Istraživanje: Generacija Z na Zapadnom Balkanu podržava članstvo u EU, ali ne po svaku cenu

Autor: Beta

Info

07.03.2026.

21:50

Većina pripadnika generacije Z u zemljama Zapadnog Balkana podržava članstvo u Evropskoj uniji, ali ne po svaku cenu, pokazuje novo istraživanje Fondacije za otvoreno društvo - Zapadni Balkan.

Istraživanje: Generacija Z na Zapadnom Balkanu podržava članstvo u EU, ali ne po svaku cenu

Foto: 021.rs

U Srbiji je najmanji procenat mladih koji smatraju da je pristupanje Uniji za njih važno, ali i onih koji kažu da su zadovoljni svojim životom.

Petina ispitanika iz Srbije misli da nikada neće postati građani EU, a gotovo 40 odsto veruje da će se to desiti u narednih 10 godina.

Prema anketi, u kojoj je učestvovalo više od 6.000 ispitanika starosti između 16 i 28 godina iz Albanije, BiH, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, mladi veruju u demokratiju, spremni su da učestvuju na izborima, zadovoljni su svojim životom i žele da ostanu u svojoj zemlji.

"Zbog svoje posvećenosti demokratiji i institucionalnim reformama, ova generacija se može smatrati ’EU generacijom’. Njihova podrška je, međutim, jasno uslovna. Generacija Z ne želi članstvo u EU po svaku cenu, bez reformi ili jasne vizije šta pristupanje EU znači za njihovu budućnost", saopštila je Fondacija za otvoreno društvo.

Pridruživanje svojih zemalja EU bi podržalo 76,2 odsto pripadnika generacije Z u regionu, od čega 57,1 odsto smatra da je to važno a 19,1 odsto je spremno da podrži članstvo čak i ako misle da nije neophodno.

Najveća podrška članstvu je u Albaniji (94,7 odsto) i na Kosovu (92,8), a najmanja u BiH i Srbiji (58,3 odsto).

U Srbiji je 29,1 odsto ispitanika reklo da je članstvo u EU važno, 29,2 odsto ne misli tako ali bi podržalo članstvo, a 4,9 odsto ne želi da Srbija uđe u EU.

Iako je Crna Gora najbliža članstvu, 46,1 odsto ispitanika smatra pristupanje EU važnim, dok na Kosovu, koje još nije ni kandidat za članstvo, 87,8 mladih veruje da je važno pridružiti se Uniji.

Tesna većina, 51 odsto, očekuje da njihove zemlje postanu članice EU u narednih 10 godina, mada postoje znatne razlike po zemljama.

Srbija nikad neće postati članica Unije prema mišljenu 20,9 odsto mladih iz Srbije, najviše u regionu, 13,9 odsto veruje da će se pridružiti do 2030, 24,1 odsto do 2035, 16,6 odsto do 2040, a 7,5 odsto do 2045. godine.

Najoptimističniji su, očekivano, građani Crne Gore i Albanije, sa 36 odsto mladih koji očekuju ulazak u EU do 2030. godine.

Nešto više od trećine ispitanika (34,9) sa Kosova takođe veruje da bi mogli da se pridruže Uniji do 2030, a 26,1 odsto do 2035.

"Ovo je generacija koja će verovatno podržati teške institucionalne reforme kao neophodne korake ka integraciji, umesto da uslovljavanje doživljava kao spoljašnje nametanje", ocenjuju se u istraživanju koje je predstavljeno na Gen Z Festivalu "Iz kuhinje: Šta se kuva na Zapadnom Balkanu" u Briselu.

Rezultati ankete pokazuju i da velika većina ispitanika, 79,7 odsto, smatra da je demokratija najbolji oblik vladavine, što je više od evropskog proseka (57 odsto), kao i da 76,5 odsto ne bi podržalo lidera koji zaobilazi parlament ili izbore, uprkos njihovoj sklonosti ka snažnom i efikasnom upravljanju.

Inicijative za direktnu demokratiju podržava 60,9 odsto ispitanika, što ukazuje da mladi ljudi žele proširenje demokratskih praksi, a ne njihovo smanjenje.

Istraživanje, sprovedeno od maja do juna prošle godine, pokazuje da generacija Z u regionu i dalje veruje u demokratiju, ceni izbore i Evropu vidi kao deo svoje budućnosti.

"Međutim, ova generacija više ne daje poverenje po automatizmu. Podrška ostaje izražena, ali je pristanak postao uslovan, zasnovan na rezultatima i opozivu. Ova tiha promena, a ne apatija, predstavlja centralni izazov za demokratski legitimitet i proces evropskih integracija u regionu", saopštila je Fondacija za otvoreno društvo.

Podaci pokazuju da je generacija Z informisana o politici i prilično pragmatična u pogledu institucionalnih reformi potrebnih za rešavanje svakodnevnih problema, ali da ostaju nezainteresovani za formalno političko delovanje i samo selektivno se mobilišu po određenim pitanjima.

Uprkos nezainteresovanosti za politiku (82,1 odsto nisu ni politički aktivni niti članovi političke stranke), 67,7 odsto ispitanika je izrazilo spremnost da glasaju na sledećim izborima, a 40 odsto je spremno da protestuju ako bi lider nezakonito preuzeo više ovlašćenja.

Ako bi se to desilo u Srbiji, 47,6 odsto je reklo da bi protestovalo, 4,5 odsto bi podržalo, a 23,9 odsto je reklo da "ih ne bi bilo briga".

"Generacija Z na Zapadnom Balkanu deluje kao zadovoljna generacija, ali strateški distancirana od formalne politike, iako nastavlja da glasa i ostaje informisana. To otvara pitanje: da li uskraćuju pristanak? Danas svojim vladama, sutra Evropi", rekao je direktor Fondacije za otvoreno društvo - Zapadni Balkan Andi Dobruši.

Suprotno ustaljenim percepcijama u Evropi, 64,8 odsto pripadnika generacije Z vidi svoju budućnost u sopstvenoj zemlji, a čak i među onima koji su razmišljali o odlasku, to je krajnja opcija.

Finansijska sigurnost i nedostatak mogućnosti za napredovanje bili bi glavni motivi odlaska u inostranstvo - 38,9 odsto je razmišljalo o preseljenju zbog posla, a 27 odsto radi studiranja.

Većina mladih generacije Z bi ipak radije ostala kod kuće ako bi se uslovi u njihovim zemljama poboljšali.

Istraživanje pokazuje i da je velika većina (86,6 odsto) generacije Z veoma srećna ili donekle srećna svojim životom, pri čemu se "dobar život" definiše kao pristup dobro plaćenom, zadovoljavajućem poslu i jakim međuljudskim odnosima.

Najmanji procenat onih koji su rekli da su veoma zadovoljni svojim životom je u Srbiji (35,2 odsto), a najveći na Kosovu (68,7).

U Srbiji je najveći procenat ispitanika koji su naveli da nisu zadovoljni svojim životom (7,3 odsto), dok se u ostatku regiona taj procenat kreće od 1,3 odsto u Albaniji do 3,4 odsto u Severnoj Makedoniji.

"Uprkos političkom razočaranju, 71,7 odsto očekuje da će im se životi poboljšati u narednih pet godina. Ovo odražava nadu i optimizam, a ne odobravanje trenutnih političkih realnosti ili elita. Ovo može biti mač sa dve oštrice. Ako vlade i EU ne uspeju da sprovedu reforme i verodostojne puteve pristupanja, nada će se pretvoriti u surovi optimizam – verovanje bez rezultata, poverenje bez uzvrata", navodi se u istraživanju.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

evropske integracije

Komentari 23

Hronološki Najpopularniji

Vlada

08.03.2026 • 14:17

Legatu

Za @Zamenik zamenika....
Da li negde na bilo kojoj tabli tih donacija od EU piše "Ovo vam je da se bar delimično izvinimo i zamolimo za oprost za hiljade ubijenih , razorenu infrastrukturu i hemijski i biološki za vekove zatrovanu zemlju ,vodu i vazduh"!
Ne piše....i nikad neće !
Zato što su to podli i proračunati zločinci i kolonisti !
Kad budu u ovu zemlju bespovratno uložili ,kao NATO članice , negde izmedju 250 i 300 milijardi eura za sanaciju i ratnu odštetu za žrtve protivpravne i ničim izazvane agresije i zločina,onda možemo, možda,eventualno,u nekom slučaju da razgovaramo o članstvu !
"Bolje časno živeti na tren, nego ponizno i uniženo za vekove !"
Ali teško da neki imaju mentalnu sposobnost da to shvate....

4 2 +2
Zamenik zamenika

08.03.2026 • 12:04

Da li je video neko nekad negde ,bilo gde tablu ispred vrtića, škola ili bolnica ,vozila hitne pomoći,bilo čega u Srbiji sa natpisom "Donacija ruske federacije"? Ili ovo je donacija SPC? Nije.
Pošto ja samo viđam table : ovo je "Donacija Evropske unije".

6 12 -6
Pravednik1

08.03.2026 • 10:38

@milenijalac

Ma po čemu je Srbija 2012 bila ispred? U kakvom paralelnom svemiru ti živiš? I onda je bila svjetlosnim godinama daleko kao i sada. EU je jedino isforsirala prijem Rumunjske i Bugarske koje u tom trenutku nisu bile spremne, valjda kako bi ih udaljile od utjecaja Rusije. S druge strane Hrvatska je imala najteže uvjete ikad za prijem u članstvo, iako je tehnički riješila sve, prvo je bila blokada zbog Haaga, pa topnički dnevnici i Gotovina, pa Slovenija zbog Piranskog i arbitraže, pa zbog Ljubljanske, pa zbog vina, graničnih crta, pa onda Italija zbog gospodarskog pojasa na moru, pa MMF i financije, ne mogu se svega ni sjetiti, što zbog hrvatske birokracije, što zemalja koje su stalno blokirale, ovo je trajalo predugo i prestresno, ali Hrvatska je ipak ušla u EU i recimo profitirala. S time da se EU sada opekla zbog raznih situacija i ne vjerujem da će se više lako ulaziti u EU prije temeljitih reformi same EU, tako da priča o članstvu Ukrajine je utopija i pusti snovi. Niti sa Crnom Gorom neće biti lako, ima tu još izazova. A Z-ovci pamet u glavu.

3 5 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.