Šta (ni)smo naučili posle "Ribnikara": I dalje bez reakcije na slučaj vršnjačkog nasilja u Subotici

Autor: Danas

Info

23.10.2024.

19:08 > 15:06

Psihološkinja Ana Mirković smatra da su apatija i nepoverenje u promene razlozi za odsustvo reakcije na poslednji slučaj vršnjačkog nasilja u Subotici kada je 14-godišnji dečak nožem ranio devojčicu.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Šta (ni)smo naučili posle "Ribnikara": I dalje bez reakcije na slučaj vršnjačkog nasilja u Subotici

Foto: 021.rs

Šturim saopštenjem škole i tužilaštva, koje je potvrdilo da je dečak uhapšen i da mu je određen pritvor, ova tema je praktično i završena u danu kada se nasilje dogodilo, piše Danas.

Psihološkinja Ana Mirković navodi da smo od "Ribnikara" imali mnogo situacija, od kopi ket mehanizma, ubistva 13-godišnjaka u Niškoj Banji, gomilu nasilja sa decom, nastavnicima i roditeljima i sad, kako ističe, imam nešto toliko strašno, da je stariji osnovac uboo drugaricu, i da se to prenosi na nivou incidenta.

Ona ističe da je naše društvo uvedeno u takvu količinu apatije i nemogućnosti da sagleda koje su posledice, a neregovanje na ovu vest zapravo znači da to može u svakom trenutku da postane naša svakodnevica.

"Jer ako nema javne osude, ako nema pritiska javnosti i reakcije institucija onda to znači da svako dete može da poteže nož ako ga neko nervira. Da je devojčica stadala imali bismo preneraženost, ali ako hoćemo nultu toleraciju na nasilje (što niko ovde ne želi jer se nasilje stalno raspiruje i pospešuje), ovo je moralo na maksimalnom nivou da ispraćeno i od strane medija i od javnosti", ističe Mirković.

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije jedina se oglasila saopštenjem u kome su istakli da postojeća zakonska regulativa i postupanje isključivo po važećim pravilnicimama ne može da bude dovoljno da redukuje nasilje u školama.

"Smatramo da je neophodno osnažiti nastavnike koji su nosioci vaspitnog procesa i dati im veća ovlašćenja", naveli su iz Unije.

Snežana Romandić Petrović, predsednica Unije sindikata škola Beograda, za Danas kaže da detaljno napisani protokoli postupanja u kriznim situacijama ne rešavaju probleme nasilja u školama.

"Mi radimo sa decom koja su nepredvidiva, a kad reagujemo u bilo kojoj situaciji prvo se pitamo da li je to u skladu sa protokolom i po pravilniku. Nekada je nastavnik imao mnogo veća ovlašćenja, nije morao da vaga šta je izgovorio, kojim tonom je to rekao…Detaljno propisani protokoli su za nas dodatna administracija, svaki korak koji se uradi mora da bude pokriven nekim papirom i dok mi brinemo da ne pogrešimo u postupku, neke stvari mogu da prođu. Ako ćete zapisivati svaku reč sporo ćete raditi, a nasilja ima toliko da moramo da radimo brzo, mnogo brže od onoga što od nas traži administracija", kaže Romandić Petrović.

Parole umesto suštinskih promena

Komentarišući ćutanje resornog ministarstva i oglašavanje škole po ustaljenom šablonu - da su postupili po protokolu i obavestili nadležnu organe, sagovornica Danas-a kaže da je u ovom slučaju škola reagovala brzo.

"Mi ne želimo da se bilo koji incident koji se desi u školi zataška i ostane neprimećen. Kako roditelj i kao čovek koji radi sa decom razumem da je transparentnost informacija jako važna, od njih ne treba praviti senzaciju. Ne treba zataškavati bilo koji incident jer on jeste pokazatelj stanja u školama, koje nije rešeno razrađenim procedurama i pravilnicima. Jer incidenti se dešavaju, ima ih verovatno mnogo više od onoga što stigne do javnosti", kaže Romandić Petrović.

Nasilje u školi u Subotici ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović prokomentarisala je rečima da je potrebno pojačati sve metode borbe protiv vršnjačkog nasilja, kao i da se stvaraju uslovi za nultu toleranciju na nasilje.

Psihološkinja Ana Mirković kaže da je ministarkina izjava na nivou parole "recite ne drogama".

"To su samo floskule, to je zapušavanje rupa, tehnika premošćavanja. Ja mislim da oni nemaju odgovor na sistem, jer u svakom društvu za količinu nasilja ili za količinu patologije u socijalnim odnosima je zadužena vlast. Ako proanaliziramo kako oni rade, vidimo da se svakodnevno insistira na dodatnoj dozi agresije prema svakom ko ne misli isto, ko ne radi ono što se njima dopada, ko nije spreman da usvoji sve njhove inicijative bez ikakvog kritičkog promišljanja. Ti ljudi se proglašavaju za neprijatelje države, i takvim narativom, ponašanjem i verbalnom agresijom se podiže agresivnost u društvu, a onda deca kao sunđeri to upijaju i sami misle da je to jedini način da se reše neke situacije", smatra Mirković.

Ona kaže da sve što je rađeno na menjanju i dopunjavanju pravilnika o postupanju u slučajevima nasilja u obrazovnim ustanovama nije prevencija.

Pravilnik je, kaže Mirković, sam po sebi reaktivan. Ona naglašava da je nama potreban proaktivan pristup koji jedino može da doprinese prevenciji nasilja ali, kako je rekla, to izostaje, zato što ne postoji interes. Obrazlažući zašto je tako, Mirković kaže da u konfliktnom društvu koje se deli na dva tabora, kakvo mi danas jesmo, stalno propagiranje nasilja doprinosi tome da sistem lakše i bolje vlada.

"Jer kad imate tolerantno društvo, to onda podrazumeva mnogo razumevanja za nečiji drugačiji stav, a pošto oni sami nemaju nikakvog razumevanja za drugačije stavove, potrebna im je narodna podrška za to što rade. Takvim agresivnim pristupom u kreiranju agresivnih ljudi oni zapravo daju sebi privid podrške onome što rade, kroz ljude koji su isto tako netoleratni i spremni su da rešavaju bilo kakav konflikt sa neistomišljenicima verbalnom, a vrlo često i fizičkom i bilo kojom drugom vrstom agresije", kaže Mirković.

Ona dodaje da su građani svakodnevno izloženi psihološkom nasilju, najviše iz najgledanijih informativnih emisija nacionalnih servisa.

"Vređanje, nipodaštavanje, ruganje, pogledajte kako se pripadnici vlasti ophode prema sopstvenom narodu ukoliko on ne podržava sve te njihove sulude ideje kako Srbija treba da izgleda: raskopana, uništena, pokradena, prodata, porobljena. Ja sam vrlo često kao građanka suočena s tim da me neko naziva hijenom, šakalom, plaćenikom, šolakovkom. To je verbalno i psihološko nasilje,a imamo i socijalno nasilje koje se ogleda u isključivanje iz bilo kakve grupe ukoliko ne podržavate stavove većine", navodi Mirković.

Dodala je da se sve navedeno dešava svakodnevno a deci je, kaže, najvidljivije kroz sve medije.

"Oni imaju moć, oni se bogate, deci je to jako važan segment, na neki način notifikacija da bi i sami trebalo tako da se ponašaju ako hoće da budu uspešni u ovom društvu, da budu beskrupulozni, oportunisti, da se laktaju, da podržavaju jednog šefa ili gazdu.. I onda se dešava to što se dešava. To je vrlo kompleksna tema, ali su jednostavni mehanizmi kako to funkcioniše", smatra sagovornica Danasa.

Javnost oguglala na nasilje u školama

Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kaže da ga ne čudi što je javnost, pa i ona prosvetna, na neki način ogugla na sve ono što se dešava u školama, uključujući i nasilje, pa čak i ovako ekstremno. Kaže da, ako i dođe do reakcija, one su deklarativne, u vidu šablonski sastavljenih saopštenja koja suštinski ne menjaju sve što se dešava, pa je i na njih javnost odavno oguglala.

"Ovaj događaj nam jasno ukazuje da predlog sindikata da se kroz izmene Krivičnog zakonika zaštite samo nastavnici, neće biti dovoljan da se suzbije nasilje koje je postalo hronična boljka srpskog školstva. Iako su i nastavnici ugroženi, ipak je vršnjačko nasilje zastupljenije od napada na nastavnike, a i češće prolazi 'ispod radara' jer o njemu neretko deca ne žele da govore, ne žele da ga prijave, pa u javnost dospevaju samo ekstremni primeri. Činjenica da se ne preduzimaju koraci ka rešavanju ovog problema vode ka daljoj devastaciji ugleda državnih skola, što bi na kraju moglo voditi ka pobedi privatnih obrazovnih ustanova. U takvom modelu kvalitetno školovanje će biti samo za one koji mogu sebi da ga priušte i mislim da smo tom modelu sve bliži", smatra Markov.

Kako do promene?

"Da ne bi došlo do nasilja neophodno je da se promene sve instance društva, neophodna je kontinirana edukacija i rad sa roditeljima i sa nastavnicma, stalni rad sa decom. Tu ne mislim samo o razvijanju veština empatije, tolerancije, introspekcije, kolaborativnosti, samokontrole, već o tome da pomognemo deci da u vrlo nemoralnom društvu postave bar neke postulate za razvoj morala, šta je prihvatljivo, a šta nije", ističe psihološkinja Ana Mirković.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

vršnjačko nasilje nasilje u školama

Komentari 5

Hronološki Najpopularniji

Ana

24.10.2024 • 10:32

Nasilje

Sve je ovo zbog toga što je bahatost dostigla neslućene razmere.Bahati roditelji,prenose to na decu,koja se osećaju da su iznad svakog drugog,i da mogu da rade sta hoće.Naytavnici su se povukli.S akaa škola brani svoj i.idz,tako da se o ekspertima ne priča,zabranjeno je..Zato se sve ovo I desava.Xrzava ćuti.Uskoro će biti još gore.

2 2 0
BGD 011

23.10.2024 • 23:32

Sistem u raspadu

Dugacak tekst, a vrlo kratko se moze reci, ovo je raspad sistema! SNS sekta nije sposobna da vodi drzavu u kojoj ce se svaki gradjanin osecati bezbedno, a snosi odgovornost za nebezbedne ustanove koje zovemo skolama! Dno dna od politike i Vlade!

9 15 -6
Zebra

23.10.2024 • 22:34

Ma njih deca ne interesuju. Ovo je privatna država! Delikventi mogu u stranku i da biju po mostovima. To je to!

11 14 -3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.