Uputstvo za "čitanje" Kristofera Hila: Ista poruka kao opomena i podrška
Ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil nedavno je ocenio da Srbija ide u dobrom pravcu, a da se odnosi dve zemlje kreću napred, što je kod dela opozicije naišlo na oštre reakcije.
Foto: Beta/AP
Da li ova izjava znači da američki ambasador podržava predsednika Aleksandra Vučića i žmuri na ono što se u Srbiji dešava ili samo radi ono što su američki ambasadori oduvek radili, pokušali su da objasne sagovornici N1.
“Nova događanja čine nova pravila ponašanja. Jeste neuobičajeno da se ambasadori oglašavaju raznim povodima, ali neke okolnosti su nešto što proizvodi takav vid reagovanja, situacije koje zahtevaju da se zainteresovane strane zemlje izjasne”, ocenila je Branka Latinović, ambasadorka u penziji i potpredsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.
U takvoj situaciji, dodaje ona, nije odgovarajuće pojedine izjave podvoditi pod stari kliše. Ona napominje da se izjave ambasadora Hila u javnosti mogu tumačiti kao vid podrške, ali i opomene na neke izjave date u internim razgovorima zatvorenim za javnost.
"Izjavu Hila čitam ne samo kao vid podrške, već i podsećanja na šta se Aleksandar Vučić obavezao ili prihvato u nekim razgovorima", kaže Latinović.
A šta je ambasador SAD rekao u prazničnom intervjuu Blicu?
"Osećam se ohrabreno, siguran sam da ću zbog ovoga dobiti poruke mržnje, ali mislim da Srbija ide u pravom smeru. Morate da se uporedite sa drugim zemljama da biste razumeli zašto verujem da idete u pravom smeru", rekao je Hil.
Dodao je da se pozitivan trend ogleda i u tome što se posle nekoliko godina u Srbiji dva međusobno nezavisna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da u zemlji raste podrška pridruživanju EU.
Za Latinović ova Hilova izjava predstavlja "tiho prevođenje Srbije na Zapad".
Ona u tome vidi i glavni strateški cilj Hilovog mandata - da se Srbija jače orijentiše ka Zapadu, cilj za koji kaže da nije do kraja ispunjen, ali da američki ambasador jeste uspeo da Srbiju "jače otrgne od ruskog zagljaja".
"Sutradan je došla izjava (Aleksandra Vučića, prim. aut) o lojalistima koji su nastrojeni proruski. To je odgovarajuće pravdanje Rusiji za izjavu da je Srbija na dobrom putu. To znači: ‘Ja imam ruske elemente u svom okruženju koje podržavam, prema kojima imam simpatiju’, najblaže rečeno", kazala je Latinović.
Da predsednik Srbije i ambasador SAD nemaju usaglašene priče govori i primer NIS-a, odnosno pitanje uvođenja sankcija toj kompaniji zbog većinskog ruskog vlasništva.
"I to je dvostrano, i opet je povezano s Rusijom i vlasništvom u NIS-u. ‘Zapad nas pritiska, ali ja sam dovoljno sposoban da to rešim’. Ne može se decidno reći, nije toliko jako, ali jeste pritisak zbog vlasništva u NIS-u", rekla je Latinović i dodala da se mozaik slaže, ali da neke kockice i dalje nedostaju.
U javnosti se ambasadoru Hilu zamera i to da zatvara oči pred stanjem demokratije u Srbiji, kako bi priveo kraju proces “normalizacije odnosa” između Beograda i Prištine.
Latinović ocenjuje da je to pre bio zadatak Džefrija Hovenijera, ambasadora SAD u Prištini, koji je Kosovo napustio uoči Nove godine. Sagovornica N1 objašnjava da se pitanje formiranja Zajednice srpskih opština rešavalo u Prištini, a da je Hovenijer otišao nezavršenog posla. Latinović ocenjuje da Hovenijer nije u ostvarivanju tog cilja koristio sve svoje znanje i pregovaračke sposobnosti.
"Da li nije hteo ili nije imao sagovornika s kojim bi mogao, delovanje SAD u Prištini nije dalo rezultate", ocenila je Latinović.
Druga pitanja važna za “normalizaciju odnosa”, koja su se rešavala u Beogradu išla su preko Brisela. Hil je u njima bio angažovan, ali ne u meri kao Hovenijer, dodaje ambasadorka u penziji.
I pored svega napred rečenog, ona se slaže s ocenama da su SAD tokom Hilovog mandata zanemarile pitanja demokratije, vladavine prava i medijskih sloboda u Srbiji, jer su se vodile ostvarivanjem ciljeva koji su bili prioriteti u njihovoj agendi.
“Slažem se sa tom ocenom. Da li je to rezultat novog političkog trenda da preovlađuje pitanje pragmatizma, a druga pitanja će se rešavati kasnije… To su novi talasi koji su potpuno neobjašnjivi”, kazala je Latinović za N1.
Šta se sve zameralo Hilu?
A ambasadoru Hilu duže od godinu dana stižu oštre kritike iz raznih delova opozicije, uvek s istim zaljučkom - da podržava vlast Aleksandra Vučića.
Poslednji mu je zamerio Dragan Đilas, pitajući ga da li zbog američkih ugovora žmuri na ono što radi režim u Srbiji. Đilas je tom prilokom podsetio na Hilovo prisustvo na otvaranju Moravskog koridora, koji je za ogroman iznos gradio američko-turski konzorcijum Behtel-Enka.
Politički analitičar i bivši ambasador Srećko Đukić je u razgovoru za Danas objasnio da je ambasador po prirodi svoga posla dužan da prisustvuje nekom događaju i da predstavlja svoju zemlju, posebno ako je na konkretni događaj pozvan ili ako je događaj vezan za njegovu zemlju. Dodao je da je ambasador profesionalno upravo tamo gde treba da bude, u centru tog događaja, pored šefa države, gde može videti i čuti, ono što ne može ni na jednom drugom mestu.
Kada se u decembru desio fizički obračun između Dragana Đilasa i aktivista i funkcionera SNS, Hil je diplomatski kratko poručio da bi ljudi u politici trebalo da se malo smire, ne opredeljujući se za bilo koju stranu.
Dilomatski bi zvučala i izjava da o sudbini iskopavanja litijuma treba da odluči narod u Srbiji, da odmah za njom ili pre nije išla i ocena da je litijum deo budućnosti u kojoj bi Srbija trebalo da učestvuje, a da na antilitijumskim protestima ima i onih koji su proruski orijentisani, koje ne brine litijum već kretanje Srbije ka Zapadu.
Reagovali su zbog toga i aktivisti i opozicija, a za Dragana Đilasa ova izjava je bila potvrda da je Hil na platnom spisku Vučića. Za druge iz opozicije je bila potvrda da je Vučić na platnom spisku Hila. S koje god strane se posmatralo, opozicija veruje da međusobni interes postoji.
Još jedna tačka razlaza američkog ambasadora i srpske opozicije, zbog čega je Hilu zamereno da podržava režim predsednika Vučića bili su izbori.
Hil je na poziv vlasti bio posmatrač u dijalogu vlasti i opozicije o izbornim uslovima uoči lokalnih izbora održanih u junu 2024. godine.
Govoreći u ime svoje administracije, ali I međunarodne zajednice, ambasador je bio protivnik bojkota izbora.
“Ne volimo bojkot kao način za prevladavanje bilo čega i mislimo da problem treba da se reši”, kazao je ambasador posle treće propale runde razgovora. Umesto bojkota zagovarao je sprovođenje preporuka OEBS-a i ODIHR-a.
Latinović u razgovoru za N1 kaže da su izjave povodom izbora bile mlake i predstavljale “izjave radi izjava”.
Pošto su izbori, koje je deo opozicije ipak bojkotovao, okončani uz malverzacije i izborne neregularnosti viđene šest meseci ranije, Hil je izjavio da i dalje postoje problemi, ali da su protekli bolje nego parlamentarni izbori u decembru 2023.
"Teško je doneti zaključak samo na osnovu posmatrača, pokušavate da dobijete neki opšti utisak. I taj utisak je da postoje neki problemi, ali generalno – ovo je bio mnogo bolji pokušaj nego u decembru, Brojne su reforme i promene koje treba sprovesti, ne samo sada nego u narednim godinama, pre narednih izbora - posebno treba rešiti problem pristupa medijima. Ali, čini mi se da je problem migracije birača rešen i mislim da ima pomaka", rekao je Kristofer Hil četiri dana posle izbora za Glas Amerike.
Tom prilikom je odbacio i optužbe da Amerika okreće glavu od problema s demokratijom jer radi na ostvarenju drugih interesa, ističući da su SAD radile naporno na tome da se preporuke primene do junskih izbora.
St. Protić: Američke diplomate blagonaklone prema vlastima
I dok se mnogi u javnosti “čude” i postavljaju pitanja kako je moguće da država koja najglasnije zagovara demokratiju u svetu okreće glavu na ono što se dešava u Srbiji, bivši ambasador Srbije u SAD Milan St. Protić je u februaru 2024. u autorskom tekstu za N1 objasnio da su decenijama već američke diplomate u Beogradu blagonaklone prema ovdašnjim vlastima.
“Osim po retkom izuzetku (ambasador Voren Cimerman u periodu raspada Juoslavije), američke diplomate u Beogradu bili su rado viđeni sagovornici u krugu bilo koje od vlasti koja je zauzela kormilo ove države i njenih prethodnica”, pisao je tada St. Protić, dodajući da se aktuelni ambasador u Beogradu “lepo uklapa u ovu (ne)slavnu američku politiku prema nama”, ustvrdio je on.
Pročitaj još
“Naša je iluzija verovanje u zainteresovanost Amerike za istinsku demokratiju u Srbiji. Oni, kako vidimo, kubure sa demokratijom i kod svoje kuće. Ovde se, od pamtiveka, rukovode geostrategijskim motivima. Ako je dotična vlast u tom pogledu pogodbena, na pravom smo putu. Od ove vrhuške oni očekuju saradljivost prema međunarodnom statusu Kosova. To je njihov prioritet. Isto se svojevremeno događalo i sa Miloševićem. I sad i onda računali su, i oslanjali se, na autokrate u ostvarenju svojih ciljeva. Napravili su kardinalnu grešku tad, napraviće je i sad. Stara je istina ova. Onaj ko na svojim pogreškama ne nauči lekciju, ponoviće pogrešku. Slepi kod očiju, glasi jedna srpska poslovica”, napisao je pre godinu dana St. Protić.
Prisećajući se pogrešne procene Hila da će Slobodan Milošević sigurno potpisati sporazum iz Rambujea, Protić se zapitao “da li će se pogrešna procena Amerikanaca ponoviti opet nama obiti o glavu”.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Srpska policija koristila EU novac za kupovinu tehnologije od sankcionisane ruske firme
16.01.2026.•
0
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije godinama unapređuje opremu ruske IT kompanije Papilon, koja se od 2023. godine nalazi pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije.
Suđenje trojici Srba za Banjsku počeo ispočetka u Prištini
16.01.2026.•
0
Postupak u slučaju Banjska počeo je ispočetka pred osnovnim sudom u Prištini.
Lančani sudar na auto-putu "Miloš Veliki": Poginuo muškarac, učestvovalo 10 vozila
16.01.2026.•
0
Pedesetsedmogodišnji muškarac preminuo je od povreda zadobijenih u lančanom sudaru na auto-putu "Miloš Veliki", ispred tunela "Munjino Brdo", u Krstacu.
Prevoznici blokiraju teretne terminale na granicama 26. januara: Od Batrovaca do Preševa
16.01.2026.•
0
Prevoznici iz Srbije i Bosne i Hercegovine i Crne Gore najavili su da će 26. januara svi teretni granični prelazi prema zemljama Šengena biti blokirani zbog problema koje im stvara novi Entry-Exit sistem (EES).
Aleksandar Ivanović: Posle promene vlasti istina o ubistvu Olivera
16.01.2026.•
1
Poslanik Narodnog pokreta Srbije (NPS) Aleksandar Ivanović istakao je da njegov stric Oliver Ivanović "nije stradao u saobraćajnoj nesreći i da ne tragamo za nekim pijanim vozačem koji ga je udario pa pobegao".
SNS hoće da zaustavi istrage Tužilaštva za organizovani kriminal
16.01.2026.•
3
Na predlog izmene Zakona o javnim tužilaštvima naprednjaci su predložili amandman koji bi zaustavio najznačajnije istrage u Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK).
Kosovska policija tukla trinaestogodišnjaka iz Beograda, pušten na kućno lečenje
16.01.2026.•
5
Maloletni trinaestogodišnjak M. I. iz Beograda, koga je 13. januara tukla kosovska policija na severu Kosova, pušten je iz bolnice u Severnoj Mitrovici na kućno lečenje.
Vanredna situacija u šest opština, zaseda Štab za vanredne situacije
16.01.2026.•
0
Vanredna situacija zbog posledica snežnih padavina ukinuta je u Krupnju, a još je na snazi u šest opština u Srbiji.
Osam godina od ubistva Olivera Ivanovića - ubica i nalogodavci slobodni
16.01.2026.•
6
Danas se navršava osam godina od ubistva nekadašnjeg lidera Građanske inicijative "Srbija, demokratija, pravda" Olivera Ivanovića.
Panović: Pitanje je da li će uopšte biti izbora ove godine
16.01.2026.•
11
Programski direktor Demostata Zoran Panović smatra da je tragedija u Novom Sadu bila okidač, ali i razotkrivanje dubljih pukotina u društvu.
Ponoš: SAD će sankcijama gađati "srednji nivo menadžmenta" u Srbiji
16.01.2026.•
17
Predsednik stranke Srbija centar (SRCE) Zdravko Ponoš rekao je da u Vašingtonu počinje Zakon o demokratiji na Zapdnom Balkanu da se stavlja na kolosek, odnosno počinje njegova realizacija.
Nacionalna penzija prvi put nije dodeljena nijednom od kandidata udruženja dramskih umetnika
15.01.2026.•
6
Nacionalne penzije za poseban doprinos kulturi prvi put nisu dodeljene nijednom od kandidata koje su predložila udruženja dramskih umetnika.
Istraga o "zvučnom topu": Preostalo da se saslušaju još tri osobe
15.01.2026.•
4
Istraga o "zvučnom topu" koju vodi Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu ulazi u završnicu.
Rasprava u skupštini: "Vlast kao da menja zakone iz 2009, a ne zakone koje je ona donela pre dve godine"
15.01.2026.•
1
Skupština Srbije nastavila je danas raspravu u kojoj su poslanici najviše govorili o tužilaštvima i najavljenim izmenama u pravosuđu.
Advokatica pita policiju: Šta ako nekoga gađate ružom, da li je i ona oružje pošto ima trnje?
15.01.2026.•
23
Advokatica Sara El Sarag upitala je policiju da li se ubuduće može očekivati podnošenje krivičnih prijava i ako nekoga gađate ružom, pošto taj cvet ima trnje, pa možda može biti kvalifikovan kao potencijalno oružje.
Visoki savet tužilaštva: Ustavni sud nije poštovao Zakon o Ustavnom sudu
15.01.2026.•
2
Visoki savet tužilaštva (VST) reagovao je nakon odluke Ustavnog suda da usvoji žalbe šest javnih tužilaca zbog navodne povrede prava tokom izbora za članove VST-a.
Ustavni sud poništio rešenja predsednika VST, izbori tužilaca ponavljaju se na četiri mesta
15.01.2026.•
4
Ustavni sud je usvojio svih šest žalbi podnetih na rešenja predsednika Visokog saveta tužilaštva (VST) Branka Stamenkovića zbog čega će se izbori tužilaca poništiti na četiri mesta i ponoviti u roku od osam dana.
Stanković: Argument za skraćivanje časova na 30 minuta je psihološki utemeljen
15.01.2026.•
22
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je, povodom najava da bi časovi u školama u Srbiji mogli da budu skraćeni sa 45 na 30 minuta zbog pažnje učenika, da je taj argument "dosta psihološki utemeljen".
CEPRIS i druge organizacije se obratile UN zbog izmene pravosudnih zakona
15.01.2026.•
0
Centar za pravosudna istraživanja, zajedno sa još šest NVO i grupom sudija i tužilaca "Odbrana struke", uputio je apel Specijalnoj izvestiteljki UN za pravosuđe zbog ozbiljnih pretnji nezavisnosti pravosuđa u Srbiji.
Komentari 3
Rale
paradoks
Dzon
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar