Rio Tinto tražio finansijsku podršku Svetske banke i EBRD-a za projekat Jadar i iskopavanje litijuma
Kompanija Rio Tinto tražila je svojevremeno finansijsku podršku Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za razvoj projekta iskopavanja litijuma u našoj zemlji.
Kako piše Forbs, razgovori sa ovim kreditorima vođeni su pre nekoliko godina, kada je projekat Jadar bio aktuelan, ali je sve zaustavljeno kada je Vlada Srbije odlučila da januara 2022. godine ukine Uredbu o utvrđivanju prostornog plana za realizaciju projekta Jadar i poništi sve akte u vezi sa njim, a što je domaćoj javnosti, nakon protesta ekoloških organizacija i građana, saopštila tadašnja premijerka Ana Brnabić.
Forbsov izvor dodaje da je odluka kompanije Rio Tinto da se obrati za kredit logična i zbog činjenice da međunarodne finansijske institucije pomažu investicije privatnog sektora, a ovde se radi o značajnom projektu i projektu velike finansijske vrednosti.
"Osim toga, finansijska podrška Svetske banke i EBRD-a značile bi i dobijanje dodatnog kredibiliteta odnosno signal i ostalim ulagačima da se radi o dobrom projektu", kaže izvor i dodaje da nije upućen u to da li su se kontakti i razgovori o kreditiranju nastavili nakon što je došlo do zastoja u realizaciji izgradnje rudnika litijuma u Srbiji.
Ipak, dodaje da ne bi bilo nelogično da se razgovori obnove imajući u vidu da je projekat ponovo aktuelizovan.
U ovom trenutku naišla je i poseta predsednice EBRD Odil Reno-Baso i njeno sastajanje sa najvišim državnim vrhom, uključujući i predsednika. Međutim, da je bilo razgovora o projektu Jadar nije se moglo pročitati niti naslutiti iz informacija koje su objavljene nakon sastanaka.
Grupacija Svetske banke sastoji se iz više delova, a u IFC-u, koji bi trebalo da bude adresa za ovakav kredit, međutim, nisu potvrdili, ali ni demantovali pomenuta saznanja.
Na pitanja da li je tačna informacija da im se Rio Tinto obraćao u vezi sa finansiranjem projekta Jadar, šta je bio njihov odgovor, u kom su statusu razgovori ukoliko ih je bilo i kako će banka postupiti ukoliko usledi zahtev za dobijanje kreditne podrške, u IFC-u kratko odgovaraju:
"Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica Svetske banke, podržava razvoj privatnog sektora u Srbiji kako bi pomogla u kreiranju radnih mesta i podsticanju privrednog rasta", kažu i upućuju na sajt institucije na kojem stoje detaljne informacije o investicijama IFC-a.
U Evropskoj banci za obnovu i razvoj kažu da je "na srpskim vlastima da odluče o projektu Jadar".
"Ukoliko projekat bude realizovan i ukoliko budemo pozvani da učestvujemo, sve odluke sa naše strane biće podložne sveobuhvatnom procesu provere. Ovim procesom se procenjuje usklađenost sa našim strogim standardima, uključujući one koji se odnose na ekološke i društvene kriterijume, kako bi se osigurala usaglašenost sa međunarodnom najboljom praksom", kažu u EBRD-u.
Oni podsećaju da je EBRD još 2015. godine učestvovala u finansiranju projekta Oyu Tolgoi u Mongoliji, koji uključuje razvoj rudnika bakra i zlata.
EBRD i IFC su već kreditirali Rio Tinto.
Dobijanje ovakve finansijske podrške svakako ne bi bio izuzetak, pošto su pomenute međunarodne finansijske institucije i u prošlosti pomagale projekat Rio Tinta i njegovih podružnica.
Tako je pre gotovo jedne decenije, EBRD obezbedila zajam od 1,2 milijarde dolara kompaniji Oyu Tolgoi LLC, koja je osnovana kako bi realizovala projekat najvećeg nalazišta bakra i zlata na svetu, u Mongoliji.
Ovaj kredit bio je deo paketa od ukupno 4,4 milijarde dolara namenjenih investitoru, koji je u zajedničkom vlasništvu firmi Turquoise Hill (jedna od firmi Rio Tinta) i Erdenes Oyu Tolgoi (u vlasništvu države Mongolije).
Prema informacijama koje je tada saopštila EBRD, ova banka je dala 400 miliona dolara, a ostatak su sredstva komercijalnih banaka. Istovremeno, po istom principu identičnu pozajmicu od 1,2 milijardi dolara projektu dao je i IFC, saopštili su tada iz EBRD-a.
Naveli su tom prilikom i da ostatak novca do ukupnih 4,4 milijarde dolara dolazi iz pozajmica izvoznih i kreditnih agencija, razvojnih banaka kao i od tranše komercijalnih banaka pod okriljem Multilateralne agencije za garancije ulaganja Svetske banke (World Bank’s Multilateral Investment Guarantee Agency).
Zanimljivo je da je EBRD tom prilikom iskoristio gotovo iste argumente koji se danas koriste u Srbiji kada je reč o projektu Jadar – da je to projekat koji će Mongoliju staviti na svetsku rudarsku mapu, odnosno da je reč o investiciji koja će znatno doprineti njenom ekonomskom rastu i poboljšanju životnog standarda njenih građana.
Upravo to ovih dana slušamo od zagovornika iskopavanja litijuma u okolini Loznice. Ne samo da predsednik države Aleksandar Vučić, ministar finansija Siniša Mali, ali i sve veći broj članova Vlade u poslednje vreme učestalo govore o dobrobiti realizacije ovog rudarskog poduhvata za ekonomski rast, BDP i životni standard, nego se to sve glasnije čuje i od ambasadora i političara pojedinih zapadnih zemalja.
Tilman Kuban, poslanik nemačkog Bundestaga izjavio je pre 20-ak dana da "razume da sve mora da bude provereno i ispunjeno u vezi sa tim projektom, ali da je to ogromna prilika za Srbiju da pošalje Evropi poruku da može da računa na nju".
"Bićemo srećni da postoji saradnja sa nemačkim kompanijama koje će ovde investirati ne samo tako što će koristiti sirovinu već i tako što će proizvoditi baterije", dodao je.
On je naveo i da je projekat Jadar mesto gde Srbija pokazuje da je za rešavanje problema.
"To je ogromna prilika za Srbiju da pošalje poruku ka Evropi da možemo da računamo na vas i da ne želite da izazivate probleme već da ih rešavate", naglasio je Kuban.
Slično je nekoliko nedelja nakon toga ponovila i Anke Konrad, ambasadorka Nemačke u Srbiji kazavši da je litijum važan resurs i da je potreban i sa stanovišta zelene tranzicije i njegove ekonomske koristi.
Njen kolega, tačnije ambasador Velike Britanije Edvard Ferguson izjavio je nedavno za jedan ovdašnji medij kako je litijum u Srbiji odličnog kvaliteta, a time i izvanredna prilika za našu zemlju, jer je on ključ svake buduće ekonomije, a gotovo identičnu rečenicu izgovorio je i Džefri Pajat, pomoćnik državnog sekretara SAD-a za energetske resurse.
Pročitaj još
"To je generacijska prilika za Srbiju i nema dileme da projekat Jadar treba da se nastavi, a Vlada Srbije treba da odluči kako da to učini", rekao je Pajat.
Pošto među zvaničnicima Srbije i predstavnicima vodećih zapadnih ekonomija u vezi sa iskopavanjem litijuma postoji saglasje u poslednje vreme, tim pre je nejasno na koje je to zapadne službe predsednik Aleksandar Vučić ukazivao govorivši da su sprečile pravovremenu realizaciju ovog važnog projekta zbog kojeg Srbija danas nema komparativnu prednost kakvu bi imala da se to nije desilo.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Mihailović o istraživanju Crte: Vidljiv pad poverenja u institucije
17.07.2026.•
3
Vojislav Mihajlović, politikolog iz organizacije Crta za N1 je istakao rezultate istraživanja građana o političkim stavovima.
Sprečen pokušaj krijumčarenja pravoslavnih ikona na Horgošu
17.07.2026.•
0
Na graničnom prelazu Horgoš danas je sprečen pokušaj krijumčarenja pravoslavnih ikona.
Aleksandru Radiću određen pritvor i raspisana poternica zbog slučaja "zvučni top"
17.07.2026.•
12
Viši sud u Beogradu usvojio je predlog Višeg javnog tužilaštva u Beogradu pa je odredio pritvor Aleksandru Radiću i naredio raspisivanje poternice za njim.
Beograđanka ostala bez 70.000 evra: Ubedili je da sinu hitno treba operacija
17.07.2026.•
1
Dve osobe s uhapšene zbog sumnje da su prevarile šezdesetpetogodišnju ženu iz Beograda, za oko 70.000 evra.
Policija upozorava vozače pred vikend: Očekuje se pojačan saobraćaj
17.07.2026.•
0
Tokom prethodnog dana na području Policijske uprave u Novom Sadu dogodilo se pet saobraćajnih nezgoda, u kojima su povređena četiri lica.
Pretnje uredniku N1 Branislavu Šovljanskom: ANEM, NUNS i UNS pozvali na hitno procesuiranje
17.07.2026.•
2
Direktoru vesti TV N1 Branislavu Šovljanskom i njegovoj porodici upućene su pretnje i uvrede u komentarima na vest objavljenu na portalu N1.
UNS: Više javno tužilaštvo zastrašuje novinare da se ne bave temom zvučnog topa
17.07.2026.•
0
Udruženje novinara Srbije (UNS) optužilo je danas Više javno tužilaštvo u Beogradu da zastrašuje novinare objavljivanjem saopštenja o krivičnoj prijavi protiv vojnog analitičara Aleksandra Radića.
Prelević: Prijava protiv Radića je odmazda, zvučni top jeste upotrebljen
17.07.2026.•
14
Advokat Božo Prelević, čija advokatska kancelarija zastupa vojnog analitičara Aleksandra Radića, izjavio je danas da krivična prijava koja je podneta protiv njegovog branjenika predstavlja progon i odmazdu nad njim.
Mađar: Putnički saobraćaj na pruzi Budimpešta-Beograd biće uspostavljen za mesec ili dva
17.07.2026.•
12
Putnički saobraćaj na brzoj pruzi Budimpešta-Beograd biće uspostavljen za najviše mesec ili dva, najavio je premijer Mađarske Peter Mađar.
U udesu kod Sremske Mitrovice teško povređene tri osobe
17.07.2026.•
0
U saobraćajnoj nezgodi kod Sremske Mitrovice povređeno je šest osoba, od kojih su teško povređene tri.
Podneta krivična prijava protiv vojnog analitičara Aleksandra Radića
17.07.2026.•
10
MUP je, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, podneo krivičnu prijavu protiv vojnog analitičara Aleksandra Radića, u slučaju koji se tiče navodne upotrebe zvučnog topa u demonstracijama 15. marta prošle godine.
Asocijacija sudijskih pomoćnika: Izbor sudija i javnih tužilaca je pitanje pravne sigurnosti građana
17.07.2026.•
0
Asocijacija sudijskih pomoćnika (ASP) upozorila je da bi pokušaj izmena zakona o Pravosudnoj akademiji, o sudijama i o javnom tužilaštvu ugrozio samostalnost i nezavisnost pravosuđa.
Skoro 28.000 građana prijavilo godišnji porez na dohodak
17.07.2026.•
1
Za obračun godišnjeg poreza na dohodak građana za 2025. godinu primljeno 27.900 poreskih prijava, saopštila je danas Poreska uprava Srbije.
Festival evropskog filma na Paliću počinje sutra
17.07.2026.•
0
Ovogodišnje, 33. izdanje Festivala evropskog filma Palić biće otvoreno u subotu, 18. jula.
Srbija smanjila nivo usaglašenosti sa EU
17.07.2026.•
6
Srbija je u prvoj polovini 2026. godine ostala na oko 60 odsto usaglašenosti sa deklaracijama i merama spoljne politike Evropske unije (EU), preneo je portal Savremena politika najnoviju analizu ISAC fonda.
Pet osoba uhapšeno u Jagodini dok su pokušavali da prodaju deset kilograma amfetamina
17.07.2026.•
0
Policija je uhapsila pet osoba dok su pokušavali da prodaju deset kilograma amfetamina.
Evropska komisija zabrinuta zbog mogućih zloupotreba špijunskog softvera u Srbiji
17.07.2026.•
17
Evropska komisija je izrazila zabrinutost zbog izveštaja o mogućim zloupotrebama špijunskog softvera i forenzičkih alata za mobilne telefone u cilju nezakonitog praćenja novinara i aktivista u Srbiji.
Prošle godine isplaćeno 156 miliona naknade štete za eutanazirane životinje zbog afričke kuge svinja
17.07.2026.•
1
Tokom prošle godine država je isplatila 156,5 miliona naknade štete vlasnicima gazdinstava kojima su svinje eutanazirane zbog afričke kuge svinja.
Povređeni u udesu u Crnoj Gori danas će biti prebačeni u Niš
17.07.2026.•
0
Univezitetski klinički centar (UKC) Niš poslaće danas avionom Vlade Srbije svoj medicinski tim u Crnu Goru, po pacijente povređene u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u nedelju na putu Lipci-Grahovo.
Komentari 18
Mila
Rezervnu zemlju nemam niti je želim. Ovde trovanja više neće biti.
Aleksej
Ko prezivi pricace jednog dana o ovome, ljudi mu nece verovati,.
Fića
Ko če da plaća obeštećenje BiH, Rumuniji, Bugarskoj, Ukrajini, Rusiji, Turskoj...?
A, kada se zagade Drina, Sava, Dunav, Crno More, pa i Sredozemno more...?!
Srbijo, spremi se za rasprodaju sopstvenih bubrerega, da bi se nadoknadila nastala šteta... !
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar