EES sistem dodatno zakomplikovao život meštanima sela oko Bačke Palanke

Autor: Savremena politika (Sofija Popović)

Info

10.03.2026.

06:36 > 06:36

Zbog pooštrenih pravila ulaska u Šengenski prostor, meštani sremskih sela na granici sa Hrvatskom nemaju svakodnevni pristup sopstvenoj opštini, školama i lekarima.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

EES sistem dodatno zakomplikovao život meštanima sela oko Bačke Palanke

Foto: 021.rs

Dok se najviši politički vrh i javnost u Srbiji već nedeljama bave posledicama koje novi evropski sistem kontrole ulazaka u Šengen zonu (EES) ima na njihovo poslovanja, zaboravljeni ostaju oni kojima nova pravila otežavaju svakodnevni život. Reč je o selima Neštin i Vizić u opštini Bačka Palanka, piše Savremena politika.

Mala sela u Sremu, smeštena između Fruške gore i Dunava, administrativno pripadaju Bačkoj Palanci, opštini sa suprotne strane reke. Između se ne nalazi samo Dunav, već i teritorija Hrvatske, takozvani "džep", lako prepoznatljiv na kartama Vojvodine.

Zbog takvog geografskog rasporeda, stanovnici ova dva sela u Bačkoj Palanci decenijama svakodnevno prelaze preko teritorije druge države da bi stigli do škole, lekara ili drugih javnih ustanova.

Najkraći put vodi preko graničnog prelaza Bačka Palanka-Ilok, kojim je od Vizića do Bačke Palanke potrebno devet kilometara, a iz Neština oko 13.

Kako za Savremenu politiku kaže meštanin Bačke Palanke, pre uvođenja EES sistema sve je funkcionisalo bez većih prepreka. Meštani su svakodnevno prelazili granicu, a problem su bili prebrzo ispunjeni pečati u pasošu, zbog čega je većina bila prinuđena da menja dokumenta pre isteka roka.

Situacija se promenila nakon ulaska Hrvatske u Šengen zonu 2023. godine, a stvari su se dodatno zakomplikovale sa početkom primene evropskog sistema evidencije ulazaka i izlazaka - takozvanog EES-a. Ovaj sistem digitalno registruje svaki ulazak i izlazak državljana trećih zemalja iz Šengen zone, uz strogu primenu pravila boravka od 90 dana u okviru 180 dana.

Iako stanovnici Neština i Vizića preko hrvatske teritorije prolaze samo u tranzitu i to najčešće svega nekoliko minuta, formalno se i takav prelazak računa kao ulazak u Šengen zonu na jedan dan. To znači da meštani brzo ispunjavaju dozvoljeni limit boravka, iako u Hrvatskoj ili bilo kojoj drugoj članici Šengena zapravo ne borave.

"Mi prolazimo kroz tih par kilometara puta da bismo stigli do svoje strane. Ako će sad svaki taj prolazak da se računa kao ulazak u Šengen, ispada da ćemo morati da brojimo koliko puta idemo do grada", kaže meštanin iz Bačke Palanke.

Kako su iz Opštine Bačka Palanka naveli za portal, u Viziću živi 240 stanovnika, dok u naseljenom mestu Neštin živi 613 stanovnika. Dodaju da većina od navedenog broja svakodnevno saobraća na relaciji do Bačke Palanke.

"Žitelji ova dva sela pretežno su zaposleni u Bačkoj Palanci, sve administrativne, zdravstvene i ostale potrebe obavljaju u Bačkoj Palanci, dok učenici viših razreda osnovnih škola koa i srednjškolci pohađaju nastavu u Bačkoj Palanci", naveli su iz Opštine Bačka Palanka.

Prema njihovim podacima, iz Neština do Bačke Palanke putuje osmoro učenika osnovne škole, iz Vizića njih petoro. Dok u srednje škole putuje ukupno 24 učenika iz dva sela.

Zbog novih pravila Šengena razmišlja se o alternativnim pravcima. Kako je rekao meštanin Bačke Palanke, jedna od mogućnosti je put preko Banoštora, a zatim prelazak reke skelom do Begeča na bačkoj strani. Odatle se put nastavlja ka Bačkoj Palanci.

Međutim, ta ruta značajno produžava putovanja. Tako umesto devet kilometara iz Vizića, odnosno 13 iz Neština, do Bačke Palanke bi se putovalo između 36 i 42 kilometara, uz prelazak Dunava skelom čije trajanje zavisi od vremenskih uslova, vodostaja i organizacija saobraćaja.

Dugo obećavani most rešenje

Kako je rečeno portalu, Opština Bačka Palanka je više puta tokom prethodne decenije ukazivala na probleme sa kojima se suočavaju meštani ova dva naseljena mesta.

Ideja o izgradnji novog mosta preko Dunava kod Bačke Palanke postoji već godinama i često se pominjala kao trajno rešenje ovog problema. Različite vlade u Beogradu najavljivale su projekat, ali bez konkretnih rokova za početak radova.

Krajem decembra prošle godine u Beogradu je potpisan ugovor o izgradnji mosta preko Dunava sa španskom kompanijom "Centunion". Kako je izjavila tom prilikom ministarka građevinastva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević most ima veliki značaj za čitavu Vojvodinu, jer će značajno poboljšati kvalitet života sa obe strane reke.

U budžetu Republike Srbije za 2026. godinu izgradnja mosta označena je kao prioritetna investicija, a za projekat je opredeljeno oko 15 milijardi dinara.

Kako su za Savremenu politiku rekli iz Opštine Bačka Planka, dogovoren je most u dužini od preko 1.857 metara, čije bi izgradnja trebalo da bude završena za četiri godine.

Do tada, svakodnevni život u Neštinu i Viziću nastavlja da zavisi od graničnog prelaza koji je istovremeno i međunarodni punkt i lokalna saobraćajnica.

Ceo tekst Savremene politike čitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

most Bačka Palanka - Neštin EES

Komentari 19

Hronološki Najpopularniji

Gordana

11.03.2026 • 11:23

Granica

U Jugoslaviji most nije bio granica postojao je kamen na ulazu svake republike sa natpisom gde se ulazi u drugu Republiku ko je smanio Srbiju

0 0 0
PETAR Nadj

10.03.2026 • 23:29

Dali vi?

Dali vi koji smatrate da smo samo mi krivi u Srbiji
Imate zavezane oči.
Eto šta se dešava Iranu jer hoće po svom.
Isto se i nama desilo. Zašto se sad amerima ne uvedu sankcije ,ubiše onu decu.
Drugo mi njima ,hteli vi il ne hteli trebamo kao jeftina radna snaga a ne kao glasači.

3 0 +3
Kupiti Ilok

10.03.2026 • 13:35

Zamena

Rešenje je da se Ilok ali deo bez tvrđave menja za selo Tavankut kod Subotice.Tavankut postaje deo Hrvatske,naslonjen je na Mađarsku taman spojen sa EU.Zauzvrat Srbija Dobija deo oko mosta,dakle 200 metara pojas Sirin i put prema Neštinu.taj istočni deo Iloka ionako zove Slovaci-Radoš a njima je svejedno vec u kojoj su srzavi jer imaju slovacki pasos.

6 10 -4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.