Zašto Nemačka hoće litijum iz Srbije, a ne eksploatiše svoj?
Nedavnom porukom u Beogradu kancelara Olafa Šolca da je litijum važan kao nekada nafta, Nemačka je postala zagovornik iskopavanja ove sirovine u Srbiji.
Foto: Beta/AP
Nemačka ima sve veće potrebe za litijumom kao najveći proizvođač električnih automobila u EU, koje pokreću baterije proizvedene od litijuma. Litijum je u EU prepoznat kao kritična sirovina, dok Evropa pokušava da smanji zavisnost od Kine od koje nabavlja 56 odsto svojih potreba za tom sirovinom.
Za nemačku ekonomiju, koja umnogome zavisi od automobilske industrije, pouzdan izvor litijuma je "od velikog i kritičnog značaja", navodi za Radio slobodnu Evropu Fabijan Ničke sa nemačkog Karlsruhe instituta za tehnologiju.
Iako i sama raspolaže rezervama litijuma, u gotovo tri puta većim količinama, u Nemačkoj se ta sirovina trenutno ne eksploatiše.
Zašto se litijum ne eksploatiše u Nemačkoj?
Prema podacima Američkog geološkog instituta (USGS), Nemačka raspolaže rezervama litijuma u količini od 3,2 miliona tona. To je tri puta više od onoga što je procenjeno da leži kod Loznice.
Međutim, kako pojašnjava Fabijan Ničke iz nemačkog Karslsruhe instituta za tehnologiju, taj litijum nije vezan za rudu, što je slučaj u Srbiji (jadarit), već se litijum razlaže u geotermalnim vodama.
"Vađenje litijuma iz takvog tipa depozita nikada nije urađeno u komercijalnim razmerama u svetu", kaže Ničke.
Dodaje da trenutno ta tehnologija postoji samo na nivou pilot projekta.
"Ne radi se o tome da Nemačka nije voljna da eksploatiše svoje resurse, samo je tehnologiji za našu vrstu ležišta potrebno još neko vreme", ocenjuje Ničke.
Na pitanje u kojoj meri se litijum može smatrati zelenom energijom, s obzirom na kontroverze koje prate projekte iskopavanja te sirovine širom sveta u vezi sa ugrožavanjem životne sredine, Ničke kaže:
"Nije ni veoma zeleno, ni geostrateški veoma značajno, kontinuirano se i u potpunosti oslanjati na lako proizvedene baterije iz Kine".
Ničke pojašnjava da litijum koji se koristi u ovim baterijama potiče ili iz rudnika tvrdog kamena iz Australije ili iz Salara u čileanskim ili argentinskim Andima. Dodaje da se u tom slučaju troši ogromna količina vode, što snižava nivo podzemnih voda u najsušnijim regionima zemlje, a to dalje "otežava ili čak čini nemogućim" da lokalno stanovništvo koristi poljoprivredno zemljište.
"Ekstrakcija (litijuma) u Evropi bi svakako bila 'zelenija'. U ovom slučaju, bilo bi još 'zelenije' izdvojiti ga iz geotermalnih fluida kada tehnologija bude spremna", zaključuje Ničke.
Nemačka ekonomija na električni pogon
Podaci globalne data platforme Statista, osnovane u Nemačkoj, pokazuju da je broj električnih automobila registrovanih u Nemačkoj 2024. dostigao rekord. Samo u proteklih pet godina taj broj se udesetostručio. Ova zemlja je najveće tržište električnih vozila u EU.
EU i njene članice su takođe vođene time da do 2050. budu karbonski neutralne, to znači nultu emisiju ugljen-dioksida (CO2), koji proizvode vozila na fosilna goriva.
Isto tako, EU planira da do 2035. zabrani prodaju automobila na fosilna goriva.
U martu 2024. godine, Savet EU je usvojio Zakon o kritičnim sirovinama, jer se očekuje da će potražnja za njima eksponencijalno rasti u narednim godinama.
"Kritične sirovine (CRM) su sirovine od velikog ekonomskog značaja za EU, sa visokim rizikom od prekida snabdevanja zbog koncentracije izvora i nedostatka dobrih, pristupačnih zamena", navodi se na sajtu Evropske komisije.
Naglašava se da je Kina ujedno i najveći dobavljač EU, pa i globalno, za većinu kritičnih sirovina od ukupno 34 koliko ih je na listu stavila EU, među kojima je i litijum.
Zakonom o kritičnim sirovinama se predviđa da nijedna kritična sirovina proizvedena u pojedinačnoj trećoj zemlji "u bilo kojoj fazi prerade" ne bi smela da pređe 65 odsto ukupne godišnje potrošnje u EU.
Prema podacima koje je objavila Evropska komisija, EU od Kine trenutno nabavlja 56 odsto ukupnih potrebnih količina litijuma.
Kakve garancije nudi Nemačka?
"Rudarstvo će se ostvarivati uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine i Nemačka će pomagati u tome", poručio je Šolc 19. jula u Beogradu.
Odgovarajući na pitanje novinara kako Nemačka može da garantuje zaštitu životne sredine, Šolc je rekao da je od predsednika kompanije Rio Tinto tražio poštovanje svih ekoloških standarda tokom eksploatacije, navodeći da je dobio garancije za to.
"Standardi o zaštiti klime, životne sredine i biodiverziteta su visoki. Zbog toga sam veoma rano razgovarao sa šefom Rio Tinta", rekao je Šolc.
Takođe je rekao da je predstavnicima Vlade Srbije odgovorio potvrdno na zahtev da Nemačka pomogne u kontroli zaštite životne sredine.
Nemačko Federalno ministarstvo za ekonomske odnose i klimatske akcije nije do zaključenja teksta odgovorilo na pitanje RSE kakve garancije Nemačka može dati Srbiji da će se iskopavanje litijuma vršiti uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine.
U okviru pres-konferencije Olafa Šolca u Bundestagu uoči njegovog odlaska na sastanak sa Vučićem i Šefčovićem u Beogradu 18. jula, Šolc je na novinarsko pitanje kako komentariše protivljenje dela građana iskopavanju litijuma odgovorio:
"Ne možemo se, s jedne strane, žaliti da su određena eksploatacija i određena prerada minerala koncentrisani u nekoliko zemalja, posebno u jednoj veoma velikoj zemlji na istoku, a da onda, s druge strane, nikada ne donesemo sami konkretne odluke o novim rudnicima."
On je dodao da se litijum mora iskopavati i u Evropi "pod najboljim mogućim uslovima".
Pročitaj još
.jpg "Automobil se zaleteo u demonstrante kod Sava centra: Dvoje povređenih")
Ekonomski i politički uticaj
Za Kurta Basenera iz Saveta za politiku demokratizacije sa sedištem u Berlinu, litijum ima ekonomski, ali i politički značaj, i za Nemačku i za Srbiju.
"Iskopavanje ovih rezervi (u Nemačkoj) izazvalo bi veliku domaću političku reakciju zbog straha od ekoloških rizika", navodi Basener.
Prema njegovom mišljenju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji iskopavanje litijuma vidi kao "prekretnicu i kvantni skok u budućnost" vrednosti od milijarde evra, od toga bi imao ekonomsku, ali i političku korist.
"Siguran sam da se Vučić u odnosima sa EU posle dogovora sa Nemačkom (i EU) oseća još sigurnije nego ranije", ocenjuje Basener.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Maloletnik iz Srbije krijumčario Kineze preko Kosova
22.10.2025.•
0
Maloletni državljanin Srbije uhapšen je u selu Sekište kod mesta Đeneral Janković zbog pokušaja krijumčarenja pet kineskih državljana preko Kosova ka Severnoj Makedoniji.
Otac stradalog radnika u Lučanima dočekao studente: "Oni su jedina nada"
22.10.2025.•
2
Stanovnici Lučana dočekali su novopazarske studente koji se kreću ka Požegi, gde bi trebalo da stignu večeras.
Pokrajinski poslanik: Događaj u Ćacilendu šalje negativnu poruku stranim investitorima
22.10.2025.•
2
Pokrajinski poslanik i potpredsednik stranke Srbija centar (SRCE) Mihailo Brkić izjavio je da današnji događaj u Ćacilendu šalje negativnu poruku stranim investitorima.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - ne propustite poklon
22.10.2025.•
12
Stiže još jedan 021.rs dnevni kviz, a danas je tu i poklon.
Siromaštvo u Srbiji: Polovina građana ima razloga za strah
22.10.2025.•
8
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prosečan prihod u Srbiji 2024. iznosio 97.705 dinara, dok su izdaci bili 98.165 dinara.
Viši sud u Zaječaru još jednom poništio mandate odbornicima
22.10.2025.•
1
Viši sud u Zaječaru usvojio je žalbu koalicije "Promena u koju verujemo" i presudom poništio odluku Skupštine Zaječara kojom su potvrđeni mandati odbornika, od 24. septembra ove godine.
Vučić posetio ranjenog u Ćacilendu, nazvao ga junakom i dao obećanje
22.10.2025.•
35
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Milana B, muškarca ranjenog ispred Skupštine Srbije, u takozvanom Ćacilendu.
Ristić: Vlast ne bi preživela tri dana da je vladavine prava i slobodnih medija
22.10.2025.•
2
Direktor nedeljnika Vreme Stevan Ristić kaže da aktuelna vlast ne bi preživela tri dana kada bi mediji u Srbiji bili slobodno i kad bi bilo vladavine prava.
Vučić o rezoluciji Evropskog parlamenta: Niz neistina iz nerelevantnih izvora
22.10.2025.•
10
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da se tokom rasprave u Evropskom parlamentu čulo niz neistina o situacijii u Srbiji.
Poverenica osudila govor mržnje prema studentima na Informeru i Pinku
22.10.2025.•
1
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković osudila je govor mržnje prema studentima koji pešače ka Novom Sadu, a koji se mogao čuti na televizijama Pink i Informer.
Napadač na Ćacilend 16 godina radio za državnu bezbednost
22.10.2025.•
55
Sedamdesetogodišnji V. A, koji se tereti da je danas pucao u čoveka i zapalio šator u Ćacilendu, ispred Skupštine Srbije, radio je za državnu bezbednost.
Macut zabrinut zbog "politički motivisanog incidenta" u Ćacilendu
22.10.2025.•
11
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut izrazio je zabinutost zbog "teškog, politički motivisanog, incidenta, koji se dogodio ispred Narodne skupštine Republike Srbije".
Opozicija o napadu u Ćacilendu: Odgovorni su Vučić i Dačić
22.10.2025.•
11
Povodom napada ispred Skupštine Srbije, kada je jedno lice ranjeno pucnjem iz pištolja, a jedno uhapšeno, oglasila se i opozicija, koja odgovornost za nasilje prebacuje na vlast.
MUP o hapšenjima "Vračaraca": Zaplenjeni automobili, satovi, novac, kriptovani telefoni
22.10.2025.•
4
Trinaest osoba je uhapšeno u policijskoj akciji. Uhapšeni se terete za niz krivične dela, kao i da su bili članovi dve organizovane kriminalne grupe.
Uhapšeni kod Ćacilenda se sumnjiči za pokušaj ubistva i još nekoliko krivičnih dela
22.10.2025.•
12
V.A. (70) uhapšen je zbog pokušaja ubistva ispred Skupštine Srbije.
Dumanović: Ćacilend da se pod hitno razmontira, moguće da je napad izrežiran
22.10.2025.•
24
Penzionisani inspektor Uprave kriminalističke policije (UKP) Milan Dumanović izjavio je da bi šatorsko naselje "Ćacilend" pod hitno trebalo razmontirati.
Hapšenja u Beogradu, Šapcu i inostranstvu: Privedeno 13 pripadnika "vračarskog klana"
22.10.2025.•
1
Policija je u jutrošnjoj opsežnoj akciji usmerenoj na suzbijanje organizovanog kriminala uhapsila 13 osoba, pripadnika takozvanog "vračarskog klana" i njihovih saradnika.
Vučić o napadu ispred Skupštine Srbije: U pitanju je teroristički napad
22.10.2025.•
104
Predsednik Aleksandar Vučić u vanrednom obraćanju javnosti zbog incidenta koji se danas oko 10 časova dogodio kod Skupštine Srbije, rekao je da je u pitanju teroristički napad.
Skupština Srbije usvojila dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju, leks specijalis o izložbi Ekspo
22.10.2025.•
1
Skupština Srbije usvojila je dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji propisuje da zbog duga ne može biti prinudno oduzeta jedina nepokretnost za stanovanje, najviše do 60 kvadratnih metara.
Vučić: Ispred Skupštine Srbije se dogodio teroristički akt
22.10.2025.•
13
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao je terorističkim aktom incident ispred Skupštine Srbije u centru Beograda, u kojem je ranjen jedan muškarac a jedan uhapšen.
Studentkinje i studenti iz Srbije bez nagrade Saharov: Priznanje dobili novinari
22.10.2025.•
3
Dobitnici ovogodišnje nagrade Saharov za slobodu mišljenja su pritvoreni novinar Andržej Pocobot iz Belorusije i novinarka Mzija Amaglobeli iz Gruzije, objavila je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola.
Komentari 41
Minerva
Isto kao i Lin Longu uZrenjaninu i Kinezima u Boru da izvlače zlato za 3% rudne rente.
Slucaj
Nemačka je vrlo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar