Crkva Svetog Arhangela Mihaila, koja je u javnosti znana i kao Valjevska Gračanica, nekada je bila mesto na kojem se ljudi mole. Danas, ona je pod vodom.
Prošlo je šest godina otkad je potopljena ova crkva u selu Tubravić, kod Valjeva, zbog punjenja veštačkog jezera Stubo-Rovni. Čitav događaj je privukao veliku pažnju javnosti, jer se ne dešava često da bilo šta bude potopljeno, pogotovo ne crkva stara nekoliko vekova.
Potapanje je dalo novu dimenziju priči o crkvi, za koju se licitira i kada je izgrađena. Ipak, najstariji sačuvani pisani trag o njenom postojanju je turski popis iz 1560. godine. Tada su u manastiru živela dva sveštenika, dok danas, pod vodom, živi tek priča koja će se jedno, kako to obično i biva na ovim prostorima, pretvoriti u neku vrstu mita.
Poslednjih dana maja u podvodnu avanturu krenula je i grupa entuzijasta iz Novog Sada i Temerina, okupljena oko ronilačkog kluba "Bratski". Pod vodu su krenuli Ivan Vuknić, Jovana Zakić, Aleksandar Čumić i Siniša Bućan.
Kako priča Ivan Vuknić za 021.rs, on i Siniša Bućan se bave ronjenjem relativno dugo, pa su iskusili razne vode, mora, reke i jezera, dok Jovana i Aleksandar imaju manje iskustva. Iz tog razlog njih dvoje nisu ulazili u crkvu, jer, kako objašnjava Ivan, ronjenje u zatvorenom prostoru, bez direktnog kontakta sa površinom, predstavlja najuzbudljiviji, najzahtevniji i ujedno najopasniji vid ronjenja.
Foto: Privatna arhiva
"Za Valjevsku Gračanicu smo čuli pre nekoliko godina, ali nam je u tom trenutku nedostajalo iskustva i opreme za taj poduhvat. Takođe, zbog veoma loše vidljivosti u jezeru, postoji neka vrsta 'vremenskog prozora' od nekih dva meseca kada je moguće videti i snimiti ovaj prizor. Kada se otvorio ovaj 'prozor' - krenuli smo. Stigli smo na lokalitet, gde nas je dočekao gospodin Milinko, koji nas je uputio kako da dođemo do crkve, odnosno dao nam uputstva u kom smeru da ronimo", kaže Ivan.
Na dubini od tri metra ugledali su krst i kupolu crkve.
"Ulaz u crkvu se nalazi na dubini od 19 metara. Pored crkve su i mala kapela i porušena čelična konstrukcija zvonika. Osećaj kada ugledaš toliku građevinu pod vodom je fascinantan, pomalo zastrašujuć i sablasan, ali zaista opčinjavajuć. Unutar crkve se nalaze spomen ploče poginulim borcima iz tog kraja, ikone, lusteri klupe... Sve kao da je zaustavljeno u jednom trenutku u vremenu", opisuje svoj doživljaj naš sagovornik.
Iako je crkva potopljena 2016. godine, planovi koji su to predviđali postojali su mnogo ranije. Uprkos tome, pa i činjenici da je saglasnost i dala Srpska pravoslavna crkva, vernici su se protivili potapanju. Na kraju, prizor crkve pod vodom fascinantan je svima, bez obzira na to da li veruju u postojanje nečeg višeg ili ne.
Foto: Privatna arhiva
"Nakon razgovora sa gospodinom Milinkom, meštaninom sela iznad crkve, koji nas je malo bliže uputio u istoriju, pojavilo se pitanje kako je moguće da je takva građevina završila pod vodom? Naravno da nismo protivnici napretka i doprinošenja javnom dobru, jer činjenica je da je to akumulaciono jezero doprinelo obezbeđivanju pijaće vode za veliki broj ljudi, ali s druge strane, ne uzimajući u obzir religijske stavove, kako je moguće da je tako završila građevina stara šest vekova?", zaključuje pitanjem Ivan.
Zašto je nisu ogradili i ostavili? Ne znam koliki je to prostor. Moglo bi biti interesantno posmatrati i dolaziti to nje čamcem, pa se spuštati stepenicama, ili kako već.
Da je htela crkva je imala mogućnosti i vremena da crkvu razgradi kamen po kamen i da je izmesti.
To što oni oće malo da žive u srednjem veku je njihov problem.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Advokatska komora Vojvodine (AKV) izrazila je zabrinutost povodom saopštenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i načina na koji su u javnosti predstavljene informacije u vezi sa protestom 15. marta 2025. godine.
Uprava Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" saopštila je da su javni stavovi pojedinih strukovnih udruženja i objave na društvenim mrežama o organizacionoj klimi u školi zasnovani na nepotpunim informacijama.
"Nisam prešla ni u kakvu Srpsku naprednu stranku, već sa odborničkom grupom Aleksandar Vučić - Novi Sad sutra, imam neku vrstu tehničke saradnje", kaže Branislava Pandurov.
Organizacije civilnog društva organizuju večeras skup solidarnosti sa porodicom novinara i univerzitetskog profesora Dinka Gruhonjića, čijem sinu je polupan i teško oštećen automobil pre nekoliko noći u Novom Sadu.
Evropska federacija novinara (EFJ) pridružila se svojoj članici, Nezavisnom društvu novinara Vojvodine (NDNV), u najoštrijoj osudi vandalizovanja automobila Davida Gruhonjića, sina Dinka Gruhonjića.
Nezavisno društvo novinara Vojvodine osudilo je u saopštenju razbijanje automobila Davida Gruhonjića, sina Dinka Gruhonjića, profesora Univerziteta u Novom Sadu i programskog direktora NDNV-a.
Završen je skup na turbo kružnom toku na koji su pozvali studenti u blokadi, a ključne poruke su bile vezane za položaj novinara u Srbiji, policijsku torturu i njenu reformu i birački spisak.
Prijemni za upis u 7. razred osnovne škole pri Gimnaziji "Jovan Jovanović Zmaj" u Novom Sadu, koji pohađaju učenici sa posebnim sposobnostima za matematiku, polagalo je samo 36 učenika.
Studentski skup u Novom Sadu održan je na turbo kružnom toku, na raskrsnici Fruškogorske i Bulevara cara Lazara. Glavne poruke odnosile su se na izbore, policiju i medije.
.jpg "Novosađani pozvani da daju krv: Naglasak na negativnom Rh faktoru i A pozitivnoj")
Komentari 30
miso
Kula
Ne lupetajte
To što oni oće malo da žive u srednjem veku je njihov problem.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar