Da li je Srbija spremna za školu samo prepodne?

Autor: NIN (Ana Ljubičić)

Info

18.02.2026.

20:15 > 19:45

Ideja da svi đaci u Srbiji idu u školu samo prepodne ponovo je otvorila staru raspravu o tome kako izgleda naš obrazovni sistem i koliko je spreman za ozbiljne promene.

Da li je Srbija spremna za školu samo prepodne?

Foto: 021.rs

Na prvi pogled, rešenje deluje logično: deca su odmornija u jutarnjim satima, popodne ostaje za učenje, vannastavne aktivnosti, porodicu. Međutim, kada se pitanje izvuče iz teorije i spusti u učionice, postaje jasno da se iza jedne smene krije čitav niz sistemskih problema, piše NIN.

Iz ugla Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, ideja o prelasku na jednosmensku nastavu nije novost, ali ističu da se njena primena ne može posmatrati izolovano. Kako za NIN ističe predsednik USPRS Dobrivoje Marjanović, reč je o kompleksnom pitanju koje zahteva ozbiljno planiranje, odgovarajuće resurse i sagledavanje različitih realnosti u školama.

"Ideja kao ideja jeste u svakom slučaju za razmatranje i bila bi korisna, što za decu, što za vaspitanje i za obrazovanje, ali mislimo, mi makar koji smo iz prakse i koji radimo u učionici, da do implementacije svega toga vrlo teško može da dođe u svim školama u Srbiji", kaže Marjanović.

Izazovi i resursi

U Srbiji postoje škole koje rade jednosmensku nastavu, čak i u Beogradu. Međutim, kako navodi Marjanović, razlike među školama su ogromne: dok pojedine sredine imaju dovoljno prostora i rade u jednoj smeni, u velikim gradovima postoje škole sa više od hiljadu učenika, gde su kapaciteti znatno opterećeni.

"Postoje škole koje imaju te resurse, postoje gradovi i opštine koji imaju mogućnost da to i finansiraju i naprave takve objekte koji bi to pokrivali, ali nasuprot tome imamo i objekte koji to ne mogu da pokriju. Imate objekte koji su poluprazni, ali zato imate i škole koje su pune do te mere da je vrlo teško uopšte raditi. To bi morao da bude čitav sklop reformi obrazovnog sistema, ne samo to da se radi jednosmenski", rekao je Marjanović.

Ta šira reforma, prema njegovim rečima, podrazumevala bi, između ostalog, i smanjenje broja učenika u odeljenjima, ne čemu insistiraju već godinama. Iako je novo formalno ograničenje 28 učenika po odeljenju, praksa pokazuje da taj broj često bude i veći.

"U prethodnom periodu važio je zakon da je maksimalan broj učenika po odeljenju 30, ali u izuzetnim slučajevima, uz dozvolu školske uprave, broj je mogao biti i veći, pa su se dešavale situacije sa 33-34 učenika u odeljenju. A onda ste imali odeljenja koja su upisana ispod kvote. To bi trebalo ujednačiti", ističe Marjanović.

Pored problema sa brojem učenika po odeljenju, veliki izazov predstavlja i teritorijalna neuslovljenost upisivanja u škole. Deca se često upisuju u škole u kojima ne žive, jer roditelji žele da im budu bliže radnom mestu ili da idu u "popularnije", centralne škole, pri čemu, kako ističe Marjanović, dolazi do preopterećenja tih škola.

"Mi time dozvoljavamo da se škole koje su na periferiji negde gase, a istovremeno imamo centralne gradske škole koje nemaju resurse da sve to pokriju. I dolazimo u situaciju da, bez obzira na to što su to poželjne škole, one nemaju uslove koji su adekvatni. Onda se veštački prave neke prostorije koje uopšte nisu ni pogodne za rad", kaže on.

Pitanje kadra

Smanjenje broja učenika i povećanje broja odeljenja automatski bi značilo i povećanje broja nastavnika. A tu sistem dolazi do sledeće prepreke. Interesovanje za nastavničke fakultete, naročito za fiziku, hemiju i matematiku, godinama opada. Čak i oni koji završe pedagoške smerove često ne žele da rade u školi.

"Kada pitate decu šta će upisivati, prvo što kažu: 'u školi raditi nećemo sigurno'. To je surova realnost", upozorava Marjanović.

U takvim okolnostima postavlja se pitanje ko bi izneo reformu koja zahteva više nastavnika, veće budžete i dugoročnu strategiju. Bez jasne odluke da je obrazovanje prioritet - ne deklarativno, već finansijski i institucionalno - jednosmenska nastava ostaje ambicija bez oslonca.

"Prvo mora da se donese odluka da je stvarno obrazovanje prioritet države, ne u medijima, ne u predizbornim nekim aktivnostima, nego da se tako odradi, a onda će tu definitivno morati da bude i veće izdvajanje za obrazovanje. Mi smo negde na dnu lestvice u svetu vezano za izdvajanje za obrazovanje, naročito za osnovno i srednje školsko obrazovanje i generalno puno je posla, ukoliko mislimo da se nešto promeni, a nadam se da će se negde ka tome ići u budućnosti", dodao je Marjanović.

Sa stanovišta psihologije, prednosti jednosmenske nastave su brojne. Kako je za NIN istakla psihološkinja Radmila Grujičić, deca su odmornija, koncentrisanija, a produktivnost u učionici veća.

"Mislim da je produktivnost veća u prepodnevnim časovima, a da bi deci ostajalo popodne da se spreme sutra za školu i da imaju neke druge slobodne aktivnosti ili neke druge aktivnosti koje su takođe, da kažem, neophodne za razvoj dece. U tom smislu, ideja da deca pohađaju samo pre podne školu je idealna", rekla je Grujičić.

Međutim, kako kaže, pod idealna misli i nemoguća. U teoriji, model u kome su deca u školi prepodne, a roditelji na poslu, dok je popodne rezervisano za porodicu, deluje skladno.

"Da bi sva deca bila u prepodnevnoj smeni, neophodno bi bilo da postoje učionice koje su u dovoljnom broju osposobljene da mogu da prime tu decu u jednoj smeni. Dobro znamo da, posebno u velikim gradovima, Beograd, Novi Sad i tako dalje, imamo osnovne škole sa po hiljadu učenika. To znači da bi škole trebalo da budu duplo veće nego što su sada da bi svi učenici u istom trenutku mogli da budu u školi, u istoj smeni", ističe Grujičić.

Osim infrastrukturnog pitanja, Grujičić skreće pažnju i na širi društveni kontekst. U zemlji u kojoj veliki broj ljudi radi u smenama, dvosmenski rad škola duboko je ukorenjen u sistemu, te se pitanje školskog rasporeda ne može posmatrati izdvojeno.

"Bilo bi idealno da smo svi u isto vreme, i roditelji i deca, na svojim radnim mestima, odnosno u školi, i da smo popodne svi zajedno, da se družimo. Ako već pričamo o idealnom, to bi bilo idealno, ali bi takođe bilo idealno da imamo zakon kao Švedska i Norveška, da ljudi imaju pravo da uzimaju dane druženja s porodicom i da provedu vreme s porodicom", kaže ona.

Sve ovo pokazuje da prelazak na jednosmensku nastavu nije pitanje samo želje ili dobre ideje, već zahteva ozbiljnu sistemsku pripremu. Neophodno je planirati infrastrukturne kapacitete, broj nastavnika, finansijske resurse, ali i prilagođavanje šire društvene realnosti, uključujući radni raspored roditelja i dostupnost škola u urbanim i ruralnim sredinama. Ideja je u teoriji privlačna i u mnogim aspektima korisna, ali njena primena bez pažljivo razrađenog plana mogla bi dodatno produbiti nejednakosti među školama i otežati kvalitetno obrazovanje.

Zbog toga stručnjaci, kako iz oblasti obrazovanja tako i psihologije, naglašavaju da jednosmenska nastava može biti idealan model samo ako je deo šire reforme sistema. Tek kada se sistemske prepreke prevaziđu i stvore uslovi za ravnomerno funkcionisanje škola, jednosmenski rad može postati stvarna, a ne samo željena praksa, koja deci omogućava kvalitetno obrazovanje, roditeljima predvidiv raspored, a sistemu održivu i dugoročnu funkcionalnost.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

nastava jednosmenska nastava

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

dacic

19.02.2026 • 15:45

a gde ce svi da stanu u 1 smeni?
krece zidanje novih skola, mada mozda i ne treba i onako natalitet opada
stace svi u jednu skolu, nek se zgusnu

1 2 -1
Лш

19.02.2026 • 11:39

Лш

Већина деце у Европи иду једну смену од 8 до 15/16h. У том периоду они уче имају мензу спортске активнисти и квалитетни им је испуњен школски дан. Ово је истрошени социјалистички систем који се мора из корена променити и реорганизовати у складу времена ком живимо и потребама данашњег детета.

2 1 +1
Stakleno zvono

19.02.2026 • 08:33

Neće uskoro biti za ništa

treba da jačaju a ne da im se pomaže u atrofiji tela i mozga.

4 2 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.