.jpg "Đukić Dejanović: Moguća jednokratna finansijska podrška za prosvetare")
"Crno tržište" privatnih časova: Vredno oko 110 miliona evra godišnje, sve više posla za nastavnike
Neformalno tržište privatnih časova za osnovce i srednjoškolce u Srbiji vredi otprilike oko 110 miliona evra godišnje, najmanje 30 odsto ukupnih plata nastavnog osoblja u školama.
Foto: Pixabay
Nadležni prosvetni organi ne žele da objasne zašto tolerišu ovaj paralelni sistem obrazovanja "na crno".
Odgovor daju istraživanja u Evropi, koja pokazuju da za razliku od zapadnih zemalja, gde su privatni časovi deo legalnog tržišta, u postkomunističkim zemljama oni su prećutno postali način da nastavnici sa malim zaradama poprave svoj status, piše magazin Biznis i finansije.
Oglašavanje privatnih časova u Srbiji, od devedesetih godina prošlog veka kada je bilo više štrajkova i nestašica struje nego nastave, pa do danas kada učimo onlajn, poprimilo je tolike razmere da se oglasi za časove mogu naći i na sajtu Kupujem-prodajem.
Aktivni profesori, profesori u penziji, profesori bez posla, stručnjaci raznih fela, pa čak i studenti, sve su to predavači koji se na neformalnom tržištu obrazovanja u Srbiji pojavljuju kao slamka spasa za đake kojima treba pomoć u učenju.
S druge strane, piše magazin Biznis i finansije, "kupci" ovakvih usluga su sve mlađeg uzrasta, jer se sa privatnim časovima počinje već tokom pripreme dece za polazak u osnovnu školu. Uči se sve, matematika, srpski, strani jezici, prirodne nauke…
Privatni časovi su najjeftiniji u manjim gradovima i na selu, gde se kreću od 400 do 800 dinara, negde do 1.200 dinara. Što je veća sredina i prosečna zarada, to su veće i cene za ovakve usluge.
Ali, bez obzira na razlike, način plaćanja je isti – novac se daje na ruke. To znači da ovaj vid dodatnog obrazovanja funkcioniše kao neformalno tržište, za koje nema zvanične evidencije.
Kvantitet ne daje kvalitet
Stiče se utisak da privatni časovi ne čine đake kompetentnijim i samostalnijim, kažu za Biznis i Finansije na Pedagoškom fakultetu u Somboru, gde se obrazuju budući učitelji.
"Zapažamo da nivo znanja opada iz godine u godinu kod većine novoupisanih studenata. Zato smo primorani da u svojim predavanjima polazimo od osnovnih znanja. Tu mislim na fundamentalna znanja iz osnovne škole, koja se nekako u toku školovanja izgube", navodi dr Gordana Kozoderović, profesorka bioloških predmeta i metodike prirodnih nauka na Pedagoškom fakultetu u Somboru.
Ona ističe da nove generacije studenata nisu u stanju da povezuju činjenice i fenomene iz svakodnevnog života, da kritički razmišljaju, formiraju sopstvene stavove zasnovane na argumentima, niti iskazuju kreativnost.
Razlike među sadašnjim i studentima od pre petnaestak godina primećuje i dr Dejan Molnar, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
"Pažnja studenata je danas kraća, a uočavam da su usmereniji na konkretna i primenljiva znanja i veštine. Navikli su na dostupnost različitih informacija i orijentisani su na digitalne tehnologije, sadržaje i načine komunikacije. Primetno je, takođe, da kada god mogu biraju pismeni način polaganja ispita, umesto usmenog, koji je ranije bio dominantan. Moj je utisak da često ne prave jasnu razliku između znanja i informisanosti", ocenjuje Molnar.
Privatne časove u Srbiji pohađa oko 205.000 učenika
Na pitanje kako proceniti tržište privatnih časova osnovaca i srednjoškolaca, s obzirom da nema zvaničnih podataka, Molnar kaže da je to moguće ali uz niz pretpostavki.
On je za Biznis i Finansije izveo računicu o vrednosti tržišta privatnih časova za osnovce i srednjoškolce u Srbiji, po kojoj oko 35,4 odsto đaka pohađa privatne časove.
U račun je ušao broj nastavnika, njihovo radno vreme i zarade, prosečna cena privatnog časa od 10 evra i ukupan broj učenika u redovnim školama (državnim i privatnim), koji je u prošloj školskoj godini iznosio 500.514 đaka u osnovnoj i 225.423 u srednjoj školi.
"Pretpostavimo, najpre, da neku vrstu privatnih časova pohađa pet odsto đaka nižih razreda, svaki treći učenik viših razreda osnovne škole i svaki drugi srednjoškolac. Ovako procenjen broj učenika koji idu na ove neformalne edukacije iznosi oko 205.000 učenika", navodi sagovornik ovog magazina.
Pročitaj još
Dodatne pretpostavke su da se usluge privatnih časova koriste samo u toku trajanja školske godine, devet meseci godišnje, da prosečan đak na mesečnom nivou ukupno šest puta ide na časove i da jedan čas u proseku košta 10 evra.
"Na bazi ove logike se može preračunati da bi tržište privatnih časova u Srbiji moglo da vredi otprilike oko 110 miliona evra na godišnjem nivou. Naime, toliko novca bi prema ovoj računici građani Srbije mogli da izdvajaju za dodatno obrazovanje svoje dece izvan formalnog školskog sistema", procenjuje Molnar.
Ministarstvo prosvete i nadležna inspekcija nisu odgovorili na pitanja magazina Biznis i Finansije da li imaju podatke o tržištu privatnih časova u Srbiji, koliko je ova vrsta paralelnog obrazovanja u skladu sa propisanim školskim programima i zašto se toleriše ovakav rad "na crno".
Odgovore nisu dobili ni od iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja o tome kakav je stav struke prema tržištu privatnih časova i koliko ova vrsta nastave utiče na kvalitet obrazovanja mladih.
Ceo tekst čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Usvojena uredba o turističkim vaučerima za odmor u Srbiji: Objavljeno ko će imati prava na njih
23.07.2026.•
1
Uredba koja se odnosi na besplatne vaučere za odmor u Srbiji usvojena je na sednici Vlade Srbije.
Studenti rekli da obučavaju 15.000 kontrolora za izbore: "To nije dovoljno za efikasnu kontrolu"
23.07.2026.•
0
Član Gradske izborne komisije Zoran Alimpić ocenio je da 15.000 kontrolora nije dovoljno za efikasnu kontrolu izbora, navodeći da taj broj pokriva tek prošireni sastav biračkih odbora.
VIDEO: SAJ produžio rok za prijavu civila na konkurs
23.07.2026.•
5
Elitna formacija srpske policije SAJ otvorila je konkurs koji omogućava i civilima da postanu deo jedinice, a sad je taj konkurs produžen do 11. avgusta.
Znatno otežana proizvodnja struje zbog niskog Dunava, ali EPS uverava: "Građani da ne brinu"
23.07.2026.•
5
Suša i niski dotoci na Dunavu veoma nepovoljno utiču i na proizvodnju u hidroelektranama Đerdap 1 i Đerdap 2, ali nema razloga za brigu jer je snabdevanje električnom energijom stabilno, rečeno je Tanjugu u EPS-u.
Saobraćajni inženjer Velić: Država prvo dopusti da tržište preplave e-bicikli, pa naknadno sve uređuje
23.07.2026.•
43
Iako donosi dugo očekivani red u saobraćaju, novi pravilnik o električnim biciklima stiže kasno, na već preplavljeno tržište, zbog čega mnogi građani i dalje nesvesno kupuju vozila koja zahtevaju vozačku i registraciju.
Glišić ponovo o "blokaderima": Zbog njih će Srbija u narednim godinama imati manjak stručnog kadra
23.07.2026.•
32
Ministar za javna ulaganja Darko Glišić izjavio je da će, zbog blokada univerziteta, Srbija u narednim godinama imati manjak stručnog kadra, ocenivši da su za takvu situaciju odgovorna rukovodstva visokoškolskih ustanova
1.jpg "Ivanović: Na sednici o nepoverenju vladi otvorićemo sva pitanja koja vlast izbegava")
Ivanović: Na sednici o nepoverenju vladi otvorićemo sva pitanja koja vlast izbegava
22.07.2026.•
3
Narodni pokret Srbije (NPS) poručio je danas da će, ukoliko u ponedeljak bude održana sednica narodne skupštine o nepoverenju vladi, iskoristiti tu priliku da "otvori sva pitanja koja vlast pokušava da izbegne".
Promovisao pedofiliju, priveden pa pušten: Kako je moguće da je Faraon danas na slobodi?
22.07.2026.•
8
"Bogu se mole vernici a faraonima maloletnice" početak je, najblaže rečeno, kontraverznog spota i pesme jutjubera i influensera Marka Radmanovića Faraona u kojem, bez zadrške i skrivenih poruka, promoviše pedofiliju.
Kamioni čekaju i do šest sati da izađu iz Srbije
22.07.2026.•
2
Putnička vozila se na graničnim prelazima zadržavaju do 20 minuta, dok teretnjaci čekaju do šest sati, navodi se u saopštenju AMSS.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja i poklon za dvoje
22.07.2026.•
13
Novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo je pred vama.
BROJ PO BROJ: Ko rano rani...
22.07.2026.•
3
Nova igra za razmrdavanje moždanih ćelija je spremna za vas.
Dačić: "Zvučni top" nije korišćen, spremni smo i da prodamo LRAD uređaje
22.07.2026.•
43
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić ponovo je negirao tvrdnje o upotrebi "zvučnog topa" (L-RAD) tokom protesta u Beogradu, dodajući da je Srbija spremna i da proda te uređaje.
Valić Nedeljković: Nastavljamo konsultacije, nova sednica REM-a do kraja jula
22.07.2026.•
0
Predsedavajuća Saveta REM-a Dubravka Valić Nedeljković izjavila je da se konsultacije o izboru predsednika tog tela nastavljaju i da će nova sednica biti zakazana pre 1. avgusta.
Konkurs za studentske stipendije ministarstva odbrane, rok za prijavu kraj oktobra
22.07.2026.•
0
Ministarstvo odbrane (MO) saopštilo je danas da je raspisalo konkurs za dodelu 49 studentskih stipendija za školsku 2026/2027. godinu.
Kreni-promeni: Manojloviću upućene pretnje smrću, tužilaštvo da reaguje
22.07.2026.•
5
Pokret Kreni-Promeni saopštio je da su njenom lideru Savi Manojloviću upućene pretnje smrću.
EU zatražila obustavu rušenja vikendica kraj Gazivoda
22.07.2026.•
0
Kancelarija Evropske unije (EU) u Prištini zatražila je danas da se obustavi rušenje vikendica u blizini jezera Gazivode i izrazila žaljenje zbog akcije koju su prethodnog dana sprovele vlasti Kosova.
Beba među povređenima u sudaru kod Kuršumlije
22.07.2026.•
0
U saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila kod kuršumlijskog sela Merdare u sudaru dva vozila povređeno je šest osoba, a među njima je troje dece od kojih i jedna šestomesečna beba.
Komentari 55
Nubara
Milica
Mico Mitrovic
https://www.vijesti.me/vijesti/drustvo/730471/prosvjetna-inspekcija-ne-moze-da-dokaze-nezakonit-rad-nastavnika-siva-ekonomija-preuzela-i-obrazovanje
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar