Kako se osećate: Pandemija stavila mentalno zdravlje u fokus građana, a na ispitu sistem zaštite
Uprkos naporima stručnjaka da mentalno zdravlje generalno postane sveprisutna društvena tema, tako nešto se do početka pandemije nije desilo.
Foto: Pixabay
Kovid je odneo mnoge živote i ujedno nametnuo velike promene. Oni koji su imali probleme sa mentalnim zdravljem nisu bili u dobroj situaciji, neki su razvili poteškoće i shvatili da im je potrebna pomoć, a drugi će možda u budućnosti razumeti šta su preživeli.
Sistem mentalne podrške bio je organizovan od samog starta pandemije i u njemu su učestvovale i ustanove i nevladin sektor, a za očekivati je da nisu svi koji su možda imali potrebu da potraže pomoć isto i učinili u prvom talasu korone, kad je veća pažnja bila na prevenciji zaraze.
U današnjem izdanju serijala "Život u vreme i posle kovida" svoja iskustva i znanja prenose psihološkinja i volonterka Centra za prevenciju samoubistava "Srce" Tatjana Bokun i direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" dr Ivana Stašević Karličić.
Dr Stašević Karličić podseća da je grupa stručnjaka tri dana pre proglašenja epidemije u Srbiji marta 2020. godine pripremila psihološku podršku za građane jer je bilo za očekivati da će, za početak, stres ostaviti velike posledice. Uočen je strah od nepoznatog, panika, anksioznost i to u celokupnom društvu.
"SOS linija za psihosocijalnu podršku tokom pandemije kovid-19 bila je prva psihološka podrška stanovništvu tokom pandemije, a mi smo u Klinici 'Laza Lazarević' primili više od 30.000 poziva za dve i po godine pandemije. Prvo što su nas građani pitali je nešto o virusu, a mi smo morali da edukujemo građane šta je virus, kako se ponaša i prenosi, šta da radimo da se zaštitimo jer su se ljudi bojali ne samo da se razbole ili imaju fatalni ishod, već i da ne razbole najbliže. Ljudi se neretko delili sa nama da su osećali krivicu pošto su uneli virus u kuću, a neko od srodnika je potom preminuo. Kako je dinamika pandemije tekla, tako se menjala i dinamika pitanja sa kojima su nas građani zvali: strah, anksioznost, akutna reakcija na stres i kasnije depresija", navodi dr Ivana Stašević Karličić.
Ona dodaje da se u oktobru 2020. godine dogodila promena u vidu adaptacije ljudi na stres, ali su potom počeli problemi sa iskustvima obolelih u zdravstvenom sistemu. Tako je, navodi direktorka klinike, i danas.
Pune ruke posla imali su volonteri Centra "Srce". Tatjana Bokun za 021.rs kaže da je rad "Srca" u početku pandemije bio gotovo isti kao i u bilo kom drugom vremenskom periodu, što je volontere zbunjivalo.
"Dosta dugo smo se pitali kako je moguće da to ne utiče na ljude. Ali kad je prošlo nekoliko meseci, na leto, počeli su dosta naglo povećani pozivi i ljudi su se javljali s pitanjima: dokle će ovo da traje, šta da radim, ne mogu više, zašto se ovo baš meni dešava? Tada smo počeli da razmišljamo kako se u početnom periodu većina nas nekako psihički pripremila i dala tome neki rok trajanja, uslovno govoreći. Ali, kada je taj rok prošao, ljudi su počeli intenzivnije da nam se javljaju - od juna i jula 2020. godine imali smo više od 20 odsto povećanje u broju poziva", navodi Tatjana Bokun.
Najviše poziva uputili su oni koji su i ranije imali poteškoće s mentalnim zdravljem, bilo da je u pitanju anksioznost ili depresija. Ljudi se, naime, donekle snalaze s ovim poteškoćama, ali desi se probijanje barijere, što je i za očekivati.
Kako prići osobama sa mentalnim poteškoćama?
Poteškoće sa kojima se suočavaju oni sa mentalnim smetnjama ne treba da budu tabu teme u društvu. Naročito ne kada imamo u vidu da ljude često more isti problemi, što znači i da će neke opšte smernice za smirivanje biti vrlo korisne.
Kako navodi Tatjana Bokun, Centar "Srce" osnovan je 1991. godine, kad je počeo rat i kada su počeli da se pojavljuju posttraumatski stresni poremećaji. Volonterska pomoć osobama sa ovom vrstom stresa slična je principima univerzalne psihološke pomoći.
"Najbitnije je saslušati osobu, imati vremena, razumevanja i biti pažljiv slušalac. Druga stvar na koju mi obraćamo pažnju je sopstvena stabilnost u razgovorima, gde nećemo tešiti one u problemu, već ćemo gledati da prvenstveno smirimo njihovo akutno stanje. Najbitnije je da ljudima nikako ne dajemo lažne nade i uveđenja iza kojih ne možemo da stanemo - ne možete ljudima obećati neki scenario ili kraj za koji ni sami niste sigurni da li postoji", naglašava naša sagovornica.
Psihijatri i psiholozi došli su u istraživanjima do zaključka da pandemija nije značajno produbila krizu u kojoj su se neki već nalazili, odnosno da su se naši građani donekle i dobro nosili sa problemima koji su nas zatekli, kao društvo. Posledice su svakako tu, kaže dr Ivana Stašević Karličić i pojašnjava pristup stručnjaka Klinike "Dr Laza Lazarević".
"Sama činjenica da je neko već razmišljao o tome da će ljudima biti potrebna podrška i da će stručnjaci biti spremni da je daju je neka vrsta olakšanja. Sama mogućnost da vas pažljivo i aktivno saslušaju profesionalci je nešto jako važno, a naravno da smo svi različiti i različito se adaptiramo na stres, a period adaptacije je vrlo bitan. Ogromna većina ljudi se zapravo uspešno adaptirala i to smo sredinom 2021. godine i zabeležili terenskim radom. Prema rezultatima istraživanja Instituta za mentalno zdravlje iz Beograda, nije došlo do pomeranja učestalosti velikih duševnih poremećaja, a pre svega depresije, koja je ostala na 2,2 odsto. Panični poremećaj je ostao na 1,9 odsto, generalizovani anksiozni poremećaj na 1,1 odsto i to su stope od pre pandemije u Zapadnoj Evropi, možda za nijansu niže. Nije se desilo ono čega smo se svi bojali, a to je porast broja obolelih od mentalnih poremećaja", kaže direktorka Klinike "Dr Laza Lazarević".
U javnosti smo imali priliku da svedočimo mnogim mišljenjima da će kovid kriza biti gotova za, recimo, dva meseca. Bili su i oni koji su tvrdili da je reč o bezazlenom virusu, ali i oni koji su u jednom trenutku pominjali izumiranje na većem nivou. Tatjana Bokun kaže da nije poenta ljude ubeđivati u nešto u vremenu velikih neizvesnosti.
"Vrlo često u svakodnevnom razgovoru kažemo da će nešto 'biti dobro', ali nismo baš uvek sigurni da je tako. Dajući neke procene vi možete da izgubite na kredibilitetu. U radu sa ljudima koji imaju mentalnih poteškoća jako je bitno ispitati da li i koju terapiju uzimaju, kad su se poslednji put videli sa svojim lekarom i da li im je potrebna revizija terapije", napominje Bokun.
Zdravstveni sistemi u celom svetu su doživeli ogroman udar i adaptirali se u zavisnosti od bazične organizacije. Kako kaže direktorka Klinike "Dr Laza Lazarević" dr Ivana Stanišić Karličić, naš sistem se pokazao kao adaptibilan jer je široko dostupan u pogledu sistema osiguranja i broja postelja u javnom sektoru, a i ova klinika je deo sistema koji je bio glavni oslonac za zaštitu mentalnog zdravlja. To nije bio lak zadatak jer niste znali kojom brzinom će vam stizati pacijenti i sa kakvim smetnjama, što je sa sobom nosilo i promene u organizaciji rada i više posla za sve zaposlene.
"Dve godine rada u takvom sistemu ostavlja posledice, umor, vrstu burnout-a i to je ono što smo predviđali tokom pandemije. Imali smo i SOS liniju za podršku zdravstvenim radnicima. Naravno da je naš zdravstveni sistem patio, a sada kad je prošao najveći udar najveći izazov je - šta dalje? Mislim da je svest o važnosti javnog zdravlja naš najveći nacionalni resurs, pitanja iz domena zdravlja i zdravstvenog sistema države treba da budu rešavana i razmatrana u najširem mogućem kontekstu i s uvažavanjem najvećeg broja mišljenja ljudi koji sistem koriste i koji su zaposleni u tom sistemu", kaže naša sagovornica.
Pročitaj još
Iako briga o mentalnom zdravlju nije ni izbliza kako treba da bude, ipak se o mentalnom zdravlju sada govori više nego pre pandemije, dodaje volonterka "Srca" Tatjana Bokun.
"U jednom trenutku, kada fizičko zdravlje nije jedini prioritet, mentalno zdravlje i te kako postaje važno jer naše normalno životno funkcionisanje ne može da se zamisli bez bazičnog psihičkog blagostanja. Ja se nadam da će to sve više i više postati deo našeg svakodnevnog života, a organizacije kao naše i mnoge druge mogu da budu značajan partner zdravstvenim ustanovama u daljoj zaštiti mentalnog zdravlja i prevenciji mentalnih oboljenja", naglašava Bokun.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, kaže dr Ivana Stašević Karličić, stopa suicida se u Srbiji u poslednjih pet godina smanjila za 12 odsto, što je rezultat zajedničkog rada ustanova i nevladinog sektora i posao koji još uvek nije završen.
Potrebna vam je pomoć?
Ukoliko vi osećate potrebu da razgovarate sa nekim ko će vas razumeti i saslušati, možete da pozovete "Srce" na 0800-300-303 i Kliniku "Dr Laza Lazarević" na broj 0800 309 309.
U nastavku poslušajte emisiju posvećenu ovoj temi u okviru serijala "Život u vreme i posle kovida" na Radiju 021.
-----------
Realizaciju serijala "Život u vreme i posle kovida" finansijski je pomogao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u projektu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Sutra još malo toplije u Novom Sadu, a onda zahlađenje i tmurniji dani
18.12.2025.•
0
U Novom Sadu će u petak biti umereno oblačno.
Radivoje Jovović pušten iz kućnog pritvora
18.12.2025.•
1
Pokrajinski poslanik Pokreta slobodnih građana Radivoje Jovović pušten je iz kućnog pritvora da se brani sa slobode.
Planira se rekonstrukcija stadiona kod Dunavskog parka za 37 miliona dinara
18.12.2025.•
3
Rukometni stadion u Ulici Ive Lole Ribara 3, kod Dunavskog parka, trebalo bi da bude rekonstruisan tokom prve polovine naredne godine, a procenjena vrednost radova je 37 miliona dinara sa porezom.
Gradska vlast pretvara dug Spensa od 258 miliona u trajni ulog, izdvaja milione za druga dugovanja
18.12.2025.•
5
Gradska vlast će 285 miliona dinara duga JP "Sportski i poslovni centar Vojvodina", tj. Spensa, pretvoriti u trajni ulog u kapital preduzeća. Ali to nije jedina pomoć grada ovom preduzeću.
Mićin: Expo 2027 je razvojna šansa za Novi Sad
18.12.2025.•
15
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin prisustvovao je danas prezentaciji i koordinacionom sastanku u okviru priprema za Specijalizovanu izložbu Expo 2027, koji je održan u Expo 2027 Playground, u Hali 5 Beogradskog sajma.
Krivična prijava protiv policajca-svedoka jer je naoružan došao na saslušanje u slučaju Radivoja Jovovića
18.12.2025.•
2
Advokat Vladimir Horovic podneo je krivičnu prijavu u ime oštećenih pokrajinskog poslanika Radivoja Jovovića i njegovog branioca, advokata Željka Kočića, a protiv policijskog službenika zbog ugrožavanja sigurnosti.
Koliko će biti zaposlenih u gradskoj administraciji u sledećoj godini
18.12.2025.•
3
U 2026. godini planira se neznatno smanjenje broja zaposlenih na neodređeno u gradskoj administraciji, ali će porasti broj angažovanih na određeno.
Počinje "Ledena šuma" u Dunavskom parku: Klizanje, Dečija Nova godina, bazar, humanitarni kutak...
18.12.2025.•
0
Deseta jubilarna manifestacija "Ledena šuma" održaće se od 18. decembra do 18. januara u Dunavskom parku.
Danas u Novom Sadu sunčano i toplije
18.12.2025.•
1
U Novom Sadu će danas biti pretežno sunčano i toplije.
Iz saobraćaja u Južnoj Bačkoj isključeno 30 vozača, dvojica zadržani jer su bili pijani
17.12.2025.•
0
U prethodna 24 časa je iz saobraćaja u Južnobačkom okrugu isključeno 30 vozača i osam vozila, a dva vozača su zadržana zbog vožnje u alkoholisanom stanju.
Novosađani, spremite se za četvrtak: Evo šta vas očekuje
17.12.2025.•
0
Četvrtak u Novi Sad donosi više temperature i sunčanije vreme.
Volonteri za prirodu - zeleni razgovori u četvrtak 18. decembra u Radio kafeu
17.12.2025.•
0
Šta će biti sa snabdevanjem vodom u Novom Sadu i da li će se ponavljati višečasovne restrikcije koje smo imali ove godine?
Poslanici Skupštine Vojvodine o budžetu - opozicija tvrdi da je efikasan, ali samo za lojaliste
17.12.2025.•
0
Poslanici Skupštine Vojvodine danas zasedaju u velikoj sali Pokrajinske vlade i odlučuju o 24 tačaka dnevnog reda.
Sutra u Novom Sadu sunčano i toplije, sledeće nedelje ponovo hladna košava
17.12.2025.•
0
Četvrtak će u Novom Sadu biti pretežno sunčan i topliji.
Roditelji: Đaci Jovine gimnazije na nastavi i po 12 sati dnevno, poslednji čas im se završava u 21h
17.12.2025.•
17
Školovanje učenika Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" se već tri i po meseca odvija u nemogućim uslovima, na granici izdržljivosti učenika, ocenjuju roditelji Jovinih đaka.
Šta piše u optužnici u slučaju "nadstrešnica-korupcija"?
17.12.2025.•
8
Pred Višim sudom u Beogradu vodi se postupak protiv menadžerke "Infrastruktura Železnice Srbije" i članova Komisije za tehničke preglede Železničke stanice u Novom Sadu.
Mićin najavio nova ulaganja sa "najvećim budžetom u istoriji grada" - opozicija tvrdi da je budžet lažan
17.12.2025.•
21
Budžet Novog Sada za 2026. godinu iznosi 48,1 milijardi dinara i najveći je u istoriji, rekao je gradonačelnik Žarko Mićin na sednici Skupštine grada, dok iz opozicije poručuju da je budžet "lažan" i da ga neće podržati.
FOTO: Kakve kuće se izdaju u Novom Sadu - i za radnike i za porodice
17.12.2025.•
0
Ukoliko tragate za domom ili investicijom, kuće mogu da budu dobra prilika.
U Novom Sadu za jedan dan rođene 23 bebe
17.12.2025.•
0
U Novom Sadu su u protekla 24 časa rođene 23 bebe.
Jutro u Novom Sadu maglovito i ledeno, tokom dana malo vedrije
17.12.2025.•
0
U Novom Sadu će danas biti umereno oblačno.
Štrajk zaposlenih Instituta BioSens i ove srede
16.12.2025.•
1
Zaposleni u Institutu BioSens održaće u sredu, 17. decembra novi jednočasovni štrajk upozorenja od 13 do 14 časova u prstorijama te institucije.
Komentari 4
M. S
Ssy
Dr Protić
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar