Do kraja godine još dva moguća poskupljenja struje: Kako će se to odraziti na inflaciju?
Građani Srbije već nekoliko meseci plaćaju znatno više račune za električnu energiju nego prošle godine, iako od početka 2026. nije bilo novog linearnog poskupljenja kilovat-sata.
Foto: 021.rs
Podaci Republičkog zavoda za statistiku iz publikacije Trendovi, prvi kvartal 2026 pokazuju da je cena električne energije za domaćinstva u prva tri meseca ove godine bila za 9,6 odsto viša nego u istom periodu prošle, dok se do kraja godine očekuju nove promene koje bi račune mogle dodatno da uvećaju, piše Insajder.
Podaci RZS otvaraju pitanje zbog čega su računi za struju već porasli gotovo 10 odsto, iako od početka godine nije bilo novog poskupljenja električne energije, ali i koliko bi domaćinstva mogla da plaćaju do kraja godine, kada se očekuje novo povećanje cena i moguće izmene blok tarifa.
Zašto su računi već veći?
Na prvi pogled deluje nelogično da je električna energija u prvom kvartalu poskupela gotovo 10 odsto kada ove godine nije bilo promene regulisane cene struje. Međutim, razlog nije novo poskupljenje već efekat prošlogodišnjih izmena.
Naime, od 1. oktobra 2025. godine povećana je cena električne energije za domaćinstva, a istovremeno je izmenjen i sistem blok tarifa. Granica za ulazak u najskuplju, crvenu zonu spuštena je sa 1.600 na 1.200 kilovat-sati mesečno, zbog čega je veći broj domaćinstava, posebno tokom grejne sezone, deo potrošnje plaćao po višim cenama.
Pošto RZS poredi prvi kvartal ove godine sa istim periodom 2025, kada ove izmene još nisu bile na snazi, međugodišnji rast cena električne energije dostigao je 9,6 odsto.
Novi rast do kraja godine?
Međutim, na tome povećanja računa verovatno neće stati. Prema obavezama koje je Srbija preuzela u okviru aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), do kraja avgusta planirana je revizija sistema blok tarifa, odnosno analiza postojećeg modela obračuna potrošnje električne energije. Iako detalji još nisu objavljeni, nije isključeno da će granice tarifa ponovo biti menjane.
Uz to, od oktobra se očekuje i novo povećanje regulisane cene električne energije. Visina poskupljenja još nije zvanično saopštena, ali je njegovo sprovođenje predviđeno u dokumentima koje je Vlada Srbije dostavila MMF-u. To znači da bi građani do kraja godine mogli da se suoče sa dva izvora povećanja računa - višom cenom kilovat-sata i eventualnim novim izmenama blok tarifa.
Ko će osetiti najveći rast računa?
Najveći teret novih promena mogli bi da snose građani sa većom potrošnjom električne energije, pre svega domaćinstva koja se tokom zime greju na struju. Ukoliko granice blok tarifa budu dodatno menjane, još veći deo njihove potrošnje mogao bi da bude obračunavan po višim cenama.
Koliko će računi zaista porasti zavisiće od konačne odluke o oktobarskom poskupljenju, ali i od toga da li će Vlada menjati sistem blok tarifa.
"Koliko para, toliko muzike"
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić smatra da se odluke o cenama električne energije ne mogu posmatrati odvojeno od stanja u državnim finansijama.
"To se malo poklapa sa povećanim izdacima države, vezano za akcizu zbog povećanja cene goriva, nafte i benzina, odnosno derivata nafte, koju je značajno smanjila. Ovih dana ona to vraća. Država mora malo voditi računa i o uravnoteženju državnog budžeta i finansiranja onoga što se iz budžeta finansira", ističe profesor.
Savić ipak ostavlja mogućnost da se takva procena promeni, ali ocenjuje da Vlada, prilikom odlučivanja o cenama električne energije, vodi računa o socijalnim posledicama koje poskupljenja mogu da imaju.
"Može se to promeniti, ali mi se čini da vlada dobro vodi računa o toj vrsti troškova, jer svako poskupljenje najviše pogađa one ljude koji najmanje troše. Istina, postoje tarife koje podrazumevaju različite cene električne energije za potrošene kilovate, ali svejedno mislim da se vodi računa, posebno zbog socijalne situacije u kojoj se nalaze najsiromašniji građani Srbije, koji, naravno, ne mogu da izbegnu da troše električnu energiju", ističe on.
Prema rečima profesora Savića, kada su u pitanju potencijalne nove blok tarife, verovatno će opet voditi računa o najsiromašnijim građanima, koji ne bi trebalo da imaju ozbiljnije povećanje cene električne energije.
"To će se, naravno, odnositi najviše na one koji najviše troše i koji ne vode mnogo računa da li troše po nižoj ili višoj tarifi, što je u smislu socijalnog ugla sasvim i u redu, jer oni najviše opterećuju sistem. I sam pripadam toj kategoriji, poprilično plaćamo za struju, ali najviše, u stvari, koristimo angažovanu snagu, tako da je to možda neko rešenje koje je prihvatljivo", objašnjava profesor.
Kako kaže, najniža tarifa se odnositi na one koji troše najmanje električne energije, što bi, u većini slučajeva, trebalo da se poklapa sa ljudima koji su najsiromašniji.
"Država će, zapravo, gledati nekako da to kompenzuje kod velikih potrošača, a oni su, po prirodi stvari i značajno bogatiji, bez obzira da li se radi o preduzećima ili pojedincima, u odnosu socijalno ugrožen sloj i takvu tarifnu politiku apsolutno podržavam", ističe profesor Savić.
Šta će biti s inflacijom?
Na pitanje da li bi promena tarifa i veći troškovi mogli da "poguraju" inflaciju i rast cena, odgovara da će one rasti nezavisno od toga da li se povećava cena električne energije ili ne.
"Uvek imamo ljude koji imaju legitimno pravo da zarade što mogu više. Živimo u tržišnoj privredi u kojoj je sasvim legitimno da svako vodi računa o tome. To je počelo od 5. oktobra. Nisam baš bio za tu koncepciju na takav način, ali tako je. Svi se, zapravo, nalazimo na tržištu i svako pokušava, i trgovac, i proizvođač, da maksimizira svoj položaj, odnosno zaradi što je moguće više. To je prirodno ponašanje ljudi. Sad, da li će to ugraditi u cene? Negde verovatno, hoće. Ali šta će se desiti onda? Onda će se verovatno smanjiti tražnja za tim proizvodima. I tako funkcioniše tržište", objašnjava profesor Savić.
Ipak, ponovo ukazuje na ulogu države, kada su u pitanju tržišna kretanja.
"Inače, ako bi država to samo posmatrala na takav način da zaustavi povećanje cena tako što neće povećavati cenu električne energije, gasa, akciza, ubiranja poreza, odakle bismo finansirali opštu potrošnju, ono što se odnosi na većinu ili jedan dobar deo građana Srbije? Odakle bismo imali investicije? Odakle bismo plaćali penzije i plate? Dakle, sve ima svoj početak i kraj", kaže on.
"Ponekad debelu gusku mažemo mašću"
Smatra da i prihodi i rashodi treba da funkcionišu bez mnogo upitanja države.
"Država Srbija treba da ide normalnim tokom - figurativno rečeno: koliko para, toliko muzike, ali ima i obavezu da siromašnim ljudima pomogne, i to je socijalna politika koja treba da bude još izraženija nego što jeste. A mi, ponekad, kako bi rekli stariji ljudi “debelu gusku mažemo mašću”, i ja nisam za tu vrstu politike. Ti ljudi moraju da nađu negde svoj interes, ali ne možemo štititi najbogatije ljude i najbogatija preduzeća", ističe Savić.
Pročitaj još
Kako dodaje, povećanje cena, dobiće odgovor na tržištu.
"Kupovaćemo manje, kao što se uostalom i dešavalo do sada, pri čemu, mi nismo slobodno tržište,i tog slobodnog tržišta više nema nigde. Videli smo ove četiri velike trgovine protiv kojih je država vodila spor. Ne znam kako se završilo, ali to je odnos najvećih i onih koji misle da su najveći. Država je jaka, ali očigledno postoje neki koji su ili jači ili jednako jaki kao oni, tako da je to jedna složena priča u kojoj bi narod rekao: "Hrani mi decu, štedi mi mast", što nije moguće", navodi profesor Savić.
Prema njegovim rečima, država pokušava da pronađe ravnotežu između očuvanja životnog standarda građana i potrebe da obezbedi sredstva za razvoj i funkcionisanje privrede.
"Država ipak pokušava da nađe neku srazmeru, da u stvari ne pretegne ni na jednu ni na drugu stranu, a da ne ugrozi životni standard najsiromašnijih građana Srbije i otvori prostor za razvoj onih koji se najbrže razvijaju. To je, naravno, teško uraditi, ali država tu treba da bude kao korektivni instrument, dok se ključni procesi odvijaju na tržištu", zaključuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Marko Stjepanović novi urednik portala Nova: Zaposlenima koji nisu saglasni postavljen rok za odlazak
13.10.2026.•
0
"Alpac Capital", novi vlasnik portala Nova, večeras je obavestio zaposlene da oni koji ne žele da rade pod novim rukovodstvom mogu da se izjasne do 15. oktobra u 19 časova i odu uz vanrednu otpremninu.
Vučić u kampanji po Srbiji: Gde je čuvena škoda?
13.10.2026.•
6
Prebacivanje Aleksandra Vučića u odelo "običnog čoveka", prati priča kako sam vozi svoju škodu na skupove koje obilazi, a nekad povede i kamionče.
Na sednici Skupštine Beograda o smeni Šapića se o tome nije ni raspravljalo
13.10.2026.•
1
Uprkos optužbama za nasilničko ponašanje i nanošenje teških povreda, Aleksandar Šapić ostaje na čelu Beograda. O zahtevu za njegovu smenu danas se nije ni raspravljalo, jer nije bilo kvoruma.
Studentska lista se žalila Upravnom sudu na RIK zbog biračkih mesta u inostranstvu
13.10.2026.•
1
Studentska lista je podnela žalbe Upravnom sudu u Beogradu, jer Republička izborna komisija (RIK) nije u zakonskom roku od 72 sata odlučila o njihovom prigovoru na odluku o određivanju biračkih mesta u inostranstvu.
Vučić: Kad izbrojimo glasove, obavestićemo vas o tome kako je narod glasao
13.10.2026.•
20
Nosilac izborne liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić izjavio je da pristalice vlasti ne treba nikome da se svete za proteste i blokade u prethodne dve godine.
Povratak Nikolića u kampanju SNS-a: Kandidat za predsednika ili adut za "obične građane"
13.10.2026.•
17
Tomislav Nikolić pojavio se u petak veče na bini uz Aleksandra Vučića na predizbornom skupu Srpske napredne stranke u kragujevačkoj Hali "Jezero", te u predizbornom spotu liste "Ujedinjena Srbija".
Napadnut student u Kruševcu posle akcije "Od vrata do vrata"
13.10.2026.•
0
Studenta Marka u Kruševcu presreo je automobil iz kojeg je izašao njemu nepoznat čovek, prišao mu, vređao ga i pretio mu batinama.
Policija otkrila skoro 11.000 prekršaja tokom akcije "Fokus na putu"
13.10.2026.•
1
Tokom ponedeljka, 12. oktobra, u Novom Sadu, dogodilo se devet saobraćajnih nezgoda, u kojima je povređeno pet lica.
Italijanski general Roberto Vergori sutra preuzima dužnost komandanta KFOR-a
13.10.2026.•
1
Italijanski general-major Roberto Vergori preuzeće sutra dužnost komandanta KFOR-a od dosadašnjeg komandanta te misije, turskog general-majora Ozkana Ulutaša.
Vladimir Gajić: Majke koje rode troje dece zaslužuju nacionalnu penziju koliko i sportisti
13.10.2026.•
30
Nosilac liste "Alternativa za Srbiju" i predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić, izjavio je da su majke troje ili više dece zaslužile nacionalnu penziju, bar koliko i zaslužni sportisti.
Preminuo bivši predsednik Partizana Vladimir Vuletić: Oglasilo se tužilaštvo
13.10.2026.•
6
Vanredni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Vladimir Vuletić pronađen je mrtav u svom stanu.
Prekršajna prijava protiv predsednice OIK u Beloj Palanci
13.10.2026.•
1
Protiv Opštinske izborne komisije u Beloj Palanci Marije Kostić podneta je prekršajna prijava zbog "falsifikovanja zapisnika" i odluke da "protivzakonito udalji" sa sednice zamenicu člana Mariju Vasić.
Radovi na budućoj petlji Ekspo od 14. do 23. oktobra
13.10.2026.•
0
Javno preduzeće "Putevi Srbije" saopštilo je da će od sutra, 14. do 23. oktobra biti izvođeni radovi na budućoj petlji "Ekspo", na državnom putu I A reda broj 1, na Obilaznici oko Beograda.
Zgrade u Beogradu na vodi: Nema stanara, upotrebnih dozvola, a neke nisu ni u katastru
13.10.2026.•
7
Veći broj davno useljenih stambenih zgrada u Beogradu na vodi nema upotrebnu dozvolu, neke se ne vide u katastru, a u istoimenom preduzeću nisu objasnili zašto je tako.
Nemačka će primati dvostruko manje radnika sa Balkana: Šta to znači za Srbiju?
13.10.2026.•
8
Nemačka će prepoloviti broj radnika sa Zapadnog Balkana koji mogu da dođu da rade u toj zemlji, iako deo nemačke privrede upozorava da joj radne snage već nedostaje.
Zašto kasni poziv Srbije EU da prati izbore: "Iznuđen potez vlasti"
13.10.2026.•
4
Predsednica Narodne skupštine i v.d. predsednika Srbije Ana Brnabić poslala je poziv Evropskom parlamentu da prati vanredne parlamentarne izbore u Srbiji zakazane za 25. oktobar.
Dva hapšenja zbog zloupotrebe položaja i pranja novca
13.10.2026.•
1
Pripadnici policije uhapsili su M.M. (1981) iz Beograda i Lj.V. iz Čačka.
Udruženja pacijenata: Srbija dramatićno zaostaje u dostupnosti inovativnih lekova
13.10.2026.•
1
Udruženja pacijenata su ukazala da Srbija dramatično zaostaje za Evropom i regionom u dostupnosti inovativnih lekova.
Komentari 22
Tomas
Pa mora da poskupljuje struja,za koju nas ubedjuju da je najniža u evropi,što je laž!
Profesore u Srbiji od 6,5 mil. stanovnika se vozi na desetine hiljada službenih automobila,više nego u jednoj Nemačkoj sa 90mil.stanovnika!
Zbog toga je Srbija jedna od najskupljih država u evropi,država troši previše novca,a ne zaradjuje ništa,sve plaća osirašeni narod!
ТАДИЈА ЗЕМУН
ова понашања власти и државе,
свакодневна поскупљења,
поготово струје и хране,су
окидач за протесте,ако треба и
нереде на улицама,ако се дода
и корупција и отимање народних пара,богаћења одабраних идиота....
Mislilac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar