Zaštićena stogodišnja stabla i spomenici prirode u Novom Sadu: Da li znate za njih?

Emir Kahrimanović

Novi Sad

26.12.2024.

18:00 > 13:50

Novi Sad može da se pohvali mnogim dugovečnim stablima među kojima je devet zaštićeno. Uz drveće zaštićena su tri parka kao i park prirode Begečka jama.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Zaštićena stogodišnja stabla i spomenici prirode u Novom Sadu: Da li znate za njih?

Foto: 021.rs

"Zaštićeno drvo samo po sebi bi trebalo da je impozantnih dimenzija, da je dovoljno staro, bez obzira da li je domaća ili strana vrsta. Postoje različiti razlozi koji dovode do zaštite - da li je do toga da je baš zato što je domaća vrsta ili je neki varijetet određene vrste koji je specifičan, ili je nešto što je vezano za istorijske okolnosti, neki istorijski kontekst", kaže inženjer pejzažne arhitekture Luka Bajić.

Grad je ozelenjavan u Novom Sadu u prethodnih 200 godina korišćenjem domaćih, autohtonih vrsta, ali su u velikoj meri sađene i strane vrste alohtone (vrste koje su strane određenom geografskom području).

Bajić kao primere navodi zaštićene platane, zaštićen dud koji takođe nije domaća vrsta, ali s obzirom na to da su u jednom periodu postojali drvoredi duda i da se čak na ovim prostorima proizvodila svila, neki stari primerci predstavljaju nešto što je potrebno zaštiti, jer su narativ predela u kojem živimo, odnosno predstavljaju kontekst razvoja društva, dešavanja, aktivnosti koja je postojala pa je nestala (dud je bio potreban za proizvodnju svile. Gusenica svilene bube hrani se dudovim listom).

Tu je i Koprivić u ulici Modene kojeg je polomila prošlogodišnja oluja, a koji je takođe bio spomenik prirode. Više o tome pročitajte na OVOM LINKU. O tome da li treba saditi kopriviće u Novom Sadu i koje drveće je poželjno pročitajte OVDE.

"Od domaćih vrsta uglavnom je to hrast koji je tipičan za našu sredinu - hrast lužnjak. Prvenstveno zato što je dugovečno stablo, onda je i zato što mu je prirodno da raste u ovom podneblju često bude i drvo koje je zaštićeno, ne samo u Vojvodini nego u široj Srbiji. Naravno, radi se o različitim vrstama hrastova, ali za Vojvodinu je to obično hrast lužnjak", objašnjava Bajić.

Da bi se drvo, odnosno stablo proglasilo spomenikom prirode mora da se ispuni zakonski okvir, jer onda ono zahteva posebnu brigu.

"Tada se razmišlja o njemu, razmišlja se o strategiji očuvanja i unapređenja. Vrši se monitoring tih stabala i prati da li dolazi do nekih većih promena - najčešće jer su stabla stara i može da dođe do bolesti, do truljenja", ističe Bajić.

Za sva stabla koja su zaštićena postoji neki plan upravljanja od strane institucija.

Što se tiče parkova, nije svaki park zaštićen, ali ako jesu to je zato što predstavljaju kolekcije različitih vrsta.

"Većina gradskih parkova su u suštini ostaci nekih vrtova koji su se formirali da li za javnu upotrebu ili su bili deo nečijeg privatnog poseda. S obzirom na to da postoje dugi niz godina, u okviru njih postoji određeni broj primeraka koji su sami po sebi bitni i obično su to, bar je to tipično za naš kraj, kolekcije različitih vrsta koje su kako domaće, tako i strane. Značajni su baš zbog tog kontinuiteta i istorijskog značaja, u tom smislu pričamo o Dunavskom parku, pričamo o Futoškom parku, pričamo o Kameničkom parku - to su parkovi koji su imali svoje plansko uređenje", objašnjava Bajić.

Zaštitom parkova pokušava da se konzervira područje i obezbedi da ne bude ugroženo gradnjom.

"Zaštićena područja se više vrednuju po principu specifičnosti ili očuvanosti prirode i prirodnih ekosistema, pa i u slučaju Begečke jame. Begečka jama je posebno po tom principu značajna, odnosno specifična, jer u suštini predstavlja rukavac koji se povremeno puni vodom iz Dunava, tako da je ona mesto stajaće vode, kada je Dunav dovoljno visok", kaže Luka Bajić.

Ona predstavlja oazu kako vegetacije tako i faune, uglavnom ptica, što je tipično za Vojvodinu.

"Najviši nivoi biodiverziteta na području Vojvodine jesu u stvari obale reka, odnosno vodene površine koje se nalaze u okviru ravničarskih reka, gde se veliki broj ptica gnezdi i ta područja su značajna ne samo na nivou naše zemlje, nego su značajna na nivou Evrope i uopšte sveta, jer predstavljaju pojas, posebno za ptice selice, kao zone u kojima one staju na svojim putevima migracije. Tako da taj tip kao što je primer Begečke jame, sam po sebi je specifičan zbog tipa rukavca i načina kako ta vodena površina opstaje, a u isto vreme to prouzrokuje određeni tip ekosistema. Tako da je to prirodni sistem koji je manje više očuvan i čovek nema većeg uticaja na njega, te je baš zbog toga važan, značajan za nas i treba da se štiti" ističe Bajić.

Zaštita parkova, stabala i drugih spomenika prirode obuhvaćena je dosta striktnim zakonima, inspekcijama. Prisutan je i nemar građana oko ispuštanja fekalnih voda što potencijalno ugrožava ceo sistem.

Postoji druga strana medalje u vezi s zaštitom prirode. Sama zaštita površine podrazumeva da se u nju više ulaže novac nego što se dobija, da bude u suprotnosti u odnosu na "razvoj" grada, naročito u Novom Sadu koji "buja" u gradnji.

"Teško je doći do područja koje ima visoke kvalitete da bi se štitio. Zbog toga ne možete neke obične zelene prostore da štitite, jer nemate neku veću osnovu da ih dovedete pod zaštitu. Pri tome, sve što je zaštićeno zapravo predstavlja površine u koje se više ulažu pare nego što se od njih dobijaju pare. Zatim je tu opšti društveni konsenzus - ljudi koji se bave finansijama i davanjem para za te stvari, oni na neki način taj novac smatraju bačenim parama, odnosno ulagaće se u nešto što donosi profit. Naravno, ulažemo u prirodu, ulažemo u nešto što što treba da opstane i što nas drži na ovoj planeti, ali to je sad viši kontekst koji naravno "obični građani" i "obična vlast" ne mogu da shvate da prosto svako mora na svom nivou da odradi svoj posao kako treba. Tako da ja verujem da postoji dosta prostora u Novom Sadu koje bi trebalo zaštititi, ali više smatram da bi prostori u Novom Sadu trebali da imaju neku vrstu urbanističke zaštite. Znači, da to budu urbane celine koje imaju svoje granice i ostanu zaštićene tako da ne dođe sutra do promene namene. E, to je ono što kada se zaštiti zakonom o zaštiti prirode teško oboriti tu zaštitu da neki, recimo park, postane delom stambeno naselje", objašnjava Bajić.

S druge strane, zaštita može da koči unapređenje samog parka koji je zaštićen, jer moraju da se poštuju striktna pravila. Ipak, zeleni koridori, zaštitni pojasevi, bi trebalo da budu u sistemu zelenila grada.

"Potrebno je da ta područja imaju integritet u odnosu na gradnju, da se ti prostori ne smeju dirati", ističe Bajić.

Tri parka koja su pod zaštitom - Futoški, Kamenički i park Instituta u Sremskoj Kamenici su i nosioci rekreativnih aktivnosti građana u gradu. Zbog toga je potrebno stvarati nove parkove kako oni ne bi bili ugroženi korišćenjem.

Zaštićena stabla

Spomenici prirode su pored pomenutih parkova i Begečke jame devet stabala, kojih je bilo deset dok se nije slomio koprivić u centru grada.

Stablo tise u Miroslava Antića staro je oko 100 godina, visoko je tačno 12 metara, a površina koju projektuje koršnja je 75,4 metara kvadratnih. Stablo koprivića koje je takođe u Miroslava Antića staro je oko 90 godina, visoko 21 metar i projektuje krošnju na površinu od 380 metara kvadratnih. Kod hotela Park nalazi se stablo ginka čija krošnja zaseni 211 metara kvadratnih. Ovo stablo visoko je 14 metara i staro jedan vek.

Još jedno vekovno stablo nalazi se na Petrovaradinskoj tvrđavi, a to je pomenuti hrast lužnjak visok 26 metara i projektovanom površinom krošnje na 314 metara kvadratnih. Stogodišnji platan u dvorištu Osnovne škole "Miloš Crnjanski" ima zaštićenu površinu oko sebe koja iznosi oko 415 metara kvadratnih, a dostiže visinu od 17 metara.

Američki platan star preko 140 godina nalazi se u Futogu i ovaj spomenik prirode visok je 28 metara čiji prečnik krune je 23,7 metara.

Najstarije stablo duda u Novom Sadu je na Čenejskom salašu. Taj dud star je preko 210 godina, što je vreme Bečkog kongresa, ili period između Prvog i Drugog srpskog ustanka. Dud je visok 16 metara, a prečnik krune mu je 17,4 metra.

Javrolisni platan u krugu je kasarne na Futoškom putu "Dr Arčibald Rajs". Star je oko 140 godina, a visok 25 metara. Još jedan veteran, Američki platan nalazi se na Sajlovu u dvorištu letnjikovca Eparhije Bačke. Visina ovog platana je celih 28 metara, a obim debla je 1,3 metra.

Detalje o ovim stablima i drugim spomenicima prirode možete pročitati na sajtu Gradske uprave za zaštitu životne sredine na OVOM LINKU.

Na sajtu se mogu pročitati opisi stabala, parkova, njihove karakteristike i značaj za grad i širu zajednicu, ali i videti fotografije ovih spomenika prirode.

Projekat "Zeleno blago Novog Sada" realizuje Centar za razmišljanje uz podršku Uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

EKOLOGIJA koprivić

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Hm

26.12.2024 • 20:47

Hm

Gledacemo ih na kraju u filmovima...

5 2 +3
Zemlja čudesa

26.12.2024 • 18:06

Zanimljivi podaci. Obično za zaštićena prirodna dobra saznajemo kada ih tzv. Gradsko zelenilo ili neki investitor uništi.

24 12 +12

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.