Čekanje u bolovima: Pacijent stavljen na listu za operaciju kolena 2017. - stiže na red 2031.
Pacijent koji je upisan na listu čekanja za operaciju kuka u januaru 2013. godine, na red će doći u avgustu ove godine, posle 11,5 godina čekanja.
Foto: Pixabay
Drugi pacijent, koji je upisan za ugradnju veštačkog kolena u julu 2017, moraće da čeka do 2031. godine, punih 14 godina, piše NIN.
Uz ovakve primere, prosečno čekanje od tri godine na slične operacije u Srbiji još izgleda "prihvatljivo".
Nešto manje od 68.000 ljudi u ovom trenutku čeka na neku medicinsku intervenciju u Srbiji, pokazuju poslednji podaci Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Još uvek najveći broj ljudi čeka na operaciju kuka (14.265), kolena (19.568), ali i katarakte (7.579).
Međutim, postoje i mnoge druge intervencije koje nisu obuhvaćene ovim spiskom, što ukazuje na to da je stvaran broj pacijenata koji čekaju svoju operaciju mnogo veći. Stanje je pogoršala i pandemija koronavirusa, kada su brojne operacije odlagane zbog opasnosti od širenja zaraze.
Dr Danica Grujičić, ministarka zdravlja u prethodnoj Vladi Srbije, ranije je izjavila kako misli da se duge liste čekanja na operacije kukova i kolena "prave namerno da bi ljudi koji ne mogu da hodaju bili primorani da plaćaju privatne operacije". I dala je "savet" onima koji moraju da čekaju.
"Osnovni problem ovde jeste to što se svi pacijenti stavljaju na liste, a trebalo bi da se stavljaju onda kada više ne mogu da funkcionišu. Kada mogu, a osećaju bol, mogu da popiju lek, ali liste se namerno prave da bi ljudi koji ne mogu da hodaju morali da plaćaju privatne operacije", rekla Grujičić.
Novi-stari ministar zdravlja Zlatibor Lončar, u prethodnom mandatu, više puta je obećavao da listi čekanja više neće biti, pa je tako davao i termine, govoreći da do kraja 2019. neće više biti liste čekanja za ortopedske operacije i kataraktu, pa onda do 2020... ali, još čekamo na ukidanje listi čekanja.
Iz RFZO su više puta isticali da se radi na smanjivanju lista i da ih formiraju zdravstvene ustanove zasebno. Jedna od listi čekanja koja je bila najproblematičnija, a donekle je smanjena, jeste ona za operaciju katarakte.
Kako su iz RFZO ovom prilikom rekli za NIN, trenutno se najduže čeka na ugradnju veštačkog kuka i kolena, dok se samo vreme čekanja razlikuje od bolnice do bolnice. Kako navode, zbog toga je pokrenuta akcija preraspodele pacijenata.
"Liste čekanja trenutno su kraće nego što su bile ranije. Na primer, u januaru ove godine na listama čekanja bilo je oko 77.500 osiguranika, a sada ih je za 10.000 manje. Takođe, vreme čekanja za ortopedske operacije sada je kraće, pa se na ugradnju veštačkog kuka i kolena na Institutu Banjica čeka oko tri godine, dok se u martu prošle godine čekalo 10 godina. U toj ustanovi je na listi čekanja u martu prošle godine bilo više od 15.000 ljudi, a sada ih je oko 11.000. Od onih koji su najduže čekali na listi, Fond je zatražio da se izjasne da li žele da se operišu u drugoj bolnici, gde bi im usluga bila pružena u najkraćem roku. Zahvaljujući tom preusmeravanju pacijenata, kao i brisanju sa liste onih koji su već operisani ili su odustali od operacije, vreme čekanja na Institutu Banjica skraćeno je sa 10 godina na tri godine", saopštili su iz Fonda.
Iz RFZO su dodali da su ujedno preduzete mere za skraćenje liste čekanja za operaciju katarakte, čime je pacijentima omogućeno da se odmah prilikom upisa izjasne ukoliko žele da se o trošku Fonda operišu u nekoj od 28 privatnih klinika. Kažu da se zbog toga na listama čekanja za operaciju kararakte sada nalazi 7.500 ljudi umesto 20.000 koliko ih je čekalo u januaru ove godine. Međutim, kako su ranije navodili iz Fonda, mnogi to nisu prihvatili, pa su ostali da čekaju zahvat u državnim klinikama.
Do izvesnih promena je došlo, ali mnogi stručnjaci naglašavaju da još nismo ni blizu rešenja. Veliki broj pacijenata živi sa različitim bolovima godinama, kao po savetu bivše ministarke zdravlja piju lekove protiv bolova da bi uopšte mogli da funkcionišu i prate kretanje na listi, na kojoj pomaka skoro i da nema.
Za smanjenje listi čekanja bilo je različitih predloga, od "platforme za dopunski rad" predstavljene pre dve godine, preusmeravanja pacijenata u druge zdravstvene ustanove u kojima se kraće čeka, ažuriranja same liste, kao i uvođenja aplikacije koja bi mogla da pojednostavi postupak.
Lekari u Nišu su otišli korak dalje, pa su prošle godine kardiohirurzi u periodu od 100 dana samoinicijativno radili vikendom i obavili operacije kod skoro 250 pacijenata i ujedno utrostručili broj pregleda. Lista čekanja je tada izbrisana u Kliničkom centru Niš za kardiološke intervencije.
Međutim, prema rečima predsednika Udruženja pacijenata Srbije Sava Pilipovića, problem u Srbiji još nije zanemarljiv.
"I dalje se tradicionalno najduže čeka na operaciju kuka ili kolena. Banjica je tu svakako najveći problem. Postoji jedna prosta priča - da su to pacijenti koji ne umiru. Oni trpe bolove godinama, pacijenti koje ja poznajem čak i 20 godina. Bilo je nekih pomaka, učinjeno je to da su uključene neke druge bolnice, neki drugi centri, pa se nešto malo jeste smanjila lista čekanja, ali stanje je i dalje veoma loše", kaže Pilipović za NIN.
Dodaje da je u ovoj situaciji najvažnije pronaći rešenje na duže staze.
"Ima nekih pokušaja, ali često nemamo hrabrosti da tražimo rešenja koja bi mogla da budu dugoročna. Volimo da pribegavamo frazama koje nisu prava rešenja, već više populizam. Kao na primer to da će neke kompjuterske tehnologije unifikovati liste čekanja i učiniti da taj problem nestane. Neće. Digitalizacija u zdravstvu je napravila samo to da imamo još veći problem. Možda digitalizacija u zdravstvu radi u Kanadi ili SAD, ali u Srbiji ne radi. Moramo nekako da tražimo racionalna rešenja, da otvorimo širi društveni dijalog o tome kakvo nam zdravstvo treba, kakav zdravstveni sistem. Zašto neko čeka sedam godina na operaciju kuka? Ne možete otići do prodavnice bez bolova, a morate. To su strašne stvari o kojima se malo priča, a kada se priča, pričaju se pogrešne stvari - u tom smislu da je ili nešto pokušano ili da se nešto pokušava, ali nema sistemskog rešenja. Bez toga ćemo stalno pokušavati, a u stvari ništa nećemo promeniti", navodi Pilipović.
Da je problem sa listama čekanja u korenu sistemske prirode potvrđuje i predsednik NVO "Doktori protiv korupcije" Draško Karađinović.
"Član 60 Zakona o zdravstvenoj zaštiti državnom lekaru omogućava da istovremeno radi i u privatnom sektoru. Jasno je da onda državni lekar, posebno u tim elitnim granama hirurgije - u ortopediji, oftalmologiji, abdominalnoj hirurgiji, u granama gde možete da odlažete i planirate operaciju, ne u urgentnim stanjima - svaki put kad ima takve pacijente, što je velika većina, može da ih stavi na listu čekanja koju vodi RFZO, a koja je od kako sam u Srbiji ista, oko 70-80.000 ljudi. To je svakako samo delić. Kada bi se na listu stavili i svi nalazi, pregledi koji ne mogu da se obave u domu zdravlja, to je nekoliko stotina hiljada ljudi. Pritom, u Srbiji ima 700.000 ljudi bez ijednog zuba. Svi oni imaju pravo na mobilne proteze na račun RFZO. Kada bismo i njih stavili na neku listu čekanja, videli bismo da je to milionski broj građana Srbije koji ne mogu da dobiju usluge u zdravstvenom sistemu ovakvom kakav je napravljen", ističe Karađinović.
Pročitaj još
Prema njegovim rečima, veliki je problem što pacijent koji je platio zdravstveno osiguranje i doprinose, ne može da dobije uslugu u državnom, već pomoć mora da potraži u privatnom sektoru.
"Ta nesretna odredba u Zakonu je doneta 2005. godine, pre skoro 20 godina, i pokazala se krajnje štetno. S jedne strane, ona diskriminiše pacijente koji ne mogu da plate, a osigurani su i neće nikada doći na tu listu da budu operisani. S druge strane, imate ogromnu potrošnju za zdravstvo. To nije samo što izdvajate u državni fond, nego i što plaćate iz džepa, što je blizu 11 odsto BDP-a, blizu sedam milijardi evra. To znači da svaki građanin Srbije potroši bar 1.000 evra godišnje, lečio se on ili ne, što je veoma visok iznos za jedan vrlo loš zdravstveni rezultat. Susedne zemlje troše dva do tri odsto BDP-a manje, a imaju bolje zdravstvene ishode", navodi on.
Karađinović naglašava da je ovakav višegodišnji problem u zdravstvu prožet interesima koji nisu u osnovi interesi samih građana, jer u suprotnom, liste čekanja kao takve ne bi ni postojale.
"O tom problemu se priča već godinama, ali ni prethodna ni ova vlast ne žele da ga reše. Zato što je sistemski Zakon o zdravstvenoj zaštiti omogućio državnom lekaru da radi i privatno, samim tim državni lekar gleda da napravi listu čekanja u državnoj bolnici kako bi tog pacijenta mogao da reši u privatnoj posle podne. Pod jedan, treba da se spreči takav legalizovan konflikt interesa. Jasno je da će privatni interes uvek staviti na prvo mesto", kaže on.
Naglašava da je druga strana problema to što se u javnosti o ovome veoma retko govori.
"Kad državni funkcioneri pričaju o zdravstvu, to je - gradimo nove bolnice, kupujemo opremu, prave se klinički centri. Ovaj niži nivo, Ministarstvo zdravlja i RFZO - kupujemo inovativne lekove, lečimo retke bolesti, veštačka oplodnja, digitalizacija... Imate narativ koji se vrti oko tih tema i kojima se javnost stalno zasipa, da se ne bi pričalo o tome kako u 2024. godini ne možete da rešite liste čekanja. U Srbiji se umire od čestih bolesti, ne od retkih. Javnost je zbunjena, oseća da stvari ne stoje dobro što se tiče zdravstva. Zdravstvo je na prvom mestu i uvek je prioritet, a vlast to zna i manipuliše činjenicom. Pomera fokus, nije spremna ništa da promeni, jer bi to izazvalo određene potrese u tim interesnim grupama. To je veliki kolač gde su interesne grupe zauzele svoje pozicije, imaju definisane interese. Svaka promena sistemske regulative dovodi do pomeranja tih interesnih situacija", ističe Karađinović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Ekspo: Više od 1.000 kandidata iz inostranstva prijavilo se da volontira na izložbi
21.07.2026.•
0
Više od 7.400 kandidata prijavilo se za volenterski program na specijlizovanoj izložbi Ekspo 2027 u Beogradu, među kojima je 1.025 iz inostranstva, saopšteno je danas.
Sednica o nepoverenju Vladi u ponedeljak: Posle glasanja moguće raspisivanje vanrednih izbora
21.07.2026.•
0
Sednica Narodne skupštine na kojoj će se naći tačka dnevnog reda Predlog glasanja o nepoverenju Vladi biće održana u ponedeljak.
Srednjoškolci iz Srbije osvojili tri medalje i pohvalu na Međunarodnoj hemijskoj olimpijadi
21.07.2026.•
3
Srednjoškolci iz Srbije osvojili su tri medalje i pohvalu na 58. Međunarodnoj hemijskoj olimpijadi u Taškentu, glavnom gradu Uzbekistana.
U avgustu počinje podela 30.000 turističkih vaučera za odmor u Srbiji
21.07.2026.•
0
Ministar turizma i omladine Srbije Husein Memić najavio je danas da će 3. avgusta početi podela 30.000 turističkih vaučera za odmor u Srbiji.
Ništa od otvaranja Klastera 3 sa EU do kraja leta
21.07.2026.•
6
Srbija do kraja leta neće otvoriti Klaster 3, s obzirom da ovo pitanje nije na dnevnom redu poslednjih sastanaka tela Saveta EU pred letnju pauzu.
Rektor Đokić u Raškoj: Početak kampanje za premijera?
21.07.2026.•
6
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić posetio je Rašku, ali tom prilikom nije želeo da komentariše da li će biti nosilac studentske liste na predstojećim izborima.
.jpg "Obavljen uviđaj u smedervskom akvaparku u kojem se utopilo dete")
Obavljen uviđaj u smedervskom akvaparku u kojem se utopilo dete
21.07.2026.•
0
Tužilaštvo je obavilo uviđaj u akvaparku u kojem se juče dete utopilo u bazenu.
Više od 30 odsto građana Srbije priznalo da je dalo mito
21.07.2026.•
6
Korupcija i dalje predstavlja jedan od najvećih izazova za funkcionisanje institucija u Srbiji.
.jpg "Koliko će koštati izbori: Spajanje parlamentarnih i predsedničkih neće smanjiti trošak")
Koliko će koštati izbori: Spajanje parlamentarnih i predsedničkih neće smanjiti trošak
21.07.2026.•
1
Organizovanje izbora budžet košta gotovo isto bilo da su "objedinjeni" ili ne, ali razliku prave izdvajanja za finansiranje kampanja, pokazuju uporedni podaci o izdvajanjima iz budžeta iz prethodnih godina.
Srpska IT Asocijacija pokreće besplatnu obuku za AI stručnjake
21.07.2026.•
0
Srpska IT Asocijacija (SITA) pokreće intenzivan besplatan program obuke za stručnjake u oblasti veštačke inteligencije.
RHMZ upozorava na ekstremne nepogode, očekujte SMS obaveštenja
21.07.2026.•
0
Za područje južnih delova Zlatiborskog, Moravičkog i Raškog okruga, za područje Kosova i Metohije, kao i za jugoistočnu Srbiju izdat je najviši crveni stepen upozorenja na ekstremne vremenske nepogode.
Pokret "Marš sa Drine" tuži Evropsku komisiju zbog projekta Jadar
21.07.2026.•
8
Pokret "Marš sa Drine" će sa evropskim organizacijama tužiti Evropsku komisiju pred Sudom pravde EU, nakon što je odbila Zahtev za internu reviziju kojim je osporen status projekta Jadar kao strateškog projekta.
Iako je državljanin Srbije zamalo ispao kroz prozor tokom leta: Rajaner tvrdi da su njegovi avioni bezbedni
21.07.2026.•
5
Avio-kompanija Rajaner saopštila je da je posada njenog aviona obavila "sjajan posao" nakon incidenta u kojem je jedan putnik zamalo ispao kroz prozor.
Tim "Student zove" počeo sa radom: Očekujte njihov poziv
21.07.2026.•
20
Studenti u blokadi saopštili su da je zvanično počeo sa radom tim "Student zove", kroz koji će u narednom periodu telefonom razgovarati sa građanima.
Petogodišnji dečak se utopio u bazenu u Smederevu
21.07.2026.•
1
Dečak, rođen 2021. godine, utopio se u bazenu u Smederevu.
Javna rasprava o nacrtu Zakona o dobrobiti životinja do 10. avgusta
20.07.2026.•
3
Ministarstvo poljoprivrede otvorilo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o dobrobiti životinja, koja će trajati od 20. jula do 10. avgusta.
MUP: Ugašen TikTok nalog "Faraona", traži se uklanjenje i sa Jutjuba
20.07.2026.•
2
TikTok nalog osobe poznate pod nadimkom "Faraon" ugašen je po zahtevu Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, a sporni video-sadržaji su uklonjeni, saopštio je MUP.
Komentari 21
Ruzica
Privatnik isključivo
Da li iz prve ruke znate za tu " bednu" platu od 1200 evra ? Ja imam drugačija saznanja. A da bih ja, prljavi privatnik zaradio " samo" 1200 evra ČISTO ( plus 800 za doprinose)ima da rmbačim dan i noć, pa ako... Njihova primanja sa dežurstvima( što se za nas podrazumeva) su puuuuno veća!! Proverite. A da ne pričamo o rizicima . Oni su zaštićeni kao beli medvedi!!! Da li ste čuli da je neki od njoh odgovarao za pogrešno lečenje? Samo za par stotina evra mita.
Mićo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar