Zašto Nemačka hoće litijum iz Srbije, a ne eksploatiše svoj?
Nedavnom porukom u Beogradu kancelara Olafa Šolca da je litijum važan kao nekada nafta, Nemačka je postala zagovornik iskopavanja ove sirovine u Srbiji.
Foto: Beta/AP
Nemačka ima sve veće potrebe za litijumom kao najveći proizvođač električnih automobila u EU, koje pokreću baterije proizvedene od litijuma. Litijum je u EU prepoznat kao kritična sirovina, dok Evropa pokušava da smanji zavisnost od Kine od koje nabavlja 56 odsto svojih potreba za tom sirovinom.
Za nemačku ekonomiju, koja umnogome zavisi od automobilske industrije, pouzdan izvor litijuma je "od velikog i kritičnog značaja", navodi za Radio slobodnu Evropu Fabijan Ničke sa nemačkog Karlsruhe instituta za tehnologiju.
Iako i sama raspolaže rezervama litijuma, u gotovo tri puta većim količinama, u Nemačkoj se ta sirovina trenutno ne eksploatiše.
Zašto se litijum ne eksploatiše u Nemačkoj?
Prema podacima Američkog geološkog instituta (USGS), Nemačka raspolaže rezervama litijuma u količini od 3,2 miliona tona. To je tri puta više od onoga što je procenjeno da leži kod Loznice.
Međutim, kako pojašnjava Fabijan Ničke iz nemačkog Karslsruhe instituta za tehnologiju, taj litijum nije vezan za rudu, što je slučaj u Srbiji (jadarit), već se litijum razlaže u geotermalnim vodama.
"Vađenje litijuma iz takvog tipa depozita nikada nije urađeno u komercijalnim razmerama u svetu", kaže Ničke.
Dodaje da trenutno ta tehnologija postoji samo na nivou pilot projekta.
"Ne radi se o tome da Nemačka nije voljna da eksploatiše svoje resurse, samo je tehnologiji za našu vrstu ležišta potrebno još neko vreme", ocenjuje Ničke.
Na pitanje u kojoj meri se litijum može smatrati zelenom energijom, s obzirom na kontroverze koje prate projekte iskopavanja te sirovine širom sveta u vezi sa ugrožavanjem životne sredine, Ničke kaže:
"Nije ni veoma zeleno, ni geostrateški veoma značajno, kontinuirano se i u potpunosti oslanjati na lako proizvedene baterije iz Kine".
Ničke pojašnjava da litijum koji se koristi u ovim baterijama potiče ili iz rudnika tvrdog kamena iz Australije ili iz Salara u čileanskim ili argentinskim Andima. Dodaje da se u tom slučaju troši ogromna količina vode, što snižava nivo podzemnih voda u najsušnijim regionima zemlje, a to dalje "otežava ili čak čini nemogućim" da lokalno stanovništvo koristi poljoprivredno zemljište.
"Ekstrakcija (litijuma) u Evropi bi svakako bila 'zelenija'. U ovom slučaju, bilo bi još 'zelenije' izdvojiti ga iz geotermalnih fluida kada tehnologija bude spremna", zaključuje Ničke.
Nemačka ekonomija na električni pogon
Podaci globalne data platforme Statista, osnovane u Nemačkoj, pokazuju da je broj električnih automobila registrovanih u Nemačkoj 2024. dostigao rekord. Samo u proteklih pet godina taj broj se udesetostručio. Ova zemlja je najveće tržište električnih vozila u EU.
EU i njene članice su takođe vođene time da do 2050. budu karbonski neutralne, to znači nultu emisiju ugljen-dioksida (CO2), koji proizvode vozila na fosilna goriva.
Isto tako, EU planira da do 2035. zabrani prodaju automobila na fosilna goriva.
U martu 2024. godine, Savet EU je usvojio Zakon o kritičnim sirovinama, jer se očekuje da će potražnja za njima eksponencijalno rasti u narednim godinama.
"Kritične sirovine (CRM) su sirovine od velikog ekonomskog značaja za EU, sa visokim rizikom od prekida snabdevanja zbog koncentracije izvora i nedostatka dobrih, pristupačnih zamena", navodi se na sajtu Evropske komisije.
Naglašava se da je Kina ujedno i najveći dobavljač EU, pa i globalno, za većinu kritičnih sirovina od ukupno 34 koliko ih je na listu stavila EU, među kojima je i litijum.
Zakonom o kritičnim sirovinama se predviđa da nijedna kritična sirovina proizvedena u pojedinačnoj trećoj zemlji "u bilo kojoj fazi prerade" ne bi smela da pređe 65 odsto ukupne godišnje potrošnje u EU.
Prema podacima koje je objavila Evropska komisija, EU od Kine trenutno nabavlja 56 odsto ukupnih potrebnih količina litijuma.
Kakve garancije nudi Nemačka?
"Rudarstvo će se ostvarivati uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine i Nemačka će pomagati u tome", poručio je Šolc 19. jula u Beogradu.
Odgovarajući na pitanje novinara kako Nemačka može da garantuje zaštitu životne sredine, Šolc je rekao da je od predsednika kompanije Rio Tinto tražio poštovanje svih ekoloških standarda tokom eksploatacije, navodeći da je dobio garancije za to.
"Standardi o zaštiti klime, životne sredine i biodiverziteta su visoki. Zbog toga sam veoma rano razgovarao sa šefom Rio Tinta", rekao je Šolc.
Takođe je rekao da je predstavnicima Vlade Srbije odgovorio potvrdno na zahtev da Nemačka pomogne u kontroli zaštite životne sredine.
Nemačko Federalno ministarstvo za ekonomske odnose i klimatske akcije nije do zaključenja teksta odgovorilo na pitanje RSE kakve garancije Nemačka može dati Srbiji da će se iskopavanje litijuma vršiti uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine.
U okviru pres-konferencije Olafa Šolca u Bundestagu uoči njegovog odlaska na sastanak sa Vučićem i Šefčovićem u Beogradu 18. jula, Šolc je na novinarsko pitanje kako komentariše protivljenje dela građana iskopavanju litijuma odgovorio:
"Ne možemo se, s jedne strane, žaliti da su određena eksploatacija i određena prerada minerala koncentrisani u nekoliko zemalja, posebno u jednoj veoma velikoj zemlji na istoku, a da onda, s druge strane, nikada ne donesemo sami konkretne odluke o novim rudnicima."
On je dodao da se litijum mora iskopavati i u Evropi "pod najboljim mogućim uslovima".
Pročitaj još
.jpg "Automobil se zaleteo u demonstrante kod Sava centra: Dvoje povređenih")
Ekonomski i politički uticaj
Za Kurta Basenera iz Saveta za politiku demokratizacije sa sedištem u Berlinu, litijum ima ekonomski, ali i politički značaj, i za Nemačku i za Srbiju.
"Iskopavanje ovih rezervi (u Nemačkoj) izazvalo bi veliku domaću političku reakciju zbog straha od ekoloških rizika", navodi Basener.
Prema njegovom mišljenju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji iskopavanje litijuma vidi kao "prekretnicu i kvantni skok u budućnost" vrednosti od milijarde evra, od toga bi imao ekonomsku, ali i političku korist.
"Siguran sam da se Vučić u odnosima sa EU posle dogovora sa Nemačkom (i EU) oseća još sigurnije nego ranije", ocenjuje Basener.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Podneta krivična prijava protiv vojnog analitičara Aleksandra Radića
17.07.2026.•
0
MUP je, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, podneo krivičnu prijavu protiv vojnog analitičara Aleksandra Radića, u slučaju koji se tiče navodne upotrebe zvučnog topa u demonstracijama 15. marta prošle godine.
Asocijacija sudijskih pomoćnika: Izbor sudija i javnih tužilaca je pitanje pravne sigurnosti građana
17.07.2026.•
0
Asocijacija sudijskih pomoćnika (ASP) upozorila je da bi pokušaj izmena zakona o Pravosudnoj akademiji, o sudijama i o javnom tužilaštvu ugrozio samostalnost i nezavisnost pravosuđa.
Skoro 28.000 građana prijavilo godišnji porez na dohodak
17.07.2026.•
0
Za obračun godišnjeg poreza na dohodak građana za 2025. godinu primljeno 27.900 poreskih prijava, saopštila je danas Poreska uprava Srbije.
Festival evropskog filma na Paliću počinje sutra
17.07.2026.•
0
Ovogodišnje, 33. izdanje Festivala evropskog filma Palić biće otvoreno u subotu, 18. jula.
Srbija smanjila nivo usaglašenosti sa EU
17.07.2026.•
2
Srbija je u prvoj polovini 2026. godine ostala na oko 60 odsto usaglašenosti sa deklaracijama i merama spoljne politike Evropske unije (EU), preneo je portal Savremena politika najnoviju analizu ISAC fonda.
Pet osoba uhapšeno u Jagodini dok su pokušavali da prodaju deset kilograma amfetamina
17.07.2026.•
0
Policija je uhapsila pet osoba dok su pokušavali da prodaju deset kilograma amfetamina.
Evropska komisija zabrinuta zbog mogućih zloupotreba špijunskog softvera u Srbiji
17.07.2026.•
8
Evropska komisija je izrazila zabrinutost zbog izveštaja o mogućim zloupotrebama špijunskog softvera i forenzičkih alata za mobilne telefone u cilju nezakonitog praćenja novinara i aktivista u Srbiji.
Prošle godine isplaćeno 156 miliona naknade štete za eutanazirane životinje zbog afričke kuge svinja
17.07.2026.•
1
Tokom prošle godine država je isplatila 156,5 miliona naknade štete vlasnicima gazdinstava kojima su svinje eutanazirane zbog afričke kuge svinja.
Povređeni u udesu u Crnoj Gori danas će biti prebačeni u Niš
17.07.2026.•
0
Univezitetski klinički centar (UKC) Niš poslaće danas avionom Vlade Srbije svoj medicinski tim u Crnu Goru, po pacijente povređene u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u nedelju na putu Lipci-Grahovo.
Krstić: U poslednje dve godine povećava se broj šumskih požara u Srbiji
17.07.2026.•
0
Šef odseka u Upravi za Vatrogasno-spasilačke jedinice Aleksandar Krstić kaže da je u poslednje dve godine u Srbiji povećan broj šumskih požara i da je njihov uzročnik pored toplog vremena i čovek i njegova nepažnja.
Srbija pristupila Artemis svemirskom programu
17.07.2026.•
11
Srbija je u sedištu NASA u Vašingtonu zvanično pristupila Artemis svemirskom programu, a sporazum o pristupanju potpisao je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić.
Đaci iz Srbije osvojili srebro na takmičenju mladih fizičara, u ekipi i učenica Jovine gimnazije
17.07.2026.•
6
Tim gimnazijalaca iz Srbije osvojio je srebrnu medalju na prestižnom Međunarodnom takmičenju mladih fizičara, koje je održano Cirihu, saopštila je "Fondacija 1%".
Ministarstvo pravde: Venecijanska komisija potvrdila da je Srbija sprovela preporuke iz 2024. godine
16.07.2026.•
3
Ministarstvo pravde pozdravilo je večeras objavljivanje Hitnog naknadnog mišljenja Venecijanske komisije Saveta Evrope o Nacrtu zakona o Pravosudnoj akademiji.
Uhapšene četiri osobe zbog napada na advokata Cvejića
16.07.2026.•
1
Policija na Novom Beogradu uhapsila je četiri osobe zbog sumnje da su 4. jula učestvovala u napadu na advokata Danka Cvejića i M.J, koji je pretučen iste večeri.
U Surčinu otkrven ilegalni hostel, jedna osoba uhapšena zbog krijumčarenja ljudi
16.07.2026.•
0
Tridesetšestogodišnji A. A, državljanin Pakistana uhapšen je zbog sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi.
Šta znači Vučićev odlazak u Kijev bez potpisa na deklaraciji?
16.07.2026.•
20
Prvi put od početka rata predsednik Srbije posetio je Kijev.
Komentari 41
Minerva
Isto kao i Lin Longu uZrenjaninu i Kinezima u Boru da izvlače zlato za 3% rudne rente.
Slucaj
Nemačka je vrlo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar