Crkva Svetog Arhangela Mihaila, koja je u javnosti znana i kao Valjevska Gračanica, nekada je bila mesto na kojem se ljudi mole. Danas, ona je pod vodom.
Foto: 021.rs (Privatna arhiva)
Prošlo je šest godina otkad je potopljena ova crkva u selu Tubravić, kod Valjeva, zbog punjenja veštačkog jezera Stubo-Rovni. Čitav događaj je privukao veliku pažnju javnosti, jer se ne dešava često da bilo šta bude potopljeno, pogotovo ne crkva stara nekoliko vekova.
Potapanje je dalo novu dimenziju priči o crkvi, za koju se licitira i kada je izgrađena. Ipak, najstariji sačuvani pisani trag o njenom postojanju je turski popis iz 1560. godine. Tada su u manastiru živela dva sveštenika, dok danas, pod vodom, živi tek priča koja će se jedno, kako to obično i biva na ovim prostorima, pretvoriti u neku vrstu mita.
Poslednjih dana maja u podvodnu avanturu krenula je i grupa entuzijasta iz Novog Sada i Temerina, okupljena oko ronilačkog kluba "Bratski". Pod vodu su krenuli Ivan Vuknić, Jovana Zakić, Aleksandar Čumić i Siniša Bućan.
Kako priča Ivan Vuknić za 021.rs, on i Siniša Bućan se bave ronjenjem relativno dugo, pa su iskusili razne vode, mora, reke i jezera, dok Jovana i Aleksandar imaju manje iskustva. Iz tog razlog njih dvoje nisu ulazili u crkvu, jer, kako objašnjava Ivan, ronjenje u zatvorenom prostoru, bez direktnog kontakta sa površinom, predstavlja najuzbudljiviji, najzahtevniji i ujedno najopasniji vid ronjenja.
Foto: Privatna arhiva
"Za Valjevsku Gračanicu smo čuli pre nekoliko godina, ali nam je u tom trenutku nedostajalo iskustva i opreme za taj poduhvat. Takođe, zbog veoma loše vidljivosti u jezeru, postoji neka vrsta 'vremenskog prozora' od nekih dva meseca kada je moguće videti i snimiti ovaj prizor. Kada se otvorio ovaj 'prozor' - krenuli smo. Stigli smo na lokalitet, gde nas je dočekao gospodin Milinko, koji nas je uputio kako da dođemo do crkve, odnosno dao nam uputstva u kom smeru da ronimo", kaže Ivan.
Na dubini od tri metra ugledali su krst i kupolu crkve.
"Ulaz u crkvu se nalazi na dubini od 19 metara. Pored crkve su i mala kapela i porušena čelična konstrukcija zvonika. Osećaj kada ugledaš toliku građevinu pod vodom je fascinantan, pomalo zastrašujuć i sablasan, ali zaista opčinjavajuć. Unutar crkve se nalaze spomen ploče poginulim borcima iz tog kraja, ikone, lusteri klupe... Sve kao da je zaustavljeno u jednom trenutku u vremenu", opisuje svoj doživljaj naš sagovornik.
Iako je crkva potopljena 2016. godine, planovi koji su to predviđali postojali su mnogo ranije. Uprkos tome, pa i činjenici da je saglasnost i dala Srpska pravoslavna crkva, vernici su se protivili potapanju. Na kraju, prizor crkve pod vodom fascinantan je svima, bez obzira na to da li veruju u postojanje nečeg višeg ili ne.
Foto: Privatna arhiva
"Nakon razgovora sa gospodinom Milinkom, meštaninom sela iznad crkve, koji nas je malo bliže uputio u istoriju, pojavilo se pitanje kako je moguće da je takva građevina završila pod vodom? Naravno da nismo protivnici napretka i doprinošenja javnom dobru, jer činjenica je da je to akumulaciono jezero doprinelo obezbeđivanju pijaće vode za veliki broj ljudi, ali s druge strane, ne uzimajući u obzir religijske stavove, kako je moguće da je tako završila građevina stara šest vekova?", zaključuje pitanjem Ivan.
Zašto je nisu ogradili i ostavili? Ne znam koliki je to prostor. Moglo bi biti interesantno posmatrati i dolaziti to nje čamcem, pa se spuštati stepenicama, ili kako već.
Da je htela crkva je imala mogućnosti i vremena da crkvu razgradi kamen po kamen i da je izmesti.
To što oni oće malo da žive u srednjem veku je njihov problem.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Zgrada bivšeg Doma zdravlja na raskrsnici Njegoševe i Jovana Subotića postaće dom za jednu od gradskih ili pokrajinskih službi, nakon više od decenije napuštenosti.
U Srbiji je ove godine, prema godišnjem izveštaju međunarodne organizacije Reporteri bez granica (RSF), bilo 91 potvrđenih fizičkih napada na novinare i novinarke.
U Planu detaljne regulacije dela Salajke u Novom Sadu predviđeno je da na uglu ulica Koste Šokice i Karađorđeve bude trg. Danas, umesto trga, ovde je "divlji" parking.
Viši sud u Novom Sadu doneo je presudu kojom su "Infrastruktura železnice Srbije" i Republika Srbija obavezani da nadoknade 9,5 miliona dinara porodici nastradalih u padu nadstrešnice Železničke stanice.
Gradski odbor Nove Demokratske stranke Srbije (Novi DSS) saopštio je da Grad Novi Sad svake godine "baci" 50 miliona evra umesto da ulaže u javni prevoz.
Pokret slobodnih građana saopštio je da je na saslušanju u postupku koji se vodi protiv pokrajinskog poslanika Radivoja Jovovića došlo do narušavanja bezbednosti i ugleda suda.
Roditelji đaka Jovine gimnazije navode da je tvrdnja ministra Dejana Vuka Stankovića da je nastava u Jovinoj gimnaziji spasena prebacivanjem u dve osnovne škole neistinita i u dobroj meri i skandalozna.
Vuk Raonić novi je pomoćnik gradonačelnika Novog Sada Žarka Mićina. Njega su novinari označili kao napadača na snimatelja Mirka Todorovića, a u pitanju je prijatelj gradonačelnika.
_da_li_se_novinari_osecaju_bezbedno_u_novom_sadu.jpg "Napadi na novinare u Srbiji: Pod pritiskom predatorske vlasti")
_jgsp_tender_tri_miliona_dinara_nadstresnica_na_autobuskoj.jpg "GSP spremio preko tri miliona dinara za pregled nadstrešnice na autobuskoj stanici")
Komentari 30
miso
Kula
Ne lupetajte
To što oni oće malo da žive u srednjem veku je njihov problem.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar