Koliko je realno i šta je potrebno da se i drugi priključe studentskim blokadama?

Autor: Danas

Info

12.01.2025.

23:57

Protestne aktivnosti koje se odvijaju u Srbiji od pada nadsteršnice Železničke stanice u Novom Sadu ukazuju na postepeno širenje osećanja opšteg nezadovoljstva među raznim društvenim sferama.

Koliko je realno i šta je potrebno da se i drugi priključe studentskim blokadama?

Foto: 021.rs

Protestima koje već nedeljama predvode studenti priključili su se srednjoškolci, advokati a, prema oceni sagovornika lista Danas, dalje širenje je realna mogućnost.

Zahtevi studenata još nisu ispunjeni, kao ni svi građanski zahtevi ispostavljeni nakon tragedije u Novom Sadu koja se dogodila 1. novembra. U nedeljama nakon tragedije svedočili smo širenju građanskog nezadovoljstva prouzrokovanog reakcijama vlasti čiji funkcioneri kontinuirano beže od odgovornosti.

Opšte nezadovoljstvo postepeno se širilo od građana i aktivista do studenata i gimnazijalaca, a elan i doslednost ispostavljenim zahtevima ne jenjava, čak ni u vreme praznika. Postavlja se pitanje, šta je potrebno da se dogodi kako bi se preostale sfere društva uključile u demonstracije?

Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, po ovom pitanju poručuje da aktuelni studentski protesti i blokade predstavljaju prekretnicu u društvenom životu koja ukazuje na porast opšteg nezadovoljstva, ali da svakako ostaje pitanje "da li će se protestima priključiti i druge sfere društva zavisi od nekoliko ključnih faktora".

"Prvo, mobilizacija drugih društvenih grupa zahteva postojanje zajedničkih ciljeva i osećaja solidarnosti. Ukoliko studenti svojim delovanjem uspeju da artikulišu šire zahteve koji pogađaju i radnike, intelektualce, nezavisne profesije i građane iz različitih društvenih slojeva, veća je verovatnoća da će protesti dobiti širi karakter. Na primer, teme poput urušavanja pravosuđa, loših uslova rada, ekonomske nejednakosti i narušavanja osnovnih sloboda već utiču na širok spektar građana i mogu biti tačke okupljanja", objašnjava sagovornik beogradskog lista.

S druge strane, poručuje Beširi, percepcija rizika i koristi od protesta igra ključnu ulogu. On dodaje da većina sfera društva koje se još nisu suprotstavile režimu možda okleva zbog straha od posledica, poput gubitka posla, represije ili stigmatizacije.

"Ako protesti nastave da rastu i pokažu sposobnost da dodatno vrše pritisak na vlasti, to bi moglo podstaći druge grupe da prevaziđu strah i pridruže se pokretu. Umnogome, protesti u poslednja dva meseca doprineli su da se strah od autoritarnog režima značajno smanji, pa imamo proteste i u mestima u kojima gotovo nikad protesta nije bilo", kaže on.

Beširi poručuje da, istorijski gledano, režimi poput Vučićevog se najčešće suočavaju s ozbiljnim otporom kada različite društvene grupe pronađu zajednički interes i koordiniraju svoje delovanje.

"Sindikati, udruženja profesionalaca i nezadovoljni građani bi mogli da igraju presudnu ulogu u širenju otpora, pod uslovom da postoji organizacioni okvir koji može da ih poveže", navodi on.

Ipak, kako kaže, vlast "ne sedi skrštenih ruku", već koristi legalne i nelegalne metode pritisaka na sindikate, njihove lidere, pojedinačne studente i njihove porodice i to sve s namerom da se postojeći protesti uguše, a samim tim prevenira njihovo širenje.

"U tom kontekstu, studenti bi mogli postati katalizatori šire društvene mobilizacije ukoliko usmere proteste ka opštijim društvenim problemima i pokažu spremnost za saradnju s drugim grupama. Na primer, uključivanje radnika, nastavnika, lekara i umetnika u proteste moglo bi značajno povećati pritisak na režim", objašnjava on.

Profesor Univerziteta u Beogradu i sociolog Jovo Bakić kaže za Danas da je širenje protestnih aktivnosti na preostale sfere društva moguće i da se nada da će se to i dogoditi.

"Već vidimo masovno učešće dramskih umetnika i muzičara. Nadam se da bi i prosvetni radnici mogli uskoro da se priključe, iako verujem da će režim, koji ih je 12 godina sistematski ponižavao, a u poslednje vreme im i pretio, pokušati da kupi njihovo odsustvo s protesta", poručuje ovaj sagovornik.

On zaključuje da jedno društvo ne može da funkcioniše bez prosvete i kulture te da bi ostali morali da shvate da "ovaj režim mora da ode na ovaj ili onaj način".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

blokada fakulteta

Komentari 33

Hronološki Najpopularniji

Boško

13.01.2025 • 23:56

Dosta priče treba djelovati još ozbiljnije!

1 3 -2
Marko

12.01.2025 • 16:23

Nije realno, eto toliko. Kada je sve krenulo kraj novembra, početak decembra i bilo je moguće, sada ne. Prošao voz....

21 17 +4
Dobrivoje

12.01.2025 • 16:04

Neka jedan od studentski zahteva bude ukidanje kaznenih poena prilikom penzionisanja ane neke baljezgarije koje ni sami ne znaju sta znace

9 21 -12

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.