Novi Sad i gradnja: Dovoljno se gradilo i mnogi su imali koristi

Zoran Strika

strika@021.rs

Novi Sad

29.09.2023.

13:56 > 18:03

"Dovoljno se gradilo, Novi Sad je dobio mnogo novih objekata i mnogi su od toga imali koristi. Sačekajte sada, da vidimo gde smo", kaže za predsednica DaNS-a Ana Ferik Ivanovič.

Novi Sad i gradnja: Dovoljno se gradilo i mnogi su imali koristi

Foto: 021.rs

Predsednica Društva arhitekata Novog Sada Ana Ferik Ivanovič govorila je za 021.rs o urbanizmu u Novom Sadu.

Grad se konstantno menja, a svaka nova vlast, uz gradske urbaniste, ima svoju viziju grada ili barem misli da je ima. Onom što se nasledilo, dodaje se nešto novo. U nameri da se ostavi "svoj trag", brišu se tragovi onih koji su prethodno gradili.

U imperativu izgradnje zarad sopstvenih interesa nastaje grad u kom se nasleđe prekriva novim kvadratima, a u kom vizija nedostaje.

Iako ima mnogo problema, i dalje postoje gradske celine koje bi mogle da posluže kao vodilja za budućnost. Kontinuitet u promenama obezbedio je i Generalni urbanistički plan. Njegovo usvajanje bilo je propraćeno nasiljem na ulicama, a kritičari kažu da će se na isti način odvijati i njegovo sprovođenje. Ovog puta, nasilje bi bilo urbanističko.

Ana Ferik Ivanovič ukazuje na to da su pojedine primedbe koje je lično podnela usvojene, ali ne vidi da se one sprovode. Isto tako, nijedna primedba Društva arhitekata Novog Sada nije prihvaćena, iako sagovornica ukazuje na to da je dokument pisao veliki broj stručnjaka.

"Mi sada vidimo rezultate toga i oni nisu dobri. Teško mi je kada se ruše stari objekti. Neko kaže da se ne koriste već 20 godina, da propadaju, ali čemu onda služe reči sanacija i rekonstrukcija. Imali smo čitave komplekse koji su došli do tačke u kojoj se raspadaju jer ih niko nije održavao, ali je i dalje bila moguća rekonstrukcija i njihovo oživljavanje. Umesto toga, išlo se na rušenje, grad se dodatno opterećivao sa novim korisnicima, novim gradilištima. O tome se nije vodilo računa, već se samo išlo na izgradnju", navodi Ferik Ivanovič.

Ono što je svakako zaživelo iz aktuelnog GUP-a jesu opštegradski centri. Ana Ferik Ivanovič se pita šta je taj pojam doneo osim velike spratnosti i velikog procenta izgrađenosti objekta. Postoje klauzule o parkiranju, ali predsednica DaNS-a smatra da investitore, nažalost, niko ne natera da do kraja ispoštuju građevinsku dozvolu i ono što su naveli u projektu.

"Investitor mora da završi zgradu do kraja, on snosi odgovornost, zgrada mora da bude bezbedna u narednim decenijama. Nije investitor samo ime i nekakve vizuelizacije. On je završio svoj posao onog momenta kada proda stanove i kada je zgradu završio u celosti, dakle svi su stanovi uknjiženi, svi papiri su rešeni. To podrazumeva i uređenje okruženja. Na Novoj Detelinari imamo mnogo primera, a to će se sada desiti sa Podbarom, da je investitor izgradio zgradu, donekle uredio dvorište, ali je prostor ispred ostao u tucaniku, nema nijednog drveta i onda dođu jači vetrovi i ljudi udišu prašinu. Jedan primer - u Janka Čmelika, između Branka Bajića i Hadži Ruvimove, nemamo nijedno drvo. To je strašno, izgrađeno je nekoliko stotina stanova, i onda svi ti ljudi silaze direktno u prašinu, među automobile", objašnjava naša sagovornica.

"Planiranje"

Društvo arhitekata Novog Sada u tekstu na svojoj Fejsbuk stranici ukazalo je na to da skoro svakodnevno na javnom uvidu nailazimo na "izmene i dopune" raznih planova višeg reda, a same izmene se sve češće odnose samo na pojedinačne parcele.

Time se investitorima, pod bezazlenim nazivom "Izmene i dopune…" (koji bi inače trebao da se odnosi na sitne korekcije, slovne greške u tekstu plana), omogućava da se na njihovim parcelama doda sprat više, poveća procenat izgrađenosti, smanji broj potrebnih parking mesta, pa čak i da se izbriše ceo park, ukazuju u DaNS-u.

Iz tog razloga, smatra Ferik Ivanovič, GUP je doneo legalizaciju opšteg haosa i izgubljen je koncept planiranja.

"Kada vi unutar jednog bloka parcijalno menjate oblike, visine, procente izgrađenosti pojedinih objekata, onda nemate kompaktnost tog bloka. Postoji jedna stvar - spratnost u Novom Sadu, koja je u redu za život, jeste između četiri i šest etaža. Sve što je manje je komfornije, sve što je više bojim se da gubi komfor. Dobri primeri toga su Novo naselje, Liman, Stara Detelinara. Sigurna sam da ljudima koji žive na 12. ili 13. spratu nije prijatno kada dođu vetrovi i oluje", kaže predsednica DaNS-a.

"Trebalo bi da se ugledamo na Liman i Novo naselje kako su građeni. Oni jesu građeni na jednoj čistini gde su urbanisti imali prostora, ali su taj prostor pametno iskoristili. Ovi delovi grada nisu 'spavaonice', već su gradovi u gradovima, i njih ne treba dirati, već ih treba sačuvati. Bilo bi dobro i kada bi se Liman V, koji se sada gradi, radio u tom duhu. Treba videti šta su realne potrebe, a to je da počnemo sa životom koji je umereniji, funkcionalniji, da nas ne boli glava kada treba negde da krenemo jer ne znamo da li ćemo naći parking ili ćemo naići na ulicu koja je zatvorena zbog radova", dodaje Ferik Ivanovič.

Po njenim rečima, investitori su razmaženi jer su uvideli da im u Novom Sadu mogu biti ispunjene želje. Zbog toga bi se moralo pridržavati planova, a ne svakoj želji investitora izlaziti u susret kako bi on ostvario veći profit. Zaradu bi investitori, smatra naša sagovornica, trebalo da ostvuraju kvalitetnom gradnjom koja će podizati vrednost nekretnine, a ne tako što će za 3.000 evra prodavati kvadrat u zatvorenom bloku od osam spratova, u kojem se ne vidi nebo i od zelenila postoje dva drveta u žardinjeri.

Kao dobar primer planiranja Ferik Ivanovič navodi rekonstrukciju Kabela. Iskorišćena je postojeća infrastruktura, parkinzi, izmešteno je poslovanje iz centra, a već postoje autobuske linije koje idu ka toj lokaciji.

Klimatske promene

Oluje koje su ove godine pogodile Novi Sad dale su, na neki način, pogled u budućnost. Čovek je zagađivao svoju okolinu i sada priroda reaguje na svoj način.

Novi Sad bi trebalo da se pripremi za ono što donose klimatske promene. Međutim, Ferik Ivanovič kaže da, nakon oluja, umesto reči o tome na koji način grad planira da se obezbedi od potencijalno velike štete, mi smo samo dobili planove za izgradnju novih velikih objekata i ništa više.

"Moramo da iskopamo drenažne kanale. Na Avijatičarskom naselju, tamo gde je građen veliki kompleks, oni su u cev stavili kanal koji je tu postojao dugi niz godina sa razlogom. Kada imate kanal koji je širine pet metara i dubine dva metra, on može mnogo vode da primi, priroda tu stvara svoj ekosistem. Međutim, taj kanal je stavljen u cev, kompletan ekosistem je ubijen. Na betonu grade nove, a voda nema gde da otiče. Veštački kanali i jezera bi morali da budu gde god je to moguće", navodi sagovornica 021.rs.

Kako kaže, tražila je da se u Novom Sadu planira pet fabrika za reciklažu, jer gradu nedostaje reciklaža. Na ogromnu deponiju se samo izbacuje đubre i to je veliki zagađivač. Između ostalog, tražila je planiranje fabrike za reciklažu građevinskog materijala koji se uopšte ne reciklira.

"Mi oluje ne možemo da zaustavimo, ali grad mora da bude spreman kako da se bori u datom trenutku kada se ona dogodi i da ima takav sistem, razvoj, zahvaljujući kojem će posledice osetiti malo. Voda mora brzo da se upije, moramo da se zaštitimo drvoredima oko grada, a da u gradu imamo dvostruke i trostruke drvorede. Zelene površine maksimalno opremiti drvećem, žbunovima, rastinjem kako bi se smanjila temperatura", poručuje predsednica DaNS-a.

Smatra da bi promene mogle da počnu sa malim stvarima, a to je da se umesto behaton ploča, koriste ploče koje u svojoj sredini imaju otvoren prostor za zemlju, čime se smanjuje površina pod behatonom. Osim toga, na parkinzima, gde je moguće, trebalo bi postaviti pergole sa rastinjem kako bi automobili bili u hladovini, što bi imalo dvostruki efekat - ljudi ne bi ulazili u pregrejane automobile, a sami automobili bi manje toplote emitovali.

Isto tako, uz pomoć ekološkog materijala grad bi mogao da dobije javne toalete. Ideja je, kaže naša sagovornica, da uz učešće grada sa materijalom, učenici Građevinske škole u okviru svoje praktične nastave naprave javne toalete koji bi ostali Novom Sadu na korišćenje.

Saobraćaj - od tramvaja do mosta

Novom Sadu bi tramvaj bio od pomoći, smatra Ferik Ivanovič, ali je problem što su se na pojedinim lokacijama objekti toliko približili raskrsnicama da je pitanje da li bi ovo prevozno sredstvo moglo da prođe.

"Da imamo tri linije koje idu prema Dunavu i dve poprečne, vi biste, na primer, od Železničke stanice do Futoškog puta bili za tri minuta, a do mosta za šest. I tako svakih pet minuta, ljudi bi mnogo češće koristili javni prevoz. Međutim, Bulevar oslobođenja ima sužene profile, možda može neko to dobro da isplanira. Uvođenjem tramvaja javni saobraćaj bi bio dobar i time bi se smanjila buka i zagađenje. Ne bi ljudi za svaku sitnicu morali kolima da idu u centar, već bi mogli da sednu u tramvaj i budu brzo na lokaciji", objašnjava Ferik Ivanovič, upozoravajući da se rešenja moraju brzo pronaći jer bi u suprotnom Novi Sad bio grad bez vizije i koncepta, jedno neprijatno mesto za život, što nije zaslužio.

Naša sagovornica ističe da se Društvo arhitekata Novog Sada nije protivilo mostu u produžetku Bulevara Evrope. Problem je, međutim, sve ono što se gradu dodaje uz njega.

"Da je u pitanju samo most, to ne bi bio problem. Grad nije našao za shodno da pronađe tehnologiju izgradnje mosta koja neće zahtevati prethodnu izgradnju pomoćnog mosta koji će biti sklonjen za dve-tri godine. Zamislite da smo se tako ponašali prilikom izgradnje Mosta slobode, pa ne bismo imali drveće na Štrandu. Osim toga, mostovi se grade bez konkursa, i onda imamo tri ista mosta, bez ikakvog izraza. Dodana je Gradska marina za kojom nema potrebe, a tu je i Novi Sad na vodi koji nikako ne bi trebalo da se gradi. To je trebalo da bude prostor koji je ostavljen građanima za sport, rekreaciju i turizam", kaže ona.

Vijadukt je, po njenim rečima, problematičan, jer će ljudima ići ispod prozora. Ljudima se objašnjava da će imati vizuelnu i zvučnu barijeru, ali se ispostavlja da će imati barijeru kako im nešto ne bi smetalo, a da zbog iste neće moći ništa ni da vide.

"Dakle, protiv mosta nismo nikad bili, iako on nije obilaznica kako se predstavlja. Međutim, realno sagledano, mi nemamo mnogo prostora na kojem bi mogao da se gradi most, jer do njega treba stići i sa njega treba sići. Uzvodno od ove pozicije nemamo zgodnih mesta za most. U redu, neka most prođe, ali ne treba kačiti nove element. Nemojte da gledamo samo profit, hajde da vidimo kakav ćemo Novi Sad imati za sebe i kakav ćemo grad ostaviti našoj deci", dodaje Ferik Ivanovič.

Ferik Ivanovič ne smatra da se garaže u centru grada rade na dobrim lokacijama, jer je jedna u Modene, gde je pešačka zona i gde ljudi ne bi trebalo da udišu izduvne gasove, dok se kod Banovine nadzemnim objektom zaklanja pogled na jedan od simbola grada. Ona je predložila izgradnju garaže od Banovine, ispod Bulevara Mihajla Pupina, do Uspenske crkve, čime se ne bi ometao svakodnevni život i saobraćaj.

"Predložila sam na nekim mestima gde već imamo izdvojene zone za parkiranje, gde imamo veliku površinu sa automobilima parkiranim uglavnom na tucaniku, da se tu napravi lagana montažna konstrukcija koja će omogućiti jednu etažu iznad toga. Svi ti parkinzi su svakako već među zgradama i onda vi možete da posadite drveće okolo, objekti se urade sa perforiranim limom da se to lepo ukrasi i onda da se dobije još prostora parkiranje, ali tako da se to lepo upakuje, da nikome ne smeta, da ne bude ružno, a da dobijemo još veći broj parking mesta", kaže Ferik Ivanovič.

I šta dalje?

Na pitanje šta dalje, predsednica Društva arhitekata Novog Sada odgovora da bi najpre sve malo zaustavila kako bi se napravila realno procena stanja - gde smo, čega imamo malo, a čega previše?

"Da krenemo da rešavamo goruće - kanalizacija, saobraćaj, nedostatak zelenila, pregrevanje grada, nedostatak javnih sadržaja. Dovoljno se gradilo, Novi Sad je dobio mnogo novih objekata i mnogi su od toga imali koristi. Sačekajte sada, zaustavite se, da vidimo gde smo, da rešimo osnovne probleme, da isplaniramo ono što nam nedostaje i da dobro procenimo gde će se šta nalaziti", zaključuje Ana Ferik Ivanovič.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

urbanizam društvo arhitekata novog sada

Komentari 12

Hronološki

Inzenjer

30.09.2023 • 10:51

Odlican tekst

Gospodja je videla, navela i ispisala sve sto vecina zdravorazumskih Novosadjana vidi, pohvalila dobro, istakla sta je jako lose. Pamet u glavu, dragi sugradjani, kanda ce izbori. Bar u prvim mesecima nove vlasti, neka na odgovornim mestima bude neko ko dijametralno suprotno misli od vladajuce klike. Makar da dobijemo malo vremena da predahnemo od stete i zla koje nas je snaslo...
Dejan

29.09.2023 • 23:00

Zasto na sajtu DaNS a nema Vasih referenci? Kao arhitekta sa licencom projektanta morate ukazati na to kolika je uloga i projektanata u formiranju slike grada. Preko medija saznajem samo da se bavite legalizacijom nelegalnih objekata! Ne smatram.legalizaciju kao proces koji doprinosi posumljavanju ,ozelenjavanju i reciklazu. Zaustavljanje izgradnje je proces koji bi lancano izazvao velike probleme, a pre svega podstakao izgradnju nelegalnih objekata...
Forum

29.09.2023 • 21:30

@Bilja

Ne morate ići do Telepa da bi videli koji je to nemar i odnos prema građanima Novog Sada. Nama ispred restorana Forum u V. Mišića su korenje podigli i izlomili trotoar a deca nam gaze po blatu jer voda sliva se prema zgradama a ne na "zelenu" površinu koja je isto blato i nikad zelena nije bila.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.