Klimatske promene "donele" uzgoj egzotičnog voća u Srbiju
Klimatske promene se, uglavnom negativno, odražavaju na sve grane poljoprivrede u Srbiji, pa tako i na voćarstvo. Zbog toga, "zahvaljujući" klimatskim u Srbiji možda uskoro bude moguće gajiti "egzotično" voće.
Foto: Pixabay
Vanredna profesorka na Departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Biserka Milić navodi za portal N1 da je u poslednjih deset godina srednja godišnja temperatura bila za skoro dva stepena viša u odnosu na prosek za period od 1981. do 2010. godine, a da padavina ima manje za oko 20 milimetara godišnje.
Dodaje da je veći deo Srbije u području umereno kontinentalne klime gde se tradicionalno gaje takozvane kontinentalne voćne vrste, jabučaste (jabuka, kruška, dunja), koštičave (šljiva, višnja, breskva, kajsija, trešnja), jezgraste (orah i leska) i jagodaste (malina, kupina, jagoda i u novije vreme borovnica).
Pre klimatskih promena, kako ukazuje profesorka Milić, uspeh proizvodnje, u prvom redu, zavisio od odabira lokaliteta na kojima mrazevi u proleće, u martu i aprilu, nisu česti, kao i od vremena cvetanja voćne vrste.
Klimatske promene sve više ugrožavaju proizvodnju kontinentalnih voćnih vrsta u tradicionalnim proizvodnim rejonima, ali otvaraju šansu za izmeštanje njihove proizvodnje u druge rejone, pre svega na većim nadmorskim visinama, kao i uvođenje u proizvodnju novih, alternativnih vrsta voća, dodaje profesorka Milić.
Gajenje suptropskih biljki u komercijalne svrhe u Srbiji još uvek nije rasprostranjeno
Kako ona napominje, pre klimatskih promena se smatralo da voćke suptropskog pojasa ne mogu da se komercijalno gaje u Srbiji, prvenstveno zbog niskih zimskih temperatura.
"U poslednjih deset godina su temperature u novembru, decembru i januaru u proseku za 1,5 do 2,0 stepena više u odnosu na vrednosti iz perioda od 1981. do 2010. godine. Takođe se temperature niže od -15 stepeni retko javljaju, što otvara mogućnost za gajenje suptropskog voća koje ima pupoljke i grane osetljivije na niske zimske temperature", objašnjava profesorka Milić.
Ona kaže da se gajenje egzotičnih vrsta ne dešava prvi put u Srbiji, ali da je to ranije bio izolovani slučaj sa manje ili više uspeha. U drugom slučaju, to mogu biti specijalizovani uslovi baš za te vrste.
"Osim na okućnicama i u gradskim sredinama, poznati su nam zasadi aktinidije u okolini Zrenjanina, pistacije u okolini Niša, zatim japanske jabuke (kaki), a novijeg datuma je i zasad masline na Fruškoj gori. Ovde moramo naglasiti da postoji dosta voćnih vrsta za koje smatramo da su suptropske, a one to u stvari nisu. Kineska urma ili žižula, japanska jabuka, pa i kivi spadaju u voćne vrste nešto hladnijeg klimata, za razliku od smokve ili nara koje su prave suptropske voćke", pojašnjava ona.
Pročitaj još
Profesorka Milić konstatuje da je gajenje svih ovih voćnih vrsta omogućeno usled porasta zimskih temperatura, jer grane i pupoljci mogu da izdrže zimu.
"Kaki, aktinidija i nar cvetaju kasno, te kod njih nije izražen ni rizik od prolećnih mrazeva. Plodonošenje ovih voćaka ograničeno je pre svega dugačkom vegetacijom i kasnim sazrevanjem, uglavnom u novembru, te ako dođe do zahlađenja, padavina ili mraza rod neće stići da sazre. Perspektivna vrsta za kontinentalne vrste je definitivno kineska urma koja dobro podnosi niske zimske temperature, ali i sušu i toplotu, a prolećne mrazeve izbegava kasnijim cvetanjem", navodi profesorka.
Prilagođavanje na klimatske promene poskupljuje proizvodnju
Prilagođavanje postojeće proizvodnje klimatskim promenama u Srbiji u velikoj meri je moguće, ali znatno poskupljuje proizvodnju, ukazuje profesorka Milić.
"Voćke koje su se tradicionalno gajile bez navodnjavanja (višnja, šljiva, vinova loza, leska, orah) danas to ne mogu, te je navodnjavanje obavezno. Protivgradne mreže štite od grada, ali delimično i od jakog sunčevog zračenja. Mogu da se instaliraju i mreže za zasenu koje štite od ožegotina, zatim da se koriste različiti načini za zaštitu od mraza (zadimljavanje, zagrevanje, orošavanje, mešanje vazdušnih masa i dr). Vetrozaštitni pojasevi su ključan faktor zaštite od jakih vetrova koji mogu izazvati rušenje konstrukcije voćnjaka, lomljenje grana i stabala i opadanje plodova", preporučuje stručnjakinja za voćarstvo.
Profesorka Biserka Milić dodaje da, iako je struka godinama savetovala proizvođačima da biraju lokalitet koji odgovara vrsti i sorti voća, voćari bi, u novonastalim uslovima, trebalo da razmišljaju u pravcu gajenja voćaka u zaštićenom prostoru, kao što su, na primer, plastični tuneli i plastenici, koji smanjuju rizik od gubitka prinosa.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Sindikat nakon hapšenja Baste: Ispitati poslovanje svih javnih preduzeća u Srbiji
11.11.2026.•
0
Savez slobodnih sindikata Srbije poručio je da hapšenje bivšeg direktora JKP "Beogradske elektrane" i bivšeg ministra privrede Radeta Baste mora biti početak sistematskog preispitivanja poslovanja svih javnih preduzeća.
Studenti: Radnici u građevinskom sektoru javljaju se zbog gubitka radnih mesta i obustave poslova
11.11.2026.•
0
Studentski pokret saopštio je da im se građani i zaposleni u građevinskom sektoru javljaju zbog gubitka radnih mesta i obustavljanja ili smanjivanja aktivnosti kompanija.
Davoru Macuri i njegovim firmama tužilaštvo zabranilo raspolaganje imovinom
11.11.2026.•
1
Tužilaštvo za organizovani kriminal zabranilo je vlasniku Alta banke Davoru Macuri i pojedinim firmama u njegovom vlasništvu raspolaganje imovinom.
Silna hapšenja i pokretanje istraga: Svi se pitaju kad će pasti "kapitalci" i šta posle toga
11.11.2026.•
4
Otkako je Studentska lista 25. oktobra pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima, jedva da je prošao dan bez privođenja, hapšenja, pokretanja istraga, preispitivanja rada Višeg javnog tužilaštva.
Ružić o novoj partiji: "Crvena linija" neće biti rekonstruisani niti novi SPS
11.11.2026.•
6
Osnivač partije "Crvena linija-socijaldemokrate" Branko Ružić, inače bivši funkcioner Socijalističke partije Srbije (SPS) rekao je danas da nova stranka neće biti rekonstruisani SPS ili novi SPS.
Aleksandar Ivanović traži otvaranje dosijea BIA o ubistvu Olivera Ivanovića i rasformiranje službe
11.11.2026.•
2
Član Predsedništva Narodnog pokreta Srbije (NPS) Aleksandar Ivanović zatražio je danas otvaranje dosijea Bezbednosno-informativne agencije (BIA), posebno onih koji se odnose na ubistvo njegovog strica Olivera Ivanovića.
RTS: Utvrđeno ko je od zaposlenih snimak internog sastanka dostavio Informeru
11.11.2026.•
5
Radio televizija Srbije (RTS) objavila je večeras da je utvrđeno ko je od zaposlenih nezakonito poslao snimke televiziji Informer sa zatvorenog sastanka, u utorak, redakcije Informativnog programa RTS-a.
Francuski portal o studentskom pokretu u Srbiji: Politička odiseja bez istorijskog presedana
11.11.2026.•
1
Studenti u Srbiji pobedom na izborima ostvarili su neverovatnu političku odiseju bez istorijskog presedana koja je uzdrmala sve političke kategorije, ocenio je francuski portal "Kurije enternasional".
Studentski plan za spoljnu politiku: Evo šta su im nacionalni interesi
11.11.2026.•
20
Kritičari i skeptici Studentske liste pripisuju novoj skupštinskoj većini da se slabo oglašavala o pitanjima spoljne politike.
BIA demantuje navode Radara o smenama rukovodilaca i uništavanju dokumentacije
11.11.2026.•
2
Bezbednosno-informativna agencija (BIA) demantovala je danas navode nedeljnika Radar o smenama pojedinih rukovodilaca u Agenciji, kao i tvrdnje o navodnom uništavanju i falsifikovanju dokumentacije.
Kamioni na granicama čekaju i do četiri sata
11.11.2026.•
1
Auto moto savez Srbije (AMSS) saopštio je da automobili na graničnim prelazima prolaze bez dužih zadržavanja dok kamioni čekaju od 30 minuta do četiri sata.
UNS traži objašnjenje zašto je urednik RTS-a čitao spisak zaposlenih na redakcijskom sastanku
11.11.2026.•
6
UNS je saopštio da je zabrinut zbog dešavanja u RTS-u i traži da v.d. glavnog i odgovornog urednika Borivoje Uskoković odgovori zašto je na sastanku redakcija Informativnog programa čitao spisak sa imenima zaposlenih.
Ko je Tomislav Radovanović: Od tima Dijane Hrkalović do afere prisluškivanja
11.11.2026.•
4
Tomislav Radovanović, zamenik direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA), smenjen je sa te pozicije.
Pokrenuta proizvodnja novog domaćeg borbenog oklopnog vozila Miloš 2
11.11.2026.•
0
Kompanija Borbeni složeni sistemi (BSS), koja posluje kao deo javnog preduzeća Jugoimport SDPR, pokrenula je serijsku proizvodnju unapređenog domaćeg borbenog oklopnog vozila Miloš 2.
Aleksandar Timofejev novi glavni i odgovorni urednik TV Prva
11.11.2026.•
11
Novinar Aleksandar Timofejev od danas je novi glavni i odgovorni urednik televizije Prva, saopštila je ta televizija.
VJT: Zbog sumnje da je Basta neosnovano dodelio donacije od skoro 15 miliona dinara uhapšeno još sedam osoba
11.11.2026.•
13
Rade Basta uhapšen je sa još sedam osoba zbog sumnje da je kao bivši direktor JKP "Beogradske elektrane" neosnovano dodelio donacije vredne 14,1 milion dinara, saopštilo je Više javno tužilaštvo u Beogradu.
Vrnjačka Banja: Muškarac i žena ugurali petnaestogodišnjaka u prtljažnik, pa ga tukli
11.11.2026.•
2
Policija je uhasila muškarca (48) iz Vrnjačke Banje zbog sumnje da je zlostavljao i mučio maloletnika i da ga je protivpravno lišio slobode, sapšteno je danas.
KRIK: Zvonko Veselinović se sklonio u Tursku
11.11.2026.•
40
U jeku hapšenja kontroverznih biznismena i funkcionera povezanih sa bivšim režimom i A. Vučićem, kontroverzni biznismen s Kosova i jedan od najmoćnijih ljudi u zemlji Zvonko Veselinović jutros je otputovao u Tursku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar