Do kraja godine još dva moguća poskupljenja struje: Kako će se to odraziti na inflaciju?
Građani Srbije već nekoliko meseci plaćaju znatno više račune za električnu energiju nego prošle godine, iako od početka 2026. nije bilo novog linearnog poskupljenja kilovat-sata.
Foto: 021.rs
Podaci Republičkog zavoda za statistiku iz publikacije Trendovi, prvi kvartal 2026 pokazuju da je cena električne energije za domaćinstva u prva tri meseca ove godine bila za 9,6 odsto viša nego u istom periodu prošle, dok se do kraja godine očekuju nove promene koje bi račune mogle dodatno da uvećaju, piše Insajder.
Podaci RZS otvaraju pitanje zbog čega su računi za struju već porasli gotovo 10 odsto, iako od početka godine nije bilo novog poskupljenja električne energije, ali i koliko bi domaćinstva mogla da plaćaju do kraja godine, kada se očekuje novo povećanje cena i moguće izmene blok tarifa.
Zašto su računi već veći?
Na prvi pogled deluje nelogično da je električna energija u prvom kvartalu poskupela gotovo 10 odsto kada ove godine nije bilo promene regulisane cene struje. Međutim, razlog nije novo poskupljenje već efekat prošlogodišnjih izmena.
Naime, od 1. oktobra 2025. godine povećana je cena električne energije za domaćinstva, a istovremeno je izmenjen i sistem blok tarifa. Granica za ulazak u najskuplju, crvenu zonu spuštena je sa 1.600 na 1.200 kilovat-sati mesečno, zbog čega je veći broj domaćinstava, posebno tokom grejne sezone, deo potrošnje plaćao po višim cenama.
Pošto RZS poredi prvi kvartal ove godine sa istim periodom 2025, kada ove izmene još nisu bile na snazi, međugodišnji rast cena električne energije dostigao je 9,6 odsto.
Novi rast do kraja godine?
Međutim, na tome povećanja računa verovatno neće stati. Prema obavezama koje je Srbija preuzela u okviru aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), do kraja avgusta planirana je revizija sistema blok tarifa, odnosno analiza postojećeg modela obračuna potrošnje električne energije. Iako detalji još nisu objavljeni, nije isključeno da će granice tarifa ponovo biti menjane.
Uz to, od oktobra se očekuje i novo povećanje regulisane cene električne energije. Visina poskupljenja još nije zvanično saopštena, ali je njegovo sprovođenje predviđeno u dokumentima koje je Vlada Srbije dostavila MMF-u. To znači da bi građani do kraja godine mogli da se suoče sa dva izvora povećanja računa - višom cenom kilovat-sata i eventualnim novim izmenama blok tarifa.
Ko će osetiti najveći rast računa?
Najveći teret novih promena mogli bi da snose građani sa većom potrošnjom električne energije, pre svega domaćinstva koja se tokom zime greju na struju. Ukoliko granice blok tarifa budu dodatno menjane, još veći deo njihove potrošnje mogao bi da bude obračunavan po višim cenama.
Koliko će računi zaista porasti zavisiće od konačne odluke o oktobarskom poskupljenju, ali i od toga da li će Vlada menjati sistem blok tarifa.
"Koliko para, toliko muzike"
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić smatra da se odluke o cenama električne energije ne mogu posmatrati odvojeno od stanja u državnim finansijama.
"To se malo poklapa sa povećanim izdacima države, vezano za akcizu zbog povećanja cene goriva, nafte i benzina, odnosno derivata nafte, koju je značajno smanjila. Ovih dana ona to vraća. Država mora malo voditi računa i o uravnoteženju državnog budžeta i finansiranja onoga što se iz budžeta finansira", ističe profesor.
Savić ipak ostavlja mogućnost da se takva procena promeni, ali ocenjuje da Vlada, prilikom odlučivanja o cenama električne energije, vodi računa o socijalnim posledicama koje poskupljenja mogu da imaju.
"Može se to promeniti, ali mi se čini da vlada dobro vodi računa o toj vrsti troškova, jer svako poskupljenje najviše pogađa one ljude koji najmanje troše. Istina, postoje tarife koje podrazumevaju različite cene električne energije za potrošene kilovate, ali svejedno mislim da se vodi računa, posebno zbog socijalne situacije u kojoj se nalaze najsiromašniji građani Srbije, koji, naravno, ne mogu da izbegnu da troše električnu energiju", ističe on.
Prema rečima profesora Savića, kada su u pitanju potencijalne nove blok tarife, verovatno će opet voditi računa o najsiromašnijim građanima, koji ne bi trebalo da imaju ozbiljnije povećanje cene električne energije.
"To će se, naravno, odnositi najviše na one koji najviše troše i koji ne vode mnogo računa da li troše po nižoj ili višoj tarifi, što je u smislu socijalnog ugla sasvim i u redu, jer oni najviše opterećuju sistem. I sam pripadam toj kategoriji, poprilično plaćamo za struju, ali najviše, u stvari, koristimo angažovanu snagu, tako da je to možda neko rešenje koje je prihvatljivo", objašnjava profesor.
Kako kaže, najniža tarifa se odnositi na one koji troše najmanje električne energije, što bi, u većini slučajeva, trebalo da se poklapa sa ljudima koji su najsiromašniji.
"Država će, zapravo, gledati nekako da to kompenzuje kod velikih potrošača, a oni su, po prirodi stvari i značajno bogatiji, bez obzira da li se radi o preduzećima ili pojedincima, u odnosu socijalno ugrožen sloj i takvu tarifnu politiku apsolutno podržavam", ističe profesor Savić.
Šta će biti s inflacijom?
Na pitanje da li bi promena tarifa i veći troškovi mogli da "poguraju" inflaciju i rast cena, odgovara da će one rasti nezavisno od toga da li se povećava cena električne energije ili ne.
"Uvek imamo ljude koji imaju legitimno pravo da zarade što mogu više. Živimo u tržišnoj privredi u kojoj je sasvim legitimno da svako vodi računa o tome. To je počelo od 5. oktobra. Nisam baš bio za tu koncepciju na takav način, ali tako je. Svi se, zapravo, nalazimo na tržištu i svako pokušava, i trgovac, i proizvođač, da maksimizira svoj položaj, odnosno zaradi što je moguće više. To je prirodno ponašanje ljudi. Sad, da li će to ugraditi u cene? Negde verovatno, hoće. Ali šta će se desiti onda? Onda će se verovatno smanjiti tražnja za tim proizvodima. I tako funkcioniše tržište", objašnjava profesor Savić.
Ipak, ponovo ukazuje na ulogu države, kada su u pitanju tržišna kretanja.
"Inače, ako bi država to samo posmatrala na takav način da zaustavi povećanje cena tako što neće povećavati cenu električne energije, gasa, akciza, ubiranja poreza, odakle bismo finansirali opštu potrošnju, ono što se odnosi na većinu ili jedan dobar deo građana Srbije? Odakle bismo imali investicije? Odakle bismo plaćali penzije i plate? Dakle, sve ima svoj početak i kraj", kaže on.
"Ponekad debelu gusku mažemo mašću"
Smatra da i prihodi i rashodi treba da funkcionišu bez mnogo upitanja države.
"Država Srbija treba da ide normalnim tokom - figurativno rečeno: koliko para, toliko muzike, ali ima i obavezu da siromašnim ljudima pomogne, i to je socijalna politika koja treba da bude još izraženija nego što jeste. A mi, ponekad, kako bi rekli stariji ljudi “debelu gusku mažemo mašću”, i ja nisam za tu vrstu politike. Ti ljudi moraju da nađu negde svoj interes, ali ne možemo štititi najbogatije ljude i najbogatija preduzeća", ističe Savić.
Pročitaj još
Kako dodaje, povećanje cena, dobiće odgovor na tržištu.
"Kupovaćemo manje, kao što se uostalom i dešavalo do sada, pri čemu, mi nismo slobodno tržište,i tog slobodnog tržišta više nema nigde. Videli smo ove četiri velike trgovine protiv kojih je država vodila spor. Ne znam kako se završilo, ali to je odnos najvećih i onih koji misle da su najveći. Država je jaka, ali očigledno postoje neki koji su ili jači ili jednako jaki kao oni, tako da je to jedna složena priča u kojoj bi narod rekao: "Hrani mi decu, štedi mi mast", što nije moguće", navodi profesor Savić.
Prema njegovim rečima, država pokušava da pronađe ravnotežu između očuvanja životnog standarda građana i potrebe da obezbedi sredstva za razvoj i funkcionisanje privrede.
"Država ipak pokušava da nađe neku srazmeru, da u stvari ne pretegne ni na jednu ni na drugu stranu, a da ne ugrozi životni standard najsiromašnijih građana Srbije i otvori prostor za razvoj onih koji se najbrže razvijaju. To je, naravno, teško uraditi, ali država tu treba da bude kao korektivni instrument, dok se ključni procesi odvijaju na tržištu", zaključuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vlada formirala radnu grupu za razmatranje ponuda za prugu Valjevo-Vrbnica-Bijelo Polje
28.06.2026.•
0
Vlada Srbije donela je odluku o obrazovanju Radne grupe za rekonstrukciju i modernizaciju deonice železničke pruge Valjevo - Vrbnica - državna granica - Bijelo Polje.
ANEM: Nedopustiva odluka da se novinaru nedeljnika Vreme ne dozvoli izveštavanje sa vojne vežbe
28.06.2026.•
0
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija smatra nedopustivom odluku da se novinaru nedeljnika Vreme Davoru Lukaču ne dozvoli izveštavanje sa vojne vežbe na "Pasuljanskim livadama", iako se akreditovao.
Vučić: Posle francuskih, kupujemo nove avione, a biće i bespilotnih letelica
28.06.2026.•
0
Predsednik države Aleksandar Vučić izjavio je da se piloti Vojske Srbije već obučavaju za francuske borbene avione "Rafal", koje je kupila Srbija, ali je dodao da "posle tih aviona dolaze novi vazduhoplovi".
MUP upozorava na dve nove internet prevare koje se šalju korisnicima putem SMS-a i Mesindžera
28.06.2026.•
0
Ministarstvo unutrašnjih poslova upozorilo je građane na dve nove internet prevare koje se šire putem SMS poruka i aplikacije Mesindžer.
Iako se zaradi i do milion dinara po hektaru: Srbija uvozi 70 odsto belog luka
28.06.2026.•
2
Iako se beli luk smatra jednom od najtraženijih i najisplativijih povrtarskih kultura, Srbija i dalje najveći deo potreba podmiruje iz uvoza.
Objavljeni rezultati raspodele učenika po srednjim školama
28.06.2026.•
4
Na portalu Moja srednja škola objavljeni su konačni rezultati raspodele učenika po srednjim školama i obrazovnim profilima.
Srbija zaostaje za regionom u podršci EU - ovo su razlozi
28.06.2026.•
22
Percepcija Evropske unije u Srbiji znatno je negativnija nego u ostalim državama regiona, što je rezultat kampanje dezinformacija o EU, izjavila je novinarka portala Savremena politika Sofija Popović.
Istraživanje: Čitanje vesti izbegava 42 odsto globalnih ispitanika, u Srbiji 53 odsto
28.06.2026.•
2
Ovogodišnje istraživanje Rojtersovog instituta za studije novinarstva "Digital News Report" pokazalo je da 42 odsto globalnih ispitanika često izbegava čitanje vesti.
VIDEO Vojska predstavlja naoružanje u Batajnici, predsednik: "Malo ko bi se usudio da napadne Srbiju"
28.06.2026.•
13
Predsednik države Aleksandar Vučić izjavio je da će Vojska Srbije biti u stranju da zaštiti svoju zemlju, tako da građani mogu da budu spokojni i mirni, i da se eventualnom agresoru ne isplati da napadne.
Objavljena još jedna procena koliko je ljudi bilo prisutno tokom Vučićevog govora ispred Skupštine
28.06.2026.•
37
Arhiv javnih skupova objavio je procenu koliko je pristalica SNS i drugih građana bilo na jučerašnjem mitingu naprednjaka u Beogradu.
Vučić: Služenje obaveznog vojnog roka od marta sledeće godine
28.06.2026.•
43
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je danas kazao da će u mart 2027. godine početi služenje "veoma kratkog" redovnog vojnog roka.
Bolnica u Čačku: Šest osoba pregledano zbog curenja amonijaka, svi su dobro
28.06.2026.•
0
Šest osoba pregledano je u Urgentno-prijemnoj službi Opšte bolnice u Čačku nakon curenja amonijaka u hladnjači u Guči.
Misterija koliko će Moravski koridor na kraju koštati: Već date dve milijarde evra, a planiraju se nove trase
28.06.2026.•
10
Skupština Srbije usvojila je niz zakona, među kojima i izmene Zakona o utvrđivanju javnog interesa za realizaciju projekta Moravskog koridora.
Studentski skup "Sve se vidi na Vidovdan" danas u Kraljevu: Objavljeni program i mapa
28.06.2026.•
7
Studenti u blokadi danas, 28. juna u Kraljevu organizuju pod nazivom "Sve se vidi na Vidovdan".
MUP saopštio zašto je upozorenje za curenje amonijaka u Guči poslato preko sistema "Pronađi me"
28.06.2026.•
16
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je prilikom aktiviranja Sistema za hitno obaveštavanje građana zbog curenja amonijaka u Guči došlo do nepravilnosti u isporuci poruke.
Zaustavljeno curenje amonijaka u Guči, četiri osobe na lekarskom pregledu
28.06.2026.•
6
Curenje amonijaka na jednom od sigurnosnih ventila hladnjače u Guči je zaustavljeno, a četiri osobe poslate su na lekarski pregled.
Za izgradnju Hrama Svetog Save u poslednjih 12 godina dato 88 miliona evra
28.06.2026.•
16
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut i patrijarh srpski Porfirije potpisali su Ugovor za obezbeđivanje finansijskih sredstava za završne radove na Hramu Svetog Save u Beogradu.
Komentari 4
Krcko
Data centri trose preterano mnogo energije i pitke vode, a ne sluze nicemu, bar nicemu dobrom. Mi smo naterani da placamo nesto sto nam ide na stetu, a korist od toga ce imati samo vlasnici nasih dusa i zivota. I nemojte misliti da cete moci da kazete ne, jer ce tako nesto uskoro biti veoma kaznjivo za izgovoriti.
Jednostavno
Novi Sad
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar