Najnovije|Oglasi za posao|Radio 021 live

Ekonomski fakultet povezuje informatiku i biznis: Spremaju kadrove za kojim tržište vapi

Zakupljen prostor

Zakupljen prostor

marketing@021.rs
Novi Sad
20.04.2023.
08:50 > 09:01
Na Ekonomskom fakultetu u Subotici nedavno je otvorena laboratorija "Stjepan Han" u kojoj će se raditi na razvoju softverskih proizvoda.
Ekonomski fakultet povezuje informatiku i biznis: Spremaju kadrove za kojim tržište vapi
Foto: 021.rs

Na ovaj način Ekonomski fakultetu u Subotici, sa odeljenjem u Novom Sadu, nastavlja svoju misiju da obučava kadrove za kojim postoje potrebe na tržištu. U razvijenoj IT industriji potrebne su osobe koje će proizvode moći da povežu sa biznisima i da ih, na kraju, prodaju.

U obrazovanju kadrova za moderno tržište Ekonomski fakultet je našao inspiraciju u prošlosti, odnosno u profesoru i bivšem dekanu Stjepanu Hanu, koji se smatra pionirom poslovne informatike na prostoru nekadašnje Jugoslavije.

Dekan Ekonomskog fakulteta prof dr. Nebojša Gvozdenović u razgovoru za 021.rs objašnjava kako je priča koja je krenula od Stjepana Hana pre više od pola veka dobila svoj nastavak u sadašnjosti, radi budućnosti. Osim toga, govori i o tome na koji način povezuju informatiku i biznis, kao i gde studenti sa ovim znanjima mogu da se zaposle, ali i kakav im je plan sa kratkim programima studija. 
 
"Stjepan Han je bio čovek koji je radio na planu elektrifikacije bivše nam države, koji je pre 50 godina praktično ustanovio jednu disciplinu. Dakle, on je 1973. godine na sajmu sreo drugara koji je prodavao 'mekintoš' računare i uspeo je da dogovori da Ekonomski fakultet dobije jedan. To je ozbiljan trenutak, kreće razvoj Instituta za informatiku koji je služio velikim javnim sistemima za obradu podataka. Danas, uz pomoć naših donatora iz Inspira grupe, idemo ka otvaranju jednog Centra izvrsnosti koji je tematski, baviće se svim aktivnostima i projektima koji se tiču razvoja softverskih proizvoda", navodi dekan Ekonomskog fakulteta.
 
Po njegovim rečima, neko sa tehničkog fakulteta zna kako da nešto kodira, ali ističe da na tržištu nedostaju ljudi koji će se nalaziti između biznisa i informatike, koji će razumeti potrebe biznisa i koji će moći da iznesu projekte koji te potrebe zadovoljavaju. To je upravo ono na čemu radi Ekonomski fakultet.
 
Nebojša Gvozdenović objašnjava da je prednost studenata koji se odluče da znanja iz primarne oblasti uvežu sa informatičkim znanjima ta što će dobiti set poslovnih veština uz poznavanje veština koji se razvijaju kod inženjera. Sve to studenti mogu da steknu upisujući smer Poslovna informatika.
 
"Studenti će naučiti kako da pišu kod, naučiće nešto i o bazama podataka, bekend programiranju, razvoju mobilnih aplikacija, ali će dobiti i ekonomsku potpuru, širu vizuru onoga čime se bave. Naučiće da sami sebi odgovore na pitanja o tome zašto se pravi neki softver, čemu on služi, kako da slušamo vlasnika proizvoda ili share holder-a, naručioca softvera, šta su njihove potrebe i kako da odgovorimo na sve to. Zato se to zove Poslovna informatika, jer predstavlja spoj između biznisa i informatike. Na ovaj način pravimo kadrove koji su deficitirani na tržištu", dodaje sagovornik 021.rs.
 
Naravno, glavno pitanje jeste gde mladi koji se odluče da povezuju ekonomska i informatička znanja mogu da se zaposle.
 
"U gotovo svakoj kompaniji imate neki IT sektor. Većina kompanija koja je dovoljno velika ima svoj poslovno-informacioni sistem koji se održava i razvija u skladu sa razvojem poslovanja te kompanije. Tu je uvek potreban neki čovek. Čak i da nemate programera unutar kompanije, morate da imate osobu koji razume vaš biznis, koja će moći da razume rizike i prednosti u trenutku kada budete uvodili neki softverski proizvod u vaše poslovanje ili kompaniju, koja razume šta neko rešenje donosi. Mnogo naših studenata završi u IT kompanijama, ali dosta njih se zaposli u firmama koje nisu bazično informatičke", odgovara Gvozdenović.
Sve ove napore primećuju i srednjoškolci koji se odlučuju za fakultete. Gvozdenović kaže da su uspeli da vrate poverenje u ekonomiju, te da su prošle godine imali rast od sedam odsto kada je u pitanju broj upisanih studenata. Napravljen je rezultat koji se ne pamti još od 2011. godine.
 
"U svetlu tog povećanja broja studenata istakao bih i da polako kreiramo kratke programe studija. Tu ljudi dobijaju sertifikat Ekonomskog fakultetu, prisustvuju predavanjima ozbiljnih predavača, kako sa fakulteta, tako i iz privrede i svi oni ih pripremaju za određeni posao. U takav program studija ulazimo zajedno sa kompanijama koje se već unapred obavezuju da zaposle ljude koji će završiti te kurseve", dodaje dekan Ekonomskog fakultet.
 
Gvozdenović zaključuje razgovor rečima da je fakultet na čijem je čelu svestan toga da mu nije zagarantovano mesto u poslovnom eko-sistemu, ali da je jako bitno da kao obrazovna ustanova osluškuje potrebe privrede i u skladu sa tim stvara kadrove koji će doprineti razvoju tržišta.
 
Više o programima Ekonomskog fakulteta, ali i upisu u novu školsku godinu, pogledajte na OVOM LINKU.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Ekonomski fakultet u Subotici

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Studenti objavili koliko su potpisa sakupili: Zna se i koliko Novosađana je dalo podršku
Studenti objavili koliko su potpisa sakupili: Zna se i koliko Novosađana je dalo podršku
Pijani vozač udario dve žene na pešačkom prelazu: Jedna preminula, druga u bolnici
Pijani vozač udario dve žene na pešačkom prelazu: Jedna preminula, druga u bolnici
Studenti najavili skup u Novom Sadu 17. januara:
Studenti najavili skup u Novom Sadu 17. januara: "Raspisali smo pobedu, uskoro ćemo reći šta ona znači"

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti

Elena je prva novosadska beba u 2026. godini

Elena je prva novosadska beba u 2026. godini

01.01.2026.• 3
Gradonačelnik Žarko Mićin je prvoj bebi rođenoj u 2026. godini, čija majka ima prebivalište na teritoriji Grada Novog Sada, uručio poklon od 300.000 dinara iz gradskog budžeta.
Najkomentarisanije