Presude za silovanje dece u Vojvodini: Nakaradna praksa i večna trauma
Od prijave silovanja maloletnika ili maloletnice pa do donošenja presude mogu da prođu godine.
Tokom tih godina, osoba koja je preživala silovanje, primoravana je da ga iznova preživljava davanjem izjava različitim veštacima u različitim fazama postupka. Neke od žrtava tako dočekaju i punoletstvo.
Kada je reč o imenovanju zločina, silovanje maloletnika naječešće se podvodi pod "obljuba sa detetom", umesto silovanja deteta koje nosi veće kazne.
U jednom predmetu koji je bio pred sudom u Somboru, a koji je analizirao 021.rs, takozvana obljuba sa detetom, odnosno silovanje desilo se 2014. godine. Ona je tada bila u ranoj adolescenciji i kako su veštaci utvrdili imala je mentalne teškoće. Presuda je doneta tek 2022. godine, a ona nije ponovo saslušavana jer je "prošlo previše godina". Počinilac je od nje stariji 19 godina. Osuđen je na tri i po godine zatvora. Uskoro će biti na slobodi.
Portal 021.rs analizirao je 17 presuda koje su doneli viši sudovi u Vojvodini, a koje su nam dostavljene po osnovu zahteva za pristup informaciji od javnog značaja. Reč je o sudovima u Pančevu, Somboru i Subotici. Sud u Sremskoj Mitrovici naveo je da nije bilo presuda u vezi sa ovim krivičnim delom, dok sudovi u Novom Sadu i Zrenjaninu nisu dostavili tražene podatke.
Od 17 presuda, tri su bile oslobađajuće. Razlozi za oslobađanje od otpužbi bili su "kontradiktorne izjave deteta", "nedovoljno dokaza" i "osumnjičeni je lišen poslovne sposobnosti i pod starateljstvom je Centra za socijalni rad".
Najteže kazne po pravilu su određivane onima koji su zloupotrebom položaja seksualno iskorišćavali decu, odnosno "zloupotrebom roditeljskog prava". To su bili očevi i očusi kojima je sud dodelio između 12 i 20 godina zatvora, u zavisnosti od toga koja su još krivična dela bila predmet gonjenja (trgovina ljudima, odnosno iskorišćavanje deteta za prostituciju, kao i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju).
Olakšavajuća okolnost za silovanje deteta - "roditelj maloletnog deteta"
Sud je u jednom takvom slučaju u kom je otac više puta ulazio tokom noći u ćerkinu sobu i silovao je dok joj je majka bila u inostranstvu i zarađivala da prehrani porodicu, utvrdio da nema olakšavajućih okolnosti. Ona je tada imala 13 godina, a on je prethodno osuđivan za druga krivična dela. Osuđen je na 12 godina zatvora.
Najteža kazna koju je jedan sud u Vojvodini u poslednjih pet godina dodelio za obljubu sa detetom izrečena je ocu koji je ćerku naterao na polni odnos koji je snimao i fotografisao, potom objavljivao njene obnažene slike na njenim profilima na društvenim mrežama. Osim toga, on je svoje dete koristio i za prostituciju. Sud mu je izrekao 20 godina zatvora.
Pročitaj još
.jpg "Nastavljeno suđenje Egiću za silovanje: Naloženo dodatno psihijatrijsko veštačenje")
Za obljubu sa detetom i prikazivanje pornografskog sadržaja devojčici mlađoj od 14 godina kažnjen je i porodični prijatelj njenih roditelja. On je dobio skoro 15 godina zatvora, uzimajući u obzir i to da je prethodno osuđivan zbog istog dela.
U tri predmeta, kao olakšavajuće okolnosti za počinioce seksualnog nasilja prema deci uzeto je to da su okrivljeni roditelji maloletnog deteta.
Zbog toga je šest godina zatvora dobio očuh koji je svoju desetogodišnju pastorku primoravao na oralni seks. Sud je prilikom izricanja cenio to što on nije prethodno osuđivan i što je otac maloletnog deteta.
Pola godine manje zatvora dobio je muškarac koji je, koristeći svoje profile na društvenim mrežama na kojima navodno ima "influenserski" status, u više navrata imao odnose sa devojčicom od 12 godina. On je tada imao 32 godine. Kao olakšavajuća okolnost uzeto je to što je otac trogodišnjeg deteta.
Takođe, pet godina zatvora dobio je muškarac koji je proglašen krivim za obljubu sa detetom manjim od 14 godina. Kao olakšavajuća okolnost uzeto mu je to da se u međuvremenu oženio i da je dobio dete. Inače, on se oženio maloletnicom uz saglasnost Centra za socijalni rad.
Sudska veća u Vojvodini odlučivala su u više predmeta u kojima je obljuba sa detetom rezultirala trudnoćom. Najmlađa žrtva koja je zatrudnela imala je samo 11 godina. On je imao 19 pa mu je suđeno kao mlađem punoletnom licu, a uz to je i zaostalog duševnog razvoja. Sud mu je izrekao vaspitne mere. Ona je rodila dete, jer kada je saopštila porodici da je trudna, već je bilo kasno za prekid trudnoće. Kako je svedočila tada, nije htela odmah da prijavi jer se plašila da će doći policija, pošto je čula da "mala deca ne smeju da budu u drugom stanju".
Foto: Novinarke protiv nasilja/Ana Batričević
U više predmeta vojvođanski viši sudovi odlučivali su o obljubama maloletnica u romskoj zajednici, gde se odbrana počinioca najčešće zasnivala na "etničko-kulturološkim specifičnostima romske nacionalne manjine", odnosno, kako je tvrdila odbrana na tome što "okrivljeni i oštećena žive u zajednici u kojoj se podrazumeva stupanje u seksualne odnose u ranijoj životnoj dobi". Tako je čak u jednom predmetu to što je reč o "sredini u kojoj se ranije stupa u seksualne odnose" to uzeto kao olakšavajuća okolnost iako je počinilac stariji od žrtve čak 27 godina.
Samo u jednom od 17 predmeta žrtva je bila dečak, iako su procene da su, bar u ranijem mlađem dobu dečaci gotovo podjednako izloženi seksualnom nasilju.
O našoj "nakaradnoj praksi"
Vanja Macanović, pravnica Autonomnog ženskog centra, za 021.rs kaže da se institucije neretko, umesto da pružaju zaštite deci, okreću protiv žrtava i onih koji im pomažu. I tako je od prvog kontakta sa institucijama.
"Najčešće kada je u pitanju seksualno nasilje nekako prva adresa bude policija. Čak i kada se one obrate zdravstvenim ustanovama budu upućene na policiju da se podnese zvanična prijava, pa onda tužilaštvo naloži pregled i tek onda se stvari vraćaju u zdravstvenu ustanovu. To je taj jedan način koji je potpuno pogrešan kada su u pitanju ova krivična dela", objašnjava Macanović.
Ona dodaje da je situacija malo drugačija u Vojvodini, jer postoje krizni centri za žrtve silovanja.
"To koliko-toliko funkcioniše u smislu da može biti prva adresa zdravstvena ustanova, pa da se tu poziva polciijski službenik. To će se desiti u drugim mestima samo ako je žrtva pretrpela ozbiljne povrede", kaže Macanović.
Da bi se obavila ova vrsta ginekološkog pregleda, prvo tužilaštvo mora da pribavi nalog suda.
"Tu se gubi jako puno na vremenu i na dokazima", ističe Macanović.
Kako dodaje, organizacije koje se bave ovim pitanjima se godinama bore da pokažu da moraju da postoje posebni protokoli kada je u pitanju seksualno zlostavljanje i da to mora Ministarstvo zdravlja da pokrene, sa drugim ministarstvima, kako se ne bi gubilo vreme i kako dokazi ne bi propadali.
U slučaju seksualnog zlostavljanja deteta, jedna institucija koja bi trebalo da bude uključena je Centar za socijalni rad, ali oni nisu svaki put pozivani.
"Naša je nakaradna praksa da je bez obzira na to što odrasla osoba prijavi šta se detetu desilo, da se insistira da dete daje izjavu u policijskoj stanici. Ali izjava data bez prisustva Centra za socijalni rad nema nikakvu dokaznu snagu. To posle nije dokaz u postupku. Onda se maloletna žrtva upućuje u CSR, da se tamo sa njom obavi razgovor, pa će dete ponovo da daje iskaz. I to opet nije dokaz u postupku. Tek onda tužilaštvo odlučuje da li će ponovo da uzme izjavu u skladu sa Zakonom o maloletnicima i Zakonom o krivičnom postupku", objašnjava Macanović.
Najveći problem je, kaže ona, to što se iskaz u policiji, kao ni iskaz u Centru ne snima.
"Onda kada prođe određeno vreme, nalaže se veštačenje, jer ovi postupci ne mogu da se rade bez nalaza veštaka o tome da li je dete uopšte sposobno da svedoči u postupku. Veštak onda posle tog vremenskog perioda koji zna da bude i po dve godine, ponovo ispituje dete, a da ga nije video kad se to desilo i da ne postoji snimak", kaže naša sagovornica.
Foto: Novinarke protiv nasilja/Dragana Udovičić
Ono što je tu naročito problematično je što iskustvo pokazuje da deca o seksualnom nasilju govore jednom.
"Ako to jednom nije urađeno kako treba, posle toga od tih dečijih izjava nema ništa. Deca ne žele više da govore. To ih povređuje, to ih vraća u traumu. I onda se ispostavi da veštaci utvrde da ne mogu sa sigurnošću da tvrde da se to desilo i da iskaz deteta nije verodostojan. To kako se ta veštačenja kod nas rade, to je suprotno svim propisima i normama", tvrdi ona.
I ovako je već godinama i decenijama jer, smatra ona, ne postoji nikakva politička volja da se pravilno postupa. Čak i kada se uzme u obzir to da posebne skrin sobe ne postoje u brojnim tužilaštvima i sudovima, uvek je moguće obezbediti prostor ili snimati razgovor uz prisustvo tuđioca, veštaka i branioca u prostorijama Centra za socijalni rad.
Ovako, dete mora da daje izjave o strašnom činu nasilja iznova pred različitim ljudima.
"To nije ni sekundarna traumatizacija. To je na N-ti stepen traumatizacija deteta", naglašava Macanović.
Hladnoća tokom ispitivanja nije profesionalnost
Psihološkinja organizacije Atina za podršku žrtvama eksploatacije Dragana Ćuk Milanov za 021.rs kaže da je komunikacija sa osobama koje su pretrpele traumu posebna veština.
"Kvalitet iskaza koji će se dobiti od žrtava koje su pretrpele traumu bilo koje vrste u istražnom i sudskom postupku u jako velikoj meri zavisi od veština komunikacije, pristupa takvoj osobi, odnosno vulnerabilnom svedoku od strane onih koji vode intervju", ističe Ćuk Milanov.
Ona dodaje da je više prepreka u dobijanju verodostojnog iskaza. Jedna od njih je svakako sama priroda osetljivih podataka koji izazivaju nelagodnost kod žrtve i podižu nivo anksioznosti. To dalje utiče na mogućnost pristupa memoriji.
"S druge strane, prepreka je i poverenje, odnosno nepoverenje u osobu koja vodi intervju odnosno ispituje. To bi značilo da se vodi računa i o neverbalnoj ekspresiji. Hladnoća u kontaktu, bezizražajni izraz lica kod nas se često shvata kao profesionalnost, ali to je nešto što blokira formiranje odnosa poverenja", objašnjava psihološkinja.
Tužilaštva privileguju počinioce krivičnih dela
Kao "potpunu katastrofu" Vanja Macanović opisuje pojedine olakšavajuće okolnosti koje se u ovakvim predmetima navode. Među njima su svakako one kad su počinioci "roditelji maloletnog deteta" i kada je reč o "etničko-kulturološkim specifičnostima romske nacionalne manjine".
Ova druga obrazloženja često se nađu u mišljenjima veštaka, pa sudije bez mnogo razmišljanja uvaže ovakvo tumačenje. Suprotno onom što sudije predstavljaju da se ovim postiže, Macanović kaže da je reč o čistoj diskriminaciji, jer bez zaštite ostavlja devojčice samo zato što su Romkinje.
"Država je ratifikovala sve moguće konvencije. Borimo se protiv ranih brakova i onda ovakvim presudama tvrdimo da je u redu da devojčice Romkinje budu silovane, jer to pripada fenomenu. Tužna stvar je što neće ni devojčice koje nisu Romkinje ostvariti pravo na bolju zaštitu u ovom sistemu, jer će se pronaći neke druge 'olakšavajuće okolnosti'", istče ona.
Još jedna stvar koja drži pravdu na nepristojnoj udaljenosti je kvalifikacija krivičnog dela. Seksualno nasilje odnosno seksualni odnosi sa decom koji se nikad ne mogu smatrati dobrovoljnim od strane deteta, obično se u Srbiji kvalifikuje kao Obljuba sa detetom umesto Silovanje.
"To faktički znači da naša tužilaštva privileguju učinioce ovih krivičnih dela time što ih gone za lakše oblike. Obljuba je lakša za dokazivanje kod sudova. Čak su i mnoge sudije blagonaklone pa, i kada tužioci optuže za silovanje, oni to preinače u obljubu nad detetom", kaže Macanović i dodaje da su velike razlike u kaznama, zato što je za silovanje deteta kazna doživotna.
Foto: Novinarke protiv nasilja/Marija Erdelji
Ona pominje slučaj iz Šapca gde je devojčica stara oko 12 godina silovana na svadbi od strane čoveka koji je bio zaposlen kod njenih roditelja. Veštakinja je konstatovala da dete nije pružalo otpor, pa delo nije kvalifikovano kao silovanje, već kao obljuba.
"Pričamo o detetu mlađem od 14 godina. I odrasle žrtve, a kamoli deca reaguju u slučajevima nasilaj tako da se zalede i izmeste kao da se ne dešava njima nego nekom drugom", navodi naša sagovornica.
Kvalitet podrške za žrtve zavisi od pojedinaca
Brojne su mane našeg sistema koji bi trebalo da pruža podršku žrtvama nasilja, naročito najbespomoćnijima među njima - deci.
Dragana Ćuk Milanov kaže da je kvalitet podrške koji žrtve dobijaju kroz službu nekonzistentan. To je, objašnjava ona, i stvar pristupa osobe u službi - koliko se angažuje, koliko je voljna da to radi, koliko se edukuje...
"Mislim da bi deo službe za podršku i pomoć svedocima i oštećenima trebalo da budu i psiholozi, ne samo pravnici. Pravnici mogu da budu sjajni u pružanju podrške, mogu da daju informacije o postupku. Ali dragoceno je i psihološko znanje i veština komunikacije, rad u situacijama intenzivne emotivne tenzije, razumevanje traume", objašnjava ona.
Tako bi se, smatra ona, njihova znanja međusobno dopunjavala u korist žrtava i svedoka.
Osim toga, sagovornica 021.rs smatra da je neophodna standardizacija obuka, ali i to da radna mesta za podršku budu stalna, a ne da se tužioci, sudije i drugi zaposleni premeštaju na druge pozicije.
"Nisam razumela šta se dešava, niti znala da je to pogrešno"
Podaci Incest trauma centra iz Beograda potvrđuju da su žrtve seksualnog zlostavljanja najčešće devojčice i žene. U 90 odsto slučajeva počinilac je bila osoba poznata detetu - najčešće član porodice ili neko iz neposrednog okruženja.
U globalnoj anketi, preživeli i preživele iz Srbije navode da su počinioci zlostavljanja bili dečko, kum, zet, stric, očuh, komšija, otac, prijatelj roditelja, staratelj...
U izveštaju objavljenom na osnovu globalne ankete "Naš glas" (Our Voice) u kojoj su preživele žrtve seksualnog nasilja u detinjstvu sa srpskog govornog područja podelile svoja iskustva navodi se da čak polovina preživelih nikada nikome nije otkrilo da je u detinjstvu doživelo seksualno nasilje.
"Nisam razumela šta se dešava, niti znala da je to pogrešno", "Bila sam dete od 12 godina sa strahom da će to uništiti moju porodicu ili da mi niko neće verovati", neki su od odgovara na pitanje zašto nikom nisu otkrile da su zlostavljane.
S druge strane, ni otkrivanje zločina nije uvek dovodilo da posledica po odgovorne. Naprotiv, ogromna većina preživelih izjavila je da njihovo razotkrivanje nije rezultiralo policijskom istragom, krivičnim gonjenjem ili bilo kojom vrstom nadoknade.
Preživeli se suočavaju sa dugoročnim posledicama seksualnog zlostavljanja i iskorišćavanja koje su doživeli u detinjstvu, ali mnogima i dalje nedostaje adekvatna podrška da bi se s njima nosili.
"I danas mi se gadi da me dodirne neko nepoznat", navela je jedna od učesnica u globalnoj anketi.
Najčešće prijavljene dugoročne posledice kod onih koji su preživeli seksualno nasilje u detinjstvu uključuju poteškoće u uspostavljanju i održavanju ličnih odnosa, anksiozne poremećaje i napade panike, seksualnu disfunkciju, depresiju, slabiju prilagodljivost i nestabilan životni stil.
"Glasovi preživelih ukazuju ne samo na razoravajuće dugoročne posledice seksualnog nasilja nad decom, već i na sistemske prepreke i izazove sa kojima se suočavaju u potrazi za pravdom, priznanjem i isceljenjem. Iskustva 977 žrtava i preživelih seksualnog nasilja u detinjstvu, predstavljena u ovom izveštaju, ističu hitnu potrebu za jačanjem sistema prevencije, podrške i oporavka koji efikasno odgovaraju na potrebe žrtava i preživelih i sprečavaju buduću štetu", navodi se u izveštaju urađenom na osnovu ankete "Naš glas".
Foto: Novinarke protiv nasilja/Dragana Udovičić
Trauma ostaje - kakve su posledice?
Psihološkinja udruženja Atina, Dragana Ćuk Milanov navodi da se kod dece žrtava seksualnog nasilja problem može uočiti na osnovu promena u ponašanju.
"Ako kod deteta, recimo, primetimo povlačenje u sebe. Ili kod deteta koje je bilo smireno postaje neko kod koga se vidi nervoza, kod koga se vidi napetost, kako mi psiholozi to kažemo 'ima nizak nivo frustracione tolerancije' ili što bi se narodski reklo 'ima kratak fitilj'. Onda ljudi koji ovo ne posmatraju kao znanja o traumi takvu decu vidi kao agresivnu, bezobraznu i nevaspitanu, a zapravo je taj kratak fitilj znak trpnje i način na koji se dete sa tim bori", objašnjava.
Ona dodaje i da je još jedan od mogućih znakova seksualizovano ponašanje, što je pogotovo uočljivo kod dece jer je razvojno neadekvatno.
Posledice se manifestuju i kasnije u životu. Osoba pod traumom ne može da angažuje svoje pune potencijale, ima probleme u kognitivnom funkcionisanju, promene koje stres izaziva postaju dugoročne.
"Vidimo i probleme sa sigurnošću u sebe, to je vrlo upadljivo. Osobe se često povlače, nesigurne su u sebe, imaju teškoću da prihvate sebe. Anksioznost često dugoročno ostaje. Depresivnost je takođe očekivan odgovor na traumu, ukoliko se ne prepozna i tretira. Često se osobe povlače iz socijalnih kontakata. Ulazak u partnerske veze je izazovan. Postoji nesigurnost ka otvaranju i strah od telesnog kontakta. Telesni kontakt koji su imale nije bio praćen prijatnošću, nije bio rezultat njihovog izbora i želje. Bio je nametnut, bio je nasilan, tako da one često za telesni kontakt vezuju neprijatnost i strah", kaže Ćuk Milanov za 021.rs.
Ovo je velika prepreka ka uspostavljanju pravih i funkcionalnih partnerskih veza.
Potražite pomoć
Ukoliko se osećate ugroženo u bilo kom smislu, a pogotovo ako je reč o seksualnom uznemiravanju ili napastvovanju, odmah prijavite ili se požalite odrasloj osobi od poverenja iz vašeg okruženja za koju verujete da vam može pomoći.
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi seksualno nasilje to možete da prijavite platformi "Čuvam te" OVDE.
Moguće je potražiti i savetovanje putem besplatnog telefonskog poziva na broj 116111 (Nacionalna dečija linija).
Nasilje možete prijaviti i policiji na broj 192.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Milivojević: Vučićeva priča o izborima u maju ili decembru je spin
05.12.2025.•
0
Predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević smatra da je izjava Aleksandra Vučića o izborima u maju ili decembru sledeće godine - spin.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - vidi, poklon
05.12.2025.•
0
Novi 021.rs dnevni kviz je pred vama, a danas je tu i poklon.
Beljanski: Vlast želi da ukine TOK kako ne bi bilo rizika da budu krivično gonjeni
05.12.2025.•
4
Advokat Vladimir Beljanski kaže da je cilj vlast da ukine nezavisnost pravosudnih organa koji rade svoj posao kako bi bilo "rizika za političare da će biti izloženi krivičnom progonu".
Muškarac poginuo nakon udara voza na Železničkoj stanici u Zemunu
05.12.2025.•
0
Pedesetpetogodišnji muškarac nastradao je na Železničkoj stanici u Zemunu kada ga je udario voz.
Uhapšen "nigerijski princ": Dvojac ljudima govorio da im stižu pare, žena im uplatila pola miliona za troškove
04.12.2025.•
16
Policija je uhapsila D.S.C. (30) iz Nigerije i M.D. (42) koji su osumnjičeni za prevaru.
Vučić: Izbori u maju ili decembru naredne godine
04.12.2025.•
15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je realno da izbori budu u maju ili decembru naredne godine.
Agencija: U Kosjeriću, Užicu, Požegi i Prokuplju vazduh danas veoma zagađen
04.12.2025.•
1
U Kosjeriću, Užicu, Požegi i Prokuplju, po merenjima od 17 časova do 17.59h, kvalitet vazduha je bio "veoma zagađen", objavila je Agencija za zaštitu životne sredine.
TOK: Selakoviću se na teret stavljaju dva krivična dela
04.12.2025.•
8
Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je da se ministru kulture Nikoli Selakoviću na teret stavljaju dva krivična dela.
Krušik: Dogodio se "akcident u pogonu", jednoj radnici povređeno oko
04.12.2025.•
1
Fabrika Krušik je saopštila da je danas u drugoj smeni, u pogonu za proizvodnju inicijalnih sredstava, došlo do "akcidenta pri laboraciji pojačnika", a tom prilikom povređene su tri radnice.
Vučić: Očekujemo skoro potpisivanje kratkoročnog ugovora za gas sa Rusijom
04.12.2025.•
11
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje skoro potpisivanje kratkoročnog ugovora sa Rusijom o snabdevanju gasom.
Saslušan Selaković: Tužilaštvo za organizovani kriminal nazvao autoimunim oboljenjem
04.12.2025.•
24
Ministar kulture Nikola Selaković saslušan je u Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) u svojstvu osumnjičenog, a nakon saslušanja je izneo niz optužbi na račun TOK-a.
Selaković stigao na saslušanje u TOK zbog slučaja Generalštab
04.12.2025.•
2
Ministar kulture Nikola Selaković stigao je danas na saslušanje u Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) u Beogradu povodom slučaja "Generalštab" u pratnji advokata Vladimira Đukanovića.
Ninić: Udaljenje s posla odbornika koji je pobedio u Mionici je revanšizam vlasti
04.12.2025.•
5
Advokat Ivan Ninić izjavio je da odluka RGZ o udaljenju s posla novoizabranog odbornika u Mionici Nenada Rakića predstavlja revanšizam vlasti i ugrožavanje egzistencije čoveku koji ničim nije povredio radnu disciplinu.
Brnabić: Ne očekuje se otvaranje Klastera 3 iako su se stekli uslovi pre četiri godine, zavisi od volje EU
04.12.2025.•
7
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da ne očekuje da će Klaster 3 u okviru pregovora Srbije o prijemu u EU biti otvoren, iako su tehnički uslovi ispunjeni pre četiri godine.
Anđelković: Od 8. decembra prijava imovine za legalizaciju i u Pošti Srbije, bez naplate usluge
04.12.2025.•
6
Građani Srbije će od ponedeljka, 8. decembra, u poštama širom Srbije moći da prijave svoju imovinu za legalizaciju.
Srbin iz Zvečana osuđen na dve godine zatvora i 14.000 evra zbog napada na Kfor
04.12.2025.•
1
Srbin iz Zvečana Ljubiša Miljković osuđen je u Prištini na dve godine zatvora i 14.000 evra zbog napada na Kfor i policiju u maju 2023. godine.
Pet opština još uvek nisu završile konkurse za sufinansiranje medijskih projekata
04.12.2025.•
1
Pet lokalnih samouprava u Srbiji još nisu završile konkurse za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja za 2025. godinu iako su pozivi medijima davno objavljeni. To su Sjenica, Preševo, Vrbas, Gadžin Han i Bujanovac.
Vučić i Bocan-Harčenko o snabdevanju gasom i ostalom: "Dijalogom do sigurnosti i stabilnosti Srbije"
04.12.2025.•
11
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na sastanku sa ambasadorom Rusije u Beogradu Aleksandrom Bocan-Harčenkom govorio o snabdevanju gasom i projektima vezanim za energetiku.
I seljaci pod nadzorom: BIA ubacivala špijunski softver u telefone poljoprivrednika
04.12.2025.•
14
Kad su ga ujutru 1. oktobra 2024. trojica nepoznatih ljudi ubacili u crni kombi, Slobodan Vidojević, poljoprivrednik iz Bresnice i predsednik Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja, prvo je pomislio na ćerku.
Vozačima još stižu SMS-ovi o navodnim prekršajima - ne otvarajte ih
04.12.2025.•
0
"Putevi Srbije" ponovo su upozorili na lažne SMS poruke o navodnom prekoračenju brzine, nenaplaćenoj putarini ili drugom saobraćajnom prekršaju.
Komentari 7
Klara Cetkin
Lala
Dobar deo sudija uvek bajagi nađe olakšavajuće okolnosti za manijake i ubice. Sramota. Takvim sudijama,suditi.
Sead
Zrelost jednog drustva pocinje od shvatanja i resavanja ovakvih problema. Ako decu ne mozemo da zastitimo, sve drugo je uzaludno...
Hvala sto ste posvetili vreme da istrazite problem o kom ne razmisljamo ili se pravimo da ne postoji...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar