.jpg "Borelj o Srbiji: Ne možete da održavate odnose s Rusijom i očekujete članstvo u EU")
Picula nabrojao koje su sve prepreke na putu Srbije ka EU: "Tri godine bez otvorenog poglavlja"
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula kaže da su najveće prepreke na putu Srbije ka EU zastoji u reformama vladavine prava, nezavisnog pravosuđa, izbornog procesa i slobode medija.
Picula je u intervjuu agenciji Beta kazao da je potreban i pomak ka većoj usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
On je ocenio da vlast u Srbiji često demonstrira autoritarne i antievropske tendencije i da pristupni pregovori neće biti zaključeni dok se ne promene odnosi koji vladaju na medijskoj sceni u Srbiji.
Tri godine bez otvorenog poglavlja
Na pitanje šta su najveće prepreke na putu Srbije ka EU, s obzirom da već tri godine nije otvoreno ni zatvoreno nijedno pregovaračko poglavlje, Picula je rekao da "tu nema nikakvih zagonetki".
"U dokumentima Evropske komisije i Evropskog parlamenta kontinuirano se navode razlozi stagnacije uz preporuke kako da se iz nje izađe. Radi se o reformama u domenu vladavine prava, nezavisnog pravosuđa, izbornog procesa i autentične slobode medija u unutrašnjoj politici, dok se naglašavaju i ključni problemi na spoljnopolitičkom planu. Srbija i Kosovo moraju normalizovati odnose da bi napredovali", kazao je on.
Što se tiče uvođenja sankcija Rusiji, rekao je, pre neki dan je i Visoki predstavnik Žozep Borelj istakao da Srbija odbijanjem uvođenja sankcija ugrožava perspektivu svog članstva u EU.
"U trenutnim geopolitičkim okolnostima, definitivno je potreban pomak ka većoj usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Mislim da je to pitanje na kojem će mnoge države članice insistirati", kaže novopostavljeni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.
Komentarišući nedavnu izjavu Ursule fon der Lajen da Srbiji "dobro ide" na evropskom putu, Picula je ocenio da se radi o "kurtoaznoj" izjavi.
"Čini mi se da je ta izjava kurtoazne prirode, izrečena u kontekstu posete zemlji i ohrabrivanja da nastavi put prema EU. Nemam ništa protiv ohrabrivanja i pozitivnih poruka, ali treba biti realan i prihvatiti činjenice kako već neko vreme postoji zastoj u pregovorima, a što se reflektuje i u kritički intoniranom izveštaju o stanju u Srbiji Evropske komisije kojoj je baš Fon der Lajen na čelu", kazao je.
Na pitanje koliko evropski put usporava i to što je Srbija, prema izveštajima relevantnih međunarodnih organizacija, među najkorumpiranijim državama u Evropi i što je po indeksu vladavine prava, uz Albaniju, na dnu evropske liste, Picula je rekao da je visok indeks rasprostranjenosti korupcije relevantan indikator opšte društvene klime i da predstavlja inhibitorni faktor za sposobnost zajednice da prihvati i implementira potrebne reforme u mnogim područjima.
"I najnoviji izveštaj EK ističe taj problem i ograničeni napredak, te naglašava da Srbija mora implementirati Akcijski plan. Uspešna borba protiv korozivnog delovanja korupcije ostaje jedan od najvećih unutrašnjopolitičkih izazova gde Srbija treba postići bolje rezultate ako želi da napreduje u pristupnom procesu", ističe on.
Ocenjujući to što najviši predstavnici vlasti u Srbiji u svojim čestim obraćanjima javnosti ne spominju borbu protiv organizovanog kriminala i sistemske korupcije, Picula kaže da selektivnost u komunikaciji prema javnosti od predstavnika vlasti uvek i svuda govori o njihovim stvarnim prioritetima, o motivima njihovog odabira i tajminga za njihovo rešavanje.
Upitan da prokomentariše optužbe opozicije da "EU nije prioritet demokratija u Srbiji, već kolonijalni status čak i po cenu održanja diktatorske vlasti", Picula kaže da je bilo mnogo slučajeva da se zbog političke stabilnosti tolerišu nazadovanja u demokratskoj tranziciji.
"Često čujem takve stavove. Nažalost, bilo je dosta slučajeva u poslednjih desetak godina kad su institucije EU, ali ne i Evropski parlament, pod maskom održanja elementarne političke stabilnosti tolerisali očite primere stagnacije pa i nazadovanja demokratske tranzicije na zapadnom Balkanu. One koji su, u okviru opšteg zastoja politike proširenja, u Briselu praktikovali takav pristup mnogo puta sam nazivao 'svećenstvom stabilokracije'", rekao je Picula.
Prema njegovim rečima, optužbe o "nekakvom" kolonijalnom pristupu EU su preterane kvalifikacije.
"Lako se može proveriti kroz naše delovanje u EP u poslednjim mandatima koliko puta i u kojim smo prilikama redovno stali u odbranu demokratskih vrednosti u zemljama kandidatima", navodi on.
Na pitanje može li i na koji način EU da utiče na slobodu medija u Srbiji, s obzirom da je više od 95 odsto redakcija pod apsolutnom kontrolom partije na vlasti, Picula je rekao da je sloboda izražavanja, odnosno, monopol vlasti na "istinu" u Srbiji trajni politički problem.
"EU već godinama podržava na razne načine različitost i slobodu medija u Srbiji, ali situacija se ne menja nabolje. Na to sam upozoravao i ranije. Smatram da se tu radi o kardinalnoj temi od koje zavise šanse za ukupne promene stanja u zemlji", kaže Picula i Navodi da je EK i u poslednjem izveštaju upozorila da nije bilo nikakvog napretka u usvajanju prošlogodišnjih preporuka o slobodi izražavanja.
Naglašava da nije siguran u to da li je uopšte moguće zaključiti pristupne pregovore dok, kako je rekao, "ovakvi odnosi vladaju na medijskoj sceni u Srbiji".
Bez reakcije Evropske komisije na rezoluciju EP o izborima o Srbiji
Upitan zašto Evropska komisija nije reagovala na Rezoluciju Evropskog parlamenta o neregularnostima na decembarskim izborima u Srbiji 2023. godine, Picila je kazao da proevropska većina u EP u poslednjem mandatu nije imala "neki poseban partnerski odnos" s odlazećim komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem.
"On je poslovično ekonomske indikatore stavljao iznad poštovanja demokratskih standarda kada je reč o kriterijumima za ocenjivanje stanja u zemljama kandidatima. Zaista se nadam da će odnos prema poštovanju temeljnih vrednosti EU nove komesarke Merte Kos za proširenje biti bitno drugačiji", ocenjuje Picula.
Na pitanje veruje li da će do naredne izborne kampanje vlast u Srbiji ispuniti preporuke OEBS/ODIHR-a i da će naredni izborni proces biti demokratski i regularan, Picula je rekao da bi bilo veoma važno da dođe do napretka po tom pitanju, jer su, kako je naveo, demokratski izbori koji se događaju po pravilima prihvaćenim od najrelevantnijih političkih rivala "srž društva zasnovanog na demokratiji".
"U suprotnom, društvene frustracije mogu samo da rastu i blokiraju normalnu političku komunikaciju i otežavaju mogućnost za postizanje konsenzusa potrebnog za usvajanje nekih ključnih reformi neophodnih za zaključenje pregovora s EU", ističe on.
Picula nije odgovorio na pitanje kako ocenjuje tvrdnju Vučićevih političkih oponenata da on autokratski vlada Srbijom i "da ima ličnu i političku podršku skoro svih najznačajnijih evropskih lidera poput Emanuela Makrona, Olafa Šolca, Ursule fon der Lajen", ali je rekao da s obzirom na dužnost koju obavlja u ime EP, on ne bi ulazio u analizu ličnih percepcija i prostor bilateralnih interesa na političkoj sceni.
"Naravno takvi odnosi igraju važnu ulogu, ali u krajnjoj instanci je za zaključenje pristupnih pregovora bilo koje zemlje kandidata ipak potreban konsenzus svih država članica. Treba graditi mostove saradnje s doslovno sa svima u EU, a ne samo sa nekima, ukoliko se želi osigurati napredak na evropskom putu", kaže on.
Na pitanje da li u EU smatraju da Srbija ima nedemokratsku i autoritarnu vlast, kako to tvrdi srpska opozicija i mnogi evropski poslanici, Picula je kazao da vlast u Srbiji često demonstrira autoritarne i antievropske tendencije.
"Vlast u Srbiji često demonstrira autoritarne i antievropske tendencije i o tome smo se nedvosmisleno očitovali u nizu izveštaja i rezolucija u EP. Već spomenuta Rezolucija o poslednjim parlamentarnim izborima primer je naše brze reakcije", kaže on.
Upitan da li kao dobar poznavalac političkih prilika na zapadnom Balkanu veruje da je u interesu aktuelne vlasti da Srbija postane član EU, Picula je kazao da ne sumnja da vlast ima jasne spoznaje o važnosti EU i političkog Zapada za Srbiju.
"Drugo je pitanje koliko je spremna na prihvatanje svih kriterijuma bez kojih nema članstva u EU. EU nije samo zajedničko tržište nego i zajednica vrednosti i zajednica podele različitih rizika. Nije dovoljno iz EU samo povlačiti finansijsku korist nego i demokratske vrednosti koje su preduslov za pristupanje. U EU se ne primaju tek stabilne ekonomije nego konsolidovana demokratska društva. A na tom području službeni Beograd mora još mnogo da učini kako bi potvrdio ono što formalno deklariše", naglašava izvestilac Evropskog parlamenta.
Pročitaj još
Da li Srbija može da postane član EU ako de jure ne prizna nezavisno Kosovo?
Picula je kazao da se dijalog Beograda i Prištine mora zaključiti sporazumom.
"Što se tiče odnosa prema Kosovu, dijalog Beograda i Prištine je pod pokroviteljstvom EU čiji deo žele biti i Srbija i Kosovo. Taj proces mora biti zaključen sporazumom koji će, između ostalog, omogućiti, a ne blokirati članstvo u EU za obe zemlje", ocenjuje on.
Upitan šta, nakon potpisivanja i sprovođenja Briselskog sporazuma i prihvatanja francusko-nemačkog plana i Ohridskog aneksa, EU još očekuje od Beograda na rešavanju kosovskog pitanja, Picula je rekao da Srbija treba da pokrene i dovrši procese utvrđivanja odgovornosti svih umešanih oko događaja u Banjskoj.
"Bio sam među onima koji pozdravili francusko-nemački plan i Ohridski aneks kao revitalizaciju Briselskog procesa. Nažalost, umesto ulaska u višu fazu dogovaranja konačnog sporazuma, dobili smo seriju novih kriza i eskalaciju nasilja. Uz poznate obaveze, ali i njihovu primenu, Srbija treba da pokrene i dovrši procese utvrđivanja odgovornosti svih umešanih oko događaja u Banjskoj i da radi na trajnom smirivanju tenzija na severu Kosova. Za uspeh dijaloga svoj deo odgovornosti snosi, naravno, i vlast u Prištini", kaže izvestilac.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Uhapšen treći osumnjičeni za bacanje bombe na kuću Zdravka Čolića
06.02.2026.•
0
Beogradska policija večeras je uhapsila i trećeg osumnjičenog za bacanje bombe na kuću pevača Zdravka Čolića.
Može li Zapadni Balkan u paket light članstva u EU: "Teško da iko sem Crne Gore postane profiter tog procesa"
06.02.2026.•
2
Evropska komisija ponudila je "light" članstvo u EU za Ukrajinu.
Povodom Mrdićevih zakona: "Tako direktna poruka EU je presedan u odnosu prema vlastima u Srbiji"
06.02.2026.•
8
U pravnom smislu obustava sprovođenja "Mrdićevih zakona" može da se sprovede bez problema, kaže profesor prava Bojan Pajtić.
Na Batrovcima kamioni čekaju sat vremena
06.02.2026.•
0
Jedina zadržavanje na graničnim prelazima ka inostranstvu beleže se na Batrovcima, gde kamioni na izlaz iz zemlje čekaju sat vremena, saopštio je Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Na čelu Policijske brigade u Beogradu dosadašnji zamenik komandanta Dragan Selaković
06.02.2026.•
0
Dosadašnji zamenik komandanta Policijske brigade Policijske uprave za grad Beograd Dragan Selaković postavljen je na čelo te Posebne jedinice policije, saopštio je MUP.
Aktivisti Ivanu Matoviću iz Kraljeva ukinut kućni pritvor
06.02.2026.•
0
Apelacioni sud u Beogradu je odborniku iz Kraljeva Ivanu Matoviću ukinuo kućni pritvor, objavila je N1.
Umanjenje računa građanima koji su u januaru duže od 24 sata bili bez struje zbog snega
06.02.2026.•
1
Vlada Srbije usvojila je danas zaključak kojim je naloženo da se građanima koji su tokom januara, usled snežnih padavina, bili bez struje duže od 24 sata u kontinuitetu umanji celokupan iznos računa.
ANEM: Nastavlja se opasna medijska kampanja protiv Verana Matića
06.02.2026.•
4
ANEM upozorava da se nastavlja medijska kampanja protiv Verana Matića, predsednika Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija i člana Stalne radne grupe za bezbednost novinara.
Posle dva i po meseca uhapšen napadač na ekipu N1
06.02.2026.•
2
Policija je uhapsila osumnjičenog za napad na ekipu N1 kod Ćacilenda i odredila mu zadržavanje od 48 sati.
Uhapšen osumnjičeni za ubistvo žene u Nišu
06.02.2026.•
2
Muškarac star 56 godina osumnjičen za ubistvo žene u Nišu uhapšen je danas na području Aleksinca, potvrdili su u Policijskoj upravi u Nišu.
Novinar Vuk Cvijić: Nastavak kartelizacije policije
06.02.2026.•
1
Novinar nedeljnika Radar Vuk Cvijić izjavio je da smena inspektora koji su otkrili i zaplenili pet tona sušene marihuane u selu Konjuh kod Kruševca predstavlja nastavak kartelizacije policije.
Milion tableta "Bensedina" i "Ksalola" zaplenjeno u magacinu kurirske službe
06.02.2026.•
6
Službenici Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja Uprave carine zaplenili su više od milion psihoaktivnih tableta.
Potvrđena optužnica protiv bivše gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski
06.02.2026.•
0
Apelacioni sud u Nišu potvrdio je optužnicu Višeg suda protiv bivše gradonačelnice Dragane Sotirovski zbog zloupotrebe službenog položaja i kao neosnovanu odbilo žalbu njenog branioca.
UNS: Bujošević još uvek nije potpisao ugovor o radu sa RTS
06.02.2026.•
3
Generalni direktor Radio-televizije Srbije (RTS) Dragan Bujošević još uvek nije potpisao ugovor o radu.
Selaković o suđenju za Generalštab: Nema krivičnog dela, montiran proces
06.02.2026.•
3
Ministar kulture Nikola Selakvić rekao je da u sudskom postupku "Generalštab" u kojem su osumnjičeni on i još tri osobe, "nema krvičnog dela" i da je to "politički montiran proces".
VJT o zapleni pet tona marihuane i neistinama predstavnika državnih organa
06.02.2026.•
14
Više javno tužilaštvo u Beogradu oglasilo se povodom zaplene pet tona marihuane u Konjuhu, na imanju SNS odbornika.
Ubijena žena u Nišu
06.02.2026.•
0
Telo žene nađeno je jutros u Nišu, a Južne vesti nezvanično saznaju da je reč o ubistvu.
Le Monde o pravosuđu u Srbiji: Na meti Aleksandra Vučića
06.02.2026.•
2
Uticajni francuski medije Le Monde izvestio je o situaciji sa pravosuđen u Srbiji.
Dvoje stradalih i dvoje teško povređenih u sudaru automobila i kamiona kod Vreoca
06.02.2026.•
0
Dve osobe su poginule, a dve teško povređene u direktnom sudaru automobila i kamiona kod Vreoca, kod Lazarevca.
Studentski protest u Orašcu na Sretenje: "Između ustanka i Ustava"
06.02.2026.•
12
Studenti u blokadi Univerziteta u Kragujevca pozvali su na protest na Sretenje, 15. februara, u Orašcu.
Komentari 7
Dzenifer
/
zar vam tragedija na stanici nije dovoljna nego i dalje terate o 'nicim izazvanim sankcijama'
Sasa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar