak da svaki put kada se pojavi neki ozbiljniji problem u prosveti za koji nemamo rešenje ili ne postoji brzo rešenje, mi recikliramo ovo pitanje", kaže Markov komentarišući izjavu Milice Đurđević Stamenkovski, ministarke za brigu o porodici i demografiju, da će u dogovoru sa Ministarstvom prosvete predložiti vraćanje đačkih uniformi u škole.
Poslednji u nizu onih koji su se zalagli za ovu ideju bio je bivši ministar prosvete Mladen Šarčević, koji je još 2016. najavljivao povratak uniformi, a godinu dana kasnije isticao da će za njihovo uvođenje u svim obrazovnim ustanovama biti potrebno najmanje dve godine.
Školska 2017/18. godina počela je promocijom uniformi u OŠ "Sveti Sava" u Vrčinu koje je za đake prvake jednog odeljenja besplatno kreirala dizajnerka Dragana Ognjenović.
Od reklame se nije daleko odmaklo, a u međuvremenu su i retke škole koje su osmislile različite tipove uniformi, od njih odustale.
Glavni razlog je bio novac, koga za ovu namenu nije imalo ni samo Ministarstvo prosvete, o školama da i ne govorimo.
Na sajtu Ministarstva i danas se može naći obrazloženje da su đačke uniforme odavno deo obrazovnih sistema mnogih država, poput Velike Britanije, Japana i Kine i deo "svih svetski prestižnih škola, kako državnih tako i privatnih .
"Ta ideja preneta iz privatnih obrazovnih ustanova koje funkcionišu po ugledu na Zapad i stvar su prestiža, a roditeljima i deci je stalo da se vidi da idu u privatne škole. Time pokazuju svoj dobar društveni status", komentarisala je Šarčevićevu zamisao u to vreme Biljana Lajović, specijalista školske psihologije.
U obrazloženju Ministarstva piše da je jedan od glavnih razloga zbog koji se preporučuje nošenje unificirane školske odeće smanjenje razlika zasnovanih na socijalnom statusu učenika.
"Ukoliko su učenici isto obučeni veća je verovatnoća da će jedni od drugima sticati utisak na osnovu karaktera i uspeha u školi, a ne na osnovu socijalnog statusa. To za posledicu ima veću saradnju među njima i razvijanje kolektivnog duha i osećaja pripadnosti školi kao zajednici. Praksa je pokazala da nošenje unificirane školske odeće doprinosi smanjenju vršnjačkog nasilja, dok istovremeno povećava bezbednost učenika, jer postaju lakše uočljivi kako na putu do škole, tako i tokom boravka u školi", piše u tom obrazloženju Ministarstva.
Ministarka Đurđević Stamenkovski sada smatra da će se uvođenjem uniformi smanjiti rivalitet između dece i olakšati roditeljima koji izdvajaju velika sredstva za kupovinu garderobe.
"Postoji manjina koja je protiv toga jer misle da je škola modna pista i želi tamo da reprezentuje svoj materijalni status preko deteta. A ta manjina uvek bude glasna i stekne se utisak da ona predstavlja neku polovinu Srbije. Ne. Većinska Srbija jeste za to, zato što većinska Srbija želi da se ta deca druže i igraju, a ne da se gleda ko je kakve patike kupio. Nečiji roditelji naprosto to nemaju i nisu zbog toga njihova deca manje vredna, niti treba da nose nekakve komplekse i frustacije", kaže ministarka.
Nijedna od škola koje su u prethodnom periodu uvele uniforme nije kupovala komplete odeće i obuću za đake, već uglavnom majice i dukseve.
Pomenuta kreacija Dragane Ognjenović je u to vreme koštala oko 6.000 dinara po đaku, a pod pretpostavkom da se mora obezbediti letnja i zimska varijanta i najmanje po dva kompleta za svakog učenika da može da ih menja, jasno je da bi zamisao Đurđević Stamenkovski značajno opteretila državni budžet.
"Osim populističke izjave koju je ministarka za brigu o porodici dala za medije, ne očekujem da će aktuelna ministarka prosvete pokretati ovo pitanje, niti da će uniforme biti uvedene, jer i raniji ministri nisu uspeli da je realizuju. Ključno pitanje kada se aktuelizuje uvođenje đačkih uniformi je zapravo kakav efekat treba da proizvedemo. Ako je ideja da se na taj način uklone socijalne razlike, onda je pravo pitanje zašto to činiti, odnosno zašto veštački negovati ideju da smo svi jednaki kada zapravo to nismo i ne treba da budemo", komentariše Aleksandar Markov.
On napominje da škola ima vaspitnu ulogu i mora da nauči decu da nismo i nećemo kroz život svi biti jednaki, ali i da odelo i bogatstvo ne čini čoveka, već je čovek bogat onoliko koliko zna.
"Međutim, u društvu koje afirmiše primitivizam najlakše je govoriti o školskim uniformama koje će kao rešiti sve probleme. I umesto da društvenom i kulturnom siromaštvu suprotstavljamo znanje kao način da se iz njega izađe, mi ćemo se vraćati nekim rešenjima iz prošlosti koja ni tada nisu davala rezultate, a posledice svi vidimo", ističe Markov.
Pročitaj još
Psihološkinja Marina Videnović ukazuje da uniformisanje dece na prvi pogled može da deluje kao jednostavan način za poboljšanje lošijeg položaja u školi i vršnjačkoj grupi dece koja su iz porodica sa nižim materijalnim statusom.
"Međutim, ljudi koji su stručnjaci u ovoj oblasti i upoznati su sa problemima nejednakosti u školi dobro znaju da se radi o složenom fenomenu koji nije moguće uspešno rešiti kozmetičkom promenom. Prvo, razlike je nemoguće prikriti. Zamislimo da sva deca dođu u istim uniformama koju isto roditelji treba da plate. Verovatno i veći broj uniformi, pošto bi deca trebalo svaki dan da ih nose. Da li smo uspeli sada decu da ubedimo da su svi zapravo iz porodica koji imaju isti finansijski položaj? Naravno da nismo. Ostali znaci materijalnog statusa će ostati. Da li će svi imati mobilne telefone ili iste marke mobilnih? Da li će svi imati iste patike ili iste satove", pita Videnović.
Dodala je i da je možda rekreativna nastava mesto gde bi dva pomenuta ministarstva mogla uspešnije da sarađuju jer je pitanje mogu li roditelji sve dece da izdvoje više od pola prosečne plate za ovaj izdatak.
I ona potvrđuje da je u nekim zemljama uniforma statusni simbol jer je znak da je upisana škola koja je tražena i/ili dosta košta.
"Ako pretpostavimo da možemo da prikrijemo razlike, da li tako decu učimo jednakosti? Pa baš i ne. Učenici treba da nauče da neki drugari možda dolaze iz porodica koje imaju niže finansijskih mogućnosti, ali da to ne znači da su oni po bilo čemu manje vredni ili da će manje postići ili da su im porodice lošije od onih koji imaju više novca. Takođe, treba da nauče da nije u redu da deci čija porodica ima manje nešto bude uskraćeno i da svi treba da doprinesemo da se to ne desi", navodi Videnović.
Prema njenim rečima, učenicima iz siromašnijih porodica je potrebna veća pomoć ministarstava od poruke: "Evo vidiš sad ste svi isto obučeni, je l’ da da smo rešili problem i da se više ne osećaš loše jer vidiš da tvoji roditelji imaju manje".
"Da bismo u tome bili uspešniji moramo da kao zajednica (u medijama, izjavama, školi, porodici) vrednujemo, ističemo i verujemo u te druge vrednosti kao važne", kaže sagovornica Danasa.
Napominje da su istraživanja rađena u okviru Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu pokazala da neki učenici odustaju od školovanja na srednjoškolskom nivou jer porodica ne može finansijski da izdrži, ukoliko su iz manjeg mesta, plaćanje putnih troškova ili eventualno smeštaja.
"Njima je potreban organizovan prevoz čije bi troškove pokrila država. Takođe, nalazi ukazuju da je u nekim školama u kojima idu deca iz siromašnijih sredina smisleno uvesti besplatan obrok u školi jer učenici budu gladni, a nemaju novac za kupovinu užine. Uznemiravajući je i podatak iz PISA studije iz ciklusa 2018, da takozvani rezilijentni učenici (oni koji imaju visoko postignuće, a dolaze iz siromašnije porodica) češće upisuju stručne škole, nego gimnazije, čime im je upis fakulteta otežaniji. To ukazuje da je potrebna podrška u vidu stipendija", ističe Videnović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Ko je Mario Reljanović koji je učestvovao na konsultacijama u Skupštini?
13.11.2026.•
0
Mario Reljanović, stručnjak za radno pravo i predsednik Centra za dostojanstven rad, učestvovao je na današnjim konsultacijama u Narodnoj skupštini Srbije u ime Studentske liste.
.jpg "Zašto nema petokrake na Titovom grobu?")
Zašto nema petokrake na Titovom grobu?
13.11.2026.•
0
Na grobu Josipa Broza Tita u Kući cveća nema petokrake, jednog od najprepoznatljivijih simbola komunizma.
Gradonačelnik Pirota najavljuje tužbu protiv NBS zbog zarobljenog novca u Alta banci
13.11.2026.•
0
Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić najavio je danas tužbu protiv Narodne banke Srbije (NBS) ukoliko zarobljeni novac u Alta banci u iznosu od 400 miliona dinara ne bude vraćen do kraja novembra.
TOK: Na prevaru uzimali novac od porodica uhapšenih
13.11.2026.•
0
Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je da je uhapšeno šest osoba osumnjičenih da su kao članovi organizovane kriminalne grupe prevarili šest porodica uhapšenih zbog navodnih ratnih zločina sa Kosova.
Studentska lista: Skupštinski odbori imaće sastav srazmeran veličini poslaničkih grupa
13.11.2026.•
1
Predstavnici Studentske liste naveli su da će predsednik i potpredsednici Skupštine Srbije, kao i predsednici skupštinskih odbora, biti izabrani javnim glasanjem većinom glasova na konstitutivnoj sednici 17. novembra.
Jovanov: Jasno je da će prava opozicije u novom parlamentu biti umanjivana
13.11.2026.•
11
Poslanik SNS Milenko Jovanov rekao je, pošto su obavljene konsultacije uoči formiranja novog saziva parlamenta, da je jasno da je "revolucionarni zanos i teror došao u Skupštinu i da će prava opozicije biti umanjivana".
Bivši inspektor BIA: Milan Radoičić napustio zemlju, otišao u Rusiju
13.11.2026.•
17
Bivši samostalni inspektor Bezbednosno-informativne agencije Milan Zvezdanović izjavio je da ima nezvanične informacije da je Milan Radoičić napustio Srbiju.
Rakić: Dolovac trebalo da podnese ostavku ukoliko nije mogla da radi svoj posao, pritisci nisu opravdanje
13.11.2026.•
3
Ne može se poreći da postoji okršaj Zagorke Dolovac i Nenada Stefanovića i da kontrola Višeg tužilaštva koincidira sa smenom vlasti, ali fokus treba da je na tome da li je izveštaj tačan, kaže bivši tužilac Veljko Rakić.
Slučaj "Milenijum tim": Stefanović prihvatio zahtev advokata za izuzeće tužilaca
13.11.2026.•
5
Više javno tužilaštvo u Beogradu usvojilo je zahtev branilaca vlasnika Milenijum tima o izuzeću tužilaca Trećeg osnovnog tužilaštva u Beogradu.
Pronađena neeksplodirana bomba iz Drugog svetskog rata u Doljevcu
13.11.2026.•
0
Neeksplodirana bomba, najverovatnije iz Drugog svetskog rata, pronađena je danas u Ulici Nikole Tesle u Doljevcu, nedaleko od železničke pruge, saznaje agencija Beta.
Zaplenjeno 90 kilograma marihuane, četiri osobe uhapšene
13.11.2026.•
1
Policija je zaplenila oko 90 kilograma marihuane i uhapsila četiri osobe, osumnjičene za trgovinu drogom.
Šapićev advokat demantuje tvrdnje pokreta Kreni-promeni o sudskom veštaku
13.11.2026.•
3
Advokat Aleksandra Šapića demantovao je navode pokreta Kreni-promeni, koji je saopštio da je sudski veštak "potvrdio da je gradonačelnik naneo teške telesne povrede odbornici Tatjana Mićić".
Sinani: Zadovoljni smo prvim nalazima Komisije VJT o pretresima Filozofskog fakulteta i Rektorata
13.11.2026.•
1
Dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani kaže, povodom izveštaja Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva o pretresima tog fakulteta i Rektorata Univerziteta u Beogradu, da su zadovoljni prvim nalazima.
Obustavljen tender za jarbol na beogradskom Ušću
13.11.2026.•
5
Sekretarijat za investicije Grada Beograda obustavio je postupak javne nabavke za izgradnju 80 metara visokog jarbola sa zastavom Srbije u parku Ušće, piše Nedeljnik.
Asocijacija sudijskih pomoćnika: Nedopustivo mešanje Ministarstva pravde u unutrašnji nadzor tužilaštva
13.11.2026.•
0
Asocijacija sudijskih pomoćnika ocenjuje da je saopštenje Ministarstva pravde, kojim se osporavaju rad i izveštaj Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva, nedopustivo mešanje izvršne vlasti u unutrašnji nadzor tužilaštva.
Kandidatkinja Studentske liste: Generalštabu moramo da vratimo status kulturnog dobra i obnovimo ga
13.11.2026.•
3
Kandidatkinja Studentske liste i bivša zamenica direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Estela Radonjić Živkov kaže da se kompleks bivšeg Generalštaba u Beogradu nalazi u programu Studentske liste.
Međak: EPP sada tek nema nijedan razlog da zadrži SNS kao pridruženu članicu
13.11.2026.•
1
Vladimir Međak ocenjuje da Evropska narodna partija sada tek nema nijedan razlog da zadrži SNS kao pridruženu članicu, pošto je ozbiljan reputacioni rizik po tu najveću političku grupu u Evropskom parlamentu.
Hapšenje na beogradskom aerodromu zbog davanja mita
13.11.2026.•
6
Policija je uhapsila državljanina Uzbekistana S. I. (21), osumnjičenog za davanje mita.
Milić podržao Šarovićevu deklaraciju o novom društvenom dogovoru
13.11.2026.•
1
Predsednik PODES-a Dragan Milić podržao je Deklaraciju "Novi društveni dogovor za budućnost Srbije" koju je inicirao Nemanja Šarović, predsednik Pokreta "Ljubav, vera, nada".
Komentari 11
Сима страхота
Vv
Uniforme kojima se niša ne rešava se uvek potežu kad dodje neko nesposoban.
A ova gospodja je besmislenošću izjava uspela da nadmaši sve prethodnike, što nije bilo lako.
/
nije ovde rec o potrebi uniformi vec kakvim i iz kakvih fasistickih pobuda su predlozene uniforme pre neki dan.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar