Zaštićena stogodišnja stabla i spomenici prirode u Novom Sadu: Da li znate za njih?
Novi Sad može da se pohvali mnogim dugovečnim stablima među kojima je devet zaštićeno. Uz drveće zaštićena su tri parka kao i park prirode Begečka jama.
.JPG "Zaštićena stogodišnja stabla i spomenici prirode u Novom Sadu: Da li znate za njih?")
Foto: 021.rs
"Zaštićeno drvo samo po sebi bi trebalo da je impozantnih dimenzija, da je dovoljno staro, bez obzira da li je domaća ili strana vrsta. Postoje različiti razlozi koji dovode do zaštite - da li je do toga da je baš zato što je domaća vrsta ili je neki varijetet određene vrste koji je specifičan, ili je nešto što je vezano za istorijske okolnosti, neki istorijski kontekst", kaže inženjer pejzažne arhitekture Luka Bajić.
Grad je ozelenjavan u Novom Sadu u prethodnih 200 godina korišćenjem domaćih, autohtonih vrsta, ali su u velikoj meri sađene i strane vrste alohtone (vrste koje su strane određenom geografskom području).
Bajić kao primere navodi zaštićene platane, zaštićen dud koji takođe nije domaća vrsta, ali s obzirom na to da su u jednom periodu postojali drvoredi duda i da se čak na ovim prostorima proizvodila svila, neki stari primerci predstavljaju nešto što je potrebno zaštiti, jer su narativ predela u kojem živimo, odnosno predstavljaju kontekst razvoja društva, dešavanja, aktivnosti koja je postojala pa je nestala (dud je bio potreban za proizvodnju svile. Gusenica svilene bube hrani se dudovim listom).
Tu je i Koprivić u ulici Modene kojeg je polomila prošlogodišnja oluja, a koji je takođe bio spomenik prirode. Više o tome pročitajte na OVOM LINKU. O tome da li treba saditi kopriviće u Novom Sadu i koje drveće je poželjno pročitajte OVDE.
"Od domaćih vrsta uglavnom je to hrast koji je tipičan za našu sredinu - hrast lužnjak. Prvenstveno zato što je dugovečno stablo, onda je i zato što mu je prirodno da raste u ovom podneblju često bude i drvo koje je zaštićeno, ne samo u Vojvodini nego u široj Srbiji. Naravno, radi se o različitim vrstama hrastova, ali za Vojvodinu je to obično hrast lužnjak", objašnjava Bajić.
Da bi se drvo, odnosno stablo proglasilo spomenikom prirode mora da se ispuni zakonski okvir, jer onda ono zahteva posebnu brigu.
"Tada se razmišlja o njemu, razmišlja se o strategiji očuvanja i unapređenja. Vrši se monitoring tih stabala i prati da li dolazi do nekih većih promena - najčešće jer su stabla stara i može da dođe do bolesti, do truljenja", ističe Bajić.
Za sva stabla koja su zaštićena postoji neki plan upravljanja od strane institucija.
Što se tiče parkova, nije svaki park zaštićen, ali ako jesu to je zato što predstavljaju kolekcije različitih vrsta.
"Većina gradskih parkova su u suštini ostaci nekih vrtova koji su se formirali da li za javnu upotrebu ili su bili deo nečijeg privatnog poseda. S obzirom na to da postoje dugi niz godina, u okviru njih postoji određeni broj primeraka koji su sami po sebi bitni i obično su to, bar je to tipično za naš kraj, kolekcije različitih vrsta koje su kako domaće, tako i strane. Značajni su baš zbog tog kontinuiteta i istorijskog značaja, u tom smislu pričamo o Dunavskom parku, pričamo o Futoškom parku, pričamo o Kameničkom parku - to su parkovi koji su imali svoje plansko uređenje", objašnjava Bajić.
Zaštitom parkova pokušava da se konzervira područje i obezbedi da ne bude ugroženo gradnjom.
"Zaštićena područja se više vrednuju po principu specifičnosti ili očuvanosti prirode i prirodnih ekosistema, pa i u slučaju Begečke jame. Begečka jama je posebno po tom principu značajna, odnosno specifična, jer u suštini predstavlja rukavac koji se povremeno puni vodom iz Dunava, tako da je ona mesto stajaće vode, kada je Dunav dovoljno visok", kaže Luka Bajić.
Ona predstavlja oazu kako vegetacije tako i faune, uglavnom ptica, što je tipično za Vojvodinu.
"Najviši nivoi biodiverziteta na području Vojvodine jesu u stvari obale reka, odnosno vodene površine koje se nalaze u okviru ravničarskih reka, gde se veliki broj ptica gnezdi i ta područja su značajna ne samo na nivou naše zemlje, nego su značajna na nivou Evrope i uopšte sveta, jer predstavljaju pojas, posebno za ptice selice, kao zone u kojima one staju na svojim putevima migracije. Tako da taj tip kao što je primer Begečke jame, sam po sebi je specifičan zbog tipa rukavca i načina kako ta vodena površina opstaje, a u isto vreme to prouzrokuje određeni tip ekosistema. Tako da je to prirodni sistem koji je manje više očuvan i čovek nema većeg uticaja na njega, te je baš zbog toga važan, značajan za nas i treba da se štiti" ističe Bajić.
Zaštita parkova, stabala i drugih spomenika prirode obuhvaćena je dosta striktnim zakonima, inspekcijama. Prisutan je i nemar građana oko ispuštanja fekalnih voda što potencijalno ugrožava ceo sistem.
Postoji druga strana medalje u vezi s zaštitom prirode. Sama zaštita površine podrazumeva da se u nju više ulaže novac nego što se dobija, da bude u suprotnosti u odnosu na "razvoj" grada, naročito u Novom Sadu koji "buja" u gradnji.
"Teško je doći do područja koje ima visoke kvalitete da bi se štitio. Zbog toga ne možete neke obične zelene prostore da štitite, jer nemate neku veću osnovu da ih dovedete pod zaštitu. Pri tome, sve što je zaštićeno zapravo predstavlja površine u koje se više ulažu pare nego što se od njih dobijaju pare. Zatim je tu opšti društveni konsenzus - ljudi koji se bave finansijama i davanjem para za te stvari, oni na neki način taj novac smatraju bačenim parama, odnosno ulagaće se u nešto što donosi profit. Naravno, ulažemo u prirodu, ulažemo u nešto što što treba da opstane i što nas drži na ovoj planeti, ali to je sad viši kontekst koji naravno "obični građani" i "obična vlast" ne mogu da shvate da prosto svako mora na svom nivou da odradi svoj posao kako treba. Tako da ja verujem da postoji dosta prostora u Novom Sadu koje bi trebalo zaštititi, ali više smatram da bi prostori u Novom Sadu trebali da imaju neku vrstu urbanističke zaštite. Znači, da to budu urbane celine koje imaju svoje granice i ostanu zaštićene tako da ne dođe sutra do promene namene. E, to je ono što kada se zaštiti zakonom o zaštiti prirode teško oboriti tu zaštitu da neki, recimo park, postane delom stambeno naselje", objašnjava Bajić.
S druge strane, zaštita može da koči unapređenje samog parka koji je zaštićen, jer moraju da se poštuju striktna pravila. Ipak, zeleni koridori, zaštitni pojasevi, bi trebalo da budu u sistemu zelenila grada.
"Potrebno je da ta područja imaju integritet u odnosu na gradnju, da se ti prostori ne smeju dirati", ističe Bajić.
Tri parka koja su pod zaštitom - Futoški, Kamenički i park Instituta u Sremskoj Kamenici su i nosioci rekreativnih aktivnosti građana u gradu. Zbog toga je potrebno stvarati nove parkove kako oni ne bi bili ugroženi korišćenjem.
Pročitaj još
Zaštićena stabla
Spomenici prirode su pored pomenutih parkova i Begečke jame devet stabala, kojih je bilo deset dok se nije slomio koprivić u centru grada.
Stablo tise u Miroslava Antića staro je oko 100 godina, visoko je tačno 12 metara, a površina koju projektuje koršnja je 75,4 metara kvadratnih. Stablo koprivića koje je takođe u Miroslava Antića staro je oko 90 godina, visoko 21 metar i projektuje krošnju na površinu od 380 metara kvadratnih. Kod hotela Park nalazi se stablo ginka čija krošnja zaseni 211 metara kvadratnih. Ovo stablo visoko je 14 metara i staro jedan vek.
Još jedno vekovno stablo nalazi se na Petrovaradinskoj tvrđavi, a to je pomenuti hrast lužnjak visok 26 metara i projektovanom površinom krošnje na 314 metara kvadratnih. Stogodišnji platan u dvorištu Osnovne škole "Miloš Crnjanski" ima zaštićenu površinu oko sebe koja iznosi oko 415 metara kvadratnih, a dostiže visinu od 17 metara.
Američki platan star preko 140 godina nalazi se u Futogu i ovaj spomenik prirode visok je 28 metara čiji prečnik krune je 23,7 metara.
Najstarije stablo duda u Novom Sadu je na Čenejskom salašu. Taj dud star je preko 210 godina, što je vreme Bečkog kongresa, ili period između Prvog i Drugog srpskog ustanka. Dud je visok 16 metara, a prečnik krune mu je 17,4 metra.
Javrolisni platan u krugu je kasarne na Futoškom putu "Dr Arčibald Rajs". Star je oko 140 godina, a visok 25 metara. Još jedan veteran, Američki platan nalazi se na Sajlovu u dvorištu letnjikovca Eparhije Bačke. Visina ovog platana je celih 28 metara, a obim debla je 1,3 metra.
Detalje o ovim stablima i drugim spomenicima prirode možete pročitati na sajtu Gradske uprave za zaštitu životne sredine na OVOM LINKU.
Na sajtu se mogu pročitati opisi stabala, parkova, njihove karakteristike i značaj za grad i širu zajednicu, ali i videti fotografije ovih spomenika prirode.
Detalje o ovim stablima i drugim spomenicima prirode možete pročitati na sajtu Gradske uprave za zaštitu životne sredine na OVOM LINKU.
Na sajtu se mogu pročitati opisi stabala, parkova, njihove karakteristike i značaj za grad i širu zajednicu, ali i videti fotografije ovih spomenika prirode.
Projekat "Zeleno blago Novog Sada" realizuje Centar za razmišljanje uz podršku Uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Đak Jovine gimnazije među osvajačima medalja na Balkanskoj matematičkoj olimpijadi
19.06.2026.•
1
Reprezentativci Srbije osvojili su na Juniorskoj balkanskoj matematičkoj olimpijadi tri srebrne medalje, dva bronzana odličja i jednu pohvalu, saopštilo je danas Društvo matematičara Srbije.
Đaci Karlovačke rekli da ne žele Baku Praseta na maturi, on ipak došao i prepirao se sa roditeljima
19.06.2026.•
15
Maturanti Karlovačke gimnazije saopštili su da ne žele prisustvo Bogdana Ilića, poznatog kao Baka Prase, na svojoj maturskoj večeri, ali se on pak pojavio, nakon čega je došlo do prepirke sa roditeljima.
Humanitarni kviz za pomoć Matiji Živanovu 22. juna u Radio kafeu
19.06.2026.•
1
Studentska komora organizuje humanitarni kviz koji će biti održan u ponedeljak, 22. juna, u Radio kafeu sa početkom u 19 časova.
Novi pokušaj da se pronađu izvođači radova na krovu Sinagoge
19.06.2026.•
2
Zavod za zaštitu spomenika kulture ponovo je raspisao javnu nabavku za konzervatorsko-restauratorske i sanacione radove na obnovi dotrajale i oštećene limarije i dela krova objekta Sinagoge.
Uspostavlja se saobraćaj u delu Veternika, od ponedeljka novi radovi
19.06.2026.•
1
Saobraćaj na deonici Ulice Kralja Petra I u Veterniku od sutra, 20. juna biće ponovo uspostavljen.
Jaćimović nakon izlaska iz zatvora: Kazne prešle 200.000 dinara, ali nastavljam borbu
19.06.2026.•
5
Prevoznik Milomir Jaćimović nakon izlaska iz zatvora, najavio nastavak svoje borbe, uprkos novim kaznama koje mu stižu i sada iznose oko 200.000 dinara.
U Limanskom parku sutra prikupljanje primedbi na projekat "Novi Sad na vodi"
19.06.2026.•
5
Zborovi građana pozvali su Novosađane i Novosađanke da u subotu, 20. juna, potpišu primedbe na projekat "Novi Sad na vodi".
Studentski skup sutra u Novom Sadu: Evo šta sve treba da znate
19.06.2026.•
37
Skup na koji su pozvali studenti u blokadi novosadskih fakulteta održaće se u subotu, 20. juna, u Novom Sadu.
Policija najavila snimanje protesta u Novom Sadu
19.06.2026.•
9
Policijska uprava u Novom Sadu najavila je da će snimati protest koji će se održati u subotu u Novom Sadu, a na koji su pozvali studenti.
Građani o poskupljenju voznih karata: "Neopravdano i užasno"
19.06.2026.•
40
Dok iz kompanije Srbijavoz poskupljenje cena karata pravdavaju unapređenjem usluge i boljim korisničkim iskustvom, građani sa kojima smo razgovarali smatraju da za takvu odluku ne postoji realno opravdanje.
Nova poskupljenja parkinga u Novom Sadu: Evo gde sve raste cena
19.06.2026.•
35
Poskupeće parkiranje u "ekstra zoni" u Novom Sadu, kao i na dva parkirališta.
U toku prijave za novosadske fakultete: Ima mesta za 16.000 studenata, pogledajte kvote
19.06.2026.•
1
U toku su prijave zainteresovanih za upis fakulteta na Univerzitetu u Novom Sadu.
Kako je Smart Plan mogao da promeni javni prevoz u Novom Sadu, ali nije
19.06.2026.•
30
Na društvenim mrežama često se pojavljuju video snimci i fotografije autobusa Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća (JGSP) koji svedoče njihovom lošem stanju.
Lepe vesti iz Betanije: Rođeno 17 beba
19.06.2026.•
0
Sedamnaest beba je rođeno u novosadskom porodilištu Betanija u prethodna 24 sata.
Pripremite rashlađenje: Evo kakve nas temperature očekuju za vikend u Novom Sadu
19.06.2026.•
0
Pravo letnje vreme je pred nama.
Profesorka Milinkov: Građani potpuno izgubili poverenje u policiju, svedočimo političkim odmazdama
18.06.2026.•
2
Smiljana Milinkov, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, navela je da ne postoji nijedan razlog da "se bude tih" i dodala da postoji "obilje razloga" da građani svakodnevno budu na ulicama.
Novosađani stiže petak: Opet sunčano, puno novih izložbi i po neka predstava
18.06.2026.•
0
Pred vama je kraj radne nedelje, a ovog petka vas očekuje puno događaja, veoma toplo vreme, festivali i nove izložbe.
VIDEO: Studentska akcija na kampusu: Šaranje majica i cegera kao zagrevanje za skup u subotu
18.06.2026.•
2
U toku je studentska akcija "šaranja" majica i cegera na kampusu novosadskog univerziteta.
Slučaj napada na "Kobre" kod prostorija SNS u Novom Sadu: Stiglo veštačenje povreda
18.06.2026.•
18
Veštačenjem povreda koje su zadobili pripadnici vojne jedinice "Kobre" tokom protesta u Novom Sadu 13. avgusta 2025. godine utvrđeno je da nisu zadobili povrede opasne po život, piše Nova.rs.
Novaković: Neka Vučić dođe u centar Novog Sada da testira svoju popularnost, a ne da se javlja sa oboda
18.06.2026.•
30
Zamenik predsednika Demokratske stranke Nebojša Novaković izjavio je da Aleksandar Vučić i SNS nikada više neće pobediti u Novom Sadu, a ni u Beogradu, Kragujevcu i Nišu.
Sutra u Novom Sadu tropska vrelina
18.06.2026.•
0
Petak će Novom Sadu biti sunčan i bez oblačka, ali i još topliji.
Komentari 2
Hm
Zemlja čudesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar