Šta će Srbiji doneti Makronova poseta: "Ne smemo da ostanemo bez struje"
Predsednik Francuske Emanuel Makron dolazi u dvodnevnu posetu Srbiji, 29. i 30. avgusta.
.jpg "Šta će Srbiji doneti Makronova poseta: \"Ne smemo da ostanemo bez struje\"")
Foto: 021.rs
Među ostalim važnim temama ove posete, na visokom mestu se kotiraju razgovori o električnoj energiji, koja dolazi u žižu interesovanja kako javnosti, tako i politike, prenosi Euronews Srbija.
"Trudimo se da pronađemo rešenje da za sedam, osam ili 10 godina ne budemo zemlja bez električne energije. Mnoge će zemlje imati probleme sa električnom energijom", rekao je predsednik Vučić u najavi posete predsednika Francuske Makrona Beogradu.
Među ostalim sporazumima do kojih su kroz pregovore i prethodni rad stigli Beograd i Pariz, biće, prema rečima predsednika Vučića, potpisan i onaj sa francuskom elektrokompanijom, a koji će se ticati konkretne saradnje na ovom polju.
Predmet razgovora u okviru teme o električnoj energiji će biti i nuklearna energija, u čijoj je primeni u energetskom sektoru Francuska apsolutni šampion na tlu Evrope, s obzirom na to da četiri petine ukupne godišnje potrošnje električne energije zadovoljava upravo energijom iz nuklearnih reaktora.
Univerziteti i kadrovi su ključ razvoja nuklearne energije Francuske
Međutim, da bi došla do trenutnih kapaciteta koje poseduje, Francuska je prošla trnovit put od ulaganja u izgradnju elektrana, ali pre svega razvoj tehnologije i najvažnije, do školovanja i stručnog usavršavanja kadrova koji rukovode neverovatnim sistemom, u kojem trenutno radi čak 58 nuklearnih reaktora, koji daju 63.236 megavata električne energije godišnje.
Kako to obično biva u tranzicionim društvima, lokalno protivljenje nuklearnoj energiji, kako ga je nazvao Vučić, nakon Černobiljske katastrofe, koja je uzrokovala i populistički potez poslednje jugoslovenske Vlade Ante Markovića, koja je zabranila razvoj nuklearne energije u mirnodopske svrhe, samim tim i gradnju nuklearnih elektrana, dovelo je do potpunog uništenja srpskih potencijala na polju razvoja kadrova sposobnih da samostalno grade nuklearne kapacitete i njima upravljaju.
O ovome je nedavno govorio i premijer Miloš Vučević, kada je kao predsednik Vlade rukovodio potpisivanjem Memoranduma o razumevanju u oblasti primene razvoja nuklearne energije u Srbiji, između pet ministarstava i 20 naučno-akademskih institucija i instituta.
On je tada rekao da se ovim aktom ispravlja "greška učinjena 80-ih godina prošlog veka", ali i da će "pitanje kadrova u ovoj oblasti biti izazovno, na čemu će raditi Ministarstvo prosvete".
Ispravnost stava premijera Vučevića da, uprkos želji države da kroz sve dostupne kapacitete uključujući i nuklearnu energiju, postigne energetsku nezavisnost i zadovolji potrebe ekonomije i društva koje se razvija, postoji ozbiljan nedostatak kadrova u ovoj oblasti, bez kojih nije moguće postići uspeh na ovom polju, pokazuju i podaci iz Francuske.
Naime, prema podacima renomiranog sajta "EduRank" u vodećoj zemlji Evropske unije radi čak 31 Univerzitet sa odeljenjem Nuklearnog inženjerstva i svi se nalaze među najboljih 1.000 Univerziteta na svetu. S druge strane, čak 34 francuska Univerziteta sa odeljenjem Nuklearne fizike su na spisku 1.000 najboljih Univerziteta sveta, a ukupno ih je u ovoj zemlji čak 89, što pokazuje koliko Francuska ozbiljno shvata pitanje nuklearne energije u energetici i ekonomiji.
Tankosić: Moramo nastaviti tamo gde smo stali 1985. godine
Među 20 institucija potpisnica Memoranduma o razumevanju su i Institut za nuklearne nauke Vinča, JP "Nuklearni objekti Srbije", Uprava za radijacionu i nuklearnu bezbednost i bezbednost Srbije, te Srpsko nuklearno društvo.
Međutim, nedostatak nuklearnih inženjera upravo uslovljava brzu reakciju s obzirom na važnost prisustva stručnog kadra kada je u pitanju razvoj nuklearne energije u mirnodopske svrhe.
Prema oceni nekih analitičara, Odsek tehničke fizike na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu je sistematski i svesno degradiran i na kraju ukinut, a osnovan je još 1955. godine i na njemu su školovani i usavršavani kadrovi koji su Institutu za nuklearne nauke "Vinča" dali nemerljiv doprinos u procesu razvoja jugoslovenskog nuklearnog programa, koji je osnovan 1948. godine, a prekinut 20 godina kasnije.
Ipak, potpisivanju Memoranduma je prisustvovao i Đurica Tankosić, međunarodni ekspert u oblasti nuklearne energetike, koji je učestvovao u izgradnji brojnih nuklearnih elektrana po svetu, a koji je rekao da će čitav proces za puštanje u pogon nuklearne energije trajati 14 godina, čiji je Memorandum prvi korak.
Tankosić je u razgovoru za RTS istakao i to da su još osamdesetih godina urađeni parametri potrebni za sprovođenje projekta izradnje nuklearne elektrane.
"Treba doraditi te stvari. Ljudi koji su na njima radili su mojih godina, potrebni su nam novi kadrovi, a oni će doći kada im se pokaže perspektiva da će taj program zaista proći", rekao je Tankosić dodajući da je za to potrebno i da mediji pravilno obrađuju ovu temu.
Kada je reč o ljudskim kapacitetima, Tankosić je naglasio i to da za razliku od zemalja poput Egipta, Bangladeša i Jordana, koje već razvijaju nuklearne programe, Srbija ima veći tehnološki i resursni potencijal, jer je tadašnja zemlja još osamdesetih godina prošloga veka imala ambicije da gradi nuklearna postrojenja za proizvodnju električne energije i da je potrebno nastaviti tamo gde smo stali 1985. godine.
Da će proces školovanja kvalitetnih i stručnih kadrova biti izazovan i sadržajan, svedoči i ministarka Đedović Handanovič.
"Svesni smo da je ovo dug proces, koji traje najmanje 10 do 15 godina i važno je da svaki korak sprovedemo efikasno, kvalitetno i odgovorno, u čemu će nam biti veoma važna podrška Međunarodne agencije za atomsku energiju", rekla je ministarka rudarstva i energetike.
Evropski podaci i svetske aspiracije o upotrebi nuklearne energije govore da je Srbija na dobrom putu
Na početku tog procesa, pored "skidanja moratorijuma na nuklearke" kako se popularno opisuje odluka da se predlože Izmene zakona o energetici iz 1989. godine, Srbija je donela i druge dokumente koji omogućavaju upotrebu nuklearne energije.
"Mogućnost korišćenja nuklearne energije sagledali smo kroz usvojeni Nacionalni integrisani plan za energetiku i klimu, koji kroz varijacije jednog od scenarija predviđa uvođenje nuklearne energije nakon 2040. godine, a u procesu javnih konsultacija je i nova Strategija razvoja energetike, koja takođe razmatra opciju nuklearne energije", rekla je Đedović Handanović.
S druge strane, prilikom potpisivanja Memoranduma, Sandra Dokić, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine, rekla je da je korišćenje nuklearne energije značajno u kontekstu klimatskih politika Evropske unije koja je potpisivanjem Zelenog dogovora postavila cilj da do 2050. godine dostigne klimatsku neutralnost.
On je istakla da se u Evropi 26 odsto električne energije proizvodi iz nuklearnih elektrana i da Poljska, visoko zavisna od uglja kao i Srbija, planira izgradnju šest nuklearnih reaktora, a da neke susedne zemlje poput Rumunije, proširuju svoje nuklearne kapacitete, preneo je "Balkan green energy news".
Da je nuklearna energija i njeni benefiti "vruća tema" u svetskim tokovima, te da se na nju u procesu dekarbonizacije i prelaska na alternativne izvore energije ozbiljno računa, pokazuju i zaključci UN-ovog COP28,
Naime, na konferenciji UN o klimatskim promenama, COP28, prošlog decembra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, šefovi država i drugi najviši zvaničnici iz 22 zemlje sastavili su Deklaraciju o utrostručavanju nuklearne energije najkasnije 2050. godine, preneo je "Balkan green energy news".
Ta tehnologija može da doprinese dekarbonizaciji daljinskog grejanja, desalinizaciji, industrijskim procesima i proizvodnji vodonika, saopštila je IAEA (Međunarodna agencija za atomsku energiju) pred svečanost potpisivanja na samitu COP28.
Pročitaj još
.jpg "Vučić o dolasku Makrona: Radimo na sporazumima o struji i o rafalima, nuklearni otpad izmišljotina")
Naime, na konferenciji UN o klimatskim promenama, COP28, prošlog decembra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, šefovi država i drugi najviši zvaničnici iz 22 zemlje sastavili su Deklaraciju o utrostručavanju nuklearne energije najkasnije 2050. godine, preneo je "Balkan green energy news".
Ta tehnologija može da doprinese dekarbonizaciji daljinskog grejanja, desalinizaciji, industrijskim procesima i proizvodnji vodonika, saopštila je IAEA (Međunarodna agencija za atomsku energiju) pred svečanost potpisivanja na samitu COP28.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Student Pravnog fakulteta: Podele u društvu stvara ova vlast
16.05.2026.•
0
Student Pravnog fakulteta u Beogradu Jovan Popović ocenio je da su pokušaji probijanja studentskih blokada posledica atmosfere koja se stvara u javnosti.
Vučić na Svetskom urbanom forumu UN u Bakuu 17. i 18. maja
16.05.2026.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovaće na 13. Svetskom urbanom forumu u organizaciji Ujedinjenih nacija 17. i 18. maja, koji se ove godine održava u Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana.
Radovanović: Milić može da traži status svedoka-saradnika jer mnogo zna, možda prođe kao Dijana Hrkalović
16.05.2026.•
2
Pukovnica u penziji Slavica Radovanović, govoreći o pritvaranju sada smenjenog načelnika Beogradske policije Veselina Milića, kaže da sve ovo može da bude osveta.
Istoričar: Tvrdnja da je raspad SCG bio otcepljenje Crne Gore je nacionalistička floskula
16.05.2026.•
4
Dragan Popović, istoričar i direktor Centra za praktičnu politiku, ocenio je za RSE da je retorika u kojoj se raspad Srbije i Crne Gore opisuje kao "otcepljenje" Crne Gore "klasična nacionalistička floskula".
VIDEO: Protest zborova u Resniku zbog napada na aktiviste, prisutna i policija
16.05.2026.•
1
Zbor građana organizovao je protest u Resniku zbog napada na aktiviste koji su 29. aprila delili nalepnice "Studenti pobeđuju", a koji još uvek nije dobio epilog.
Telo muškarca pronađeno u reci ispod Brankovog mosta
16.05.2026.•
4
Telo u fazi radpadanja pronađeno je 15. maja u reci ispod Brankovog mosta.
Preminuo Predrag Koraksić Koraks
16.05.2026.•
35
Karikaturista Predrag Koraksić Koraks, jedan od najoštrijih i najdoslednijih kritičara političkih i društvenih prilika u Srbiji, preminuo je u 93. godini, saopštilo je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
Koalicija 381: Ostavke Dačića i Vasiljevića su minimum odgovornosti nakon hapšenja Milića
16.05.2026.•
5
Bošnjačka građanska stranka, Stranka Crnogoraca i Građanski savez Mađara, kao članice Koalicije 381, zatražile su danas da ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i direktor policije Dragan Vasiljević podnesu ostavke.
CIK Kosova sertifikovala 902 kandidata za izbore 7. juna
16.05.2026.•
0
Centralna izborna komisija Kosova (CIK) je na današnjoj sednici sertifikovala 902 kandidata iz 21 političkog subjekta za učešće na izborima za Skupštinu Kosova 7. juna.
U Crnoj Gori uhapšen državljanin Srbije kojeg ona potražuje, ušao iz Albanije
16.05.2026.•
2
Ministarstvo unutrašnjih poslova Crne Gore je danas saopštilo da je uhapšen jedan državljanin Srbije koga ona potražuje, a u Crnu Goru je ilegalno ušao iz Albanije.
Vučić: Andrej možda jednom ili nijednom bio u restoranu na Senjaku, priču plasirao Medenica
16.05.2026.•
49
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i direktor policije Dragan Vasiljević demantovali su navode da je predsednikov brat Andrej Vučić vlasnik restorana "27" na Senjaku u kom se 12. maja dogodila pucnjava.
Advokat Lakić: Vučić, Dačić i Vasiljević kriminalizovali policiju, morali bi da podnesu ostavke
16.05.2026.•
16
Advokat Nikola Lakić izjavio je da će zbog ubistva na Senjaku Veselin Milić snositi krivičnu odgovornost, dok bi iz istog razloga Aleksandar Vučić, Ivica Dačić i Dragan Vasiljević morali da snose političku odgovornost.
DS traži da Tužilaštvo ispita odgovornost Vučića u slučaju hapšenja Milića
16.05.2026.•
5
Demokratska stranka (DS) pozvala je Tužilaštvo za organizovani kriminal da hitno utvrdi odgovornost predsednika Srbije Aleksandra Vučića u slučaju zbog kojeg je uhapšen prvi čovek beogradske policije Veselin Milić.
Opozicija traži nastavak rasprave o nepoverenju vladi i izveštaj o Miliću
16.05.2026.•
3
Opozicioni poslanici u Skupštini Srbije saopštili su da je potrebno hitno nastaviti sednicu parlamenta o nepoverenju Vladi Srbije.
Vučić: Sprečićemo da narko dileri imaju policijsko obezbeđenje
16.05.2026.•
25
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da garantuje kako će u narednom periodu sprečiti da "pola narko dilera ima policijsko obezbeđenje" i potvrdio da takva situacija postoji 40 godina.
MUP demantuje navode da je Ivica Dačić u bolnici zbog dijabetesa
16.05.2026.•
22
Ministarstvo unutrašnjih poslova demantovalo je navode pojedinih medija da se ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić trenutno nalazi "u bolnici zbog problema sa dijabetesom".
Vučić: Još nije pronađeno telo muškarca koji je nestao nakon pucnjave na Senjaku
16.05.2026.•
75
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da telo nestalog A. N. još nije pronađeno, a zbog kog je uhapšen dojučerašnji načelnik beogradske policije Veselin Milić.
Studenti pokrenuli akciju donacija za starijeg muškarca povređenog ispred Pravnog fakulteta
16.05.2026.•
1
Studenti u blokadi Univerziteta u Beogradu pozvali su građane da donacijama pomognu Veroljubu Sariću (90), koga je udario automobil u četrtak ispred Pravnog fakulteta tokom odavanja pošte stradalima u padu nadstrešnice.
Venecijanska komisija u ponedeljak dobija unapređene nacrte pet pravosudnih zakona
16.05.2026.•
0
Unapređene verzije radnih tekstova pravosudnih zakona, u skladu sa zaključcima sastanka ministra pravde Nenada Vujića i eksperata Venecijanske komisije, biće upućene izvestiocima tog savetodavnog tela Saveta Evrope.
Projektno sufinansiranje medija: Obesmišljen proces koji se mora u potpunosti promeniti
16.05.2026.•
2
Projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u Srbiji postalo je obesmišljen proces u kojem se sredstva dodeljuju samo određenom broju medija i nevladinih organizacija.
Komentari 38
Đole
Miloš
maslala!
Nego, gde ce da se gradi nuklearka? Jel' u okolini Beocina? I da li se moze pokvarena nuklearka koristiti kao izvor zracenja u lecenju raka pluca?
Pitam za druga!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar