Šta treba Novom Sadu: Zeleni krovovi su dobri, ali nam je potrebno zelenilo na tlu

Emir Kahrimanović

Novi Sad

04.12.2024.

17:55 > 13:47

Zelena rešenja i saveti za zdraviji i komforniji život u stambenim zajednicama navedena su u "Vodiču za održive stambene zajednice u Novom Sadu" koji je kreirao Pokret gorana Novog Sada.

Šta treba Novom Sadu: Zeleni krovovi su dobri, ali nam je potrebno zelenilo na tlu

Foto: Pixabay

U vodiču se mogu pročitati saveti za racionalnu potrošnje energije iz obnovljivih izvora, pa i ekoloških rešenja poput zelenih krovova i zelenila pri stambenim zajednicama koji bi mogli da snize temperaturu i poboljšavaju mikroklimu u okolini zgrade, te unaprede zdravlje stanara.

Takođe, u vodiču se mogu videti primeri u kojima su mikroklimatski uslovi znatno povoljniji za stanovnike Limana u odnosu na stanovnike Grbavice, kao i razlozi zbog čega je to tako.

Inženjer pejzažne arhitekture Luka Bajić, koji je učestvovao u pisanju ovog vodiča, kaže za portal 021.rs da bi stambene zajednice trebalo da budu složne i da ne bi trebalo da se zelene površine smatraju samo kao deo parcele.

"Prilazimo tome kao da je to javni prostor o kojem se mi ne brinemo, a u novim tipovima gradnje dolazi do situacije da zelene površine u okviru stambene zajednice budu skoro potpuno privatne. Zbog unapređenja životne sredine i kvaliteta života stanovnika bitno je da postoji zelenilo u okviru parcele, da postoje zajednički prostori u procentu koji je dovoljan spram broja ljudi koji tu žive. Važno je odabrati prave vrste (drveća i biljaka) i stanovnici bi trebalo da se konsultuju sa nekim ko se direktno time bavi", kaže Bajić.

On objašnjava da postoje razlike u spratnosti stambenih zajednica, lokacije gde se nalaze, ali i zemljišta, i njihova orijentacija, što su bitni faktori pri kreiranju zelenih površina.

"Postoji razlika u zemljištu, postoji razlika kako su sami objekti orijentisani u odnosu na osunčanost. Sve to je potrebno utvrditi da bi se napravile male oaze u kojima može ili ne može da se koristi visoko zelenilo, kao i koje bi bilo najbolje koristiti da bi se osmislile male celine koje bi ljudi mogli da koriste, da tu postoji i druga vrsta sadržaja - dečje igralište, prostor za druženje i slično", pojašnjava inženjer.

Luka Bajić kaže da bi trebalo dosta da se radi na postojećim zelenim površinama i parkovima, kao i da se stvaraju nove zelene površine. On dodaje da parkovi u teoriji ne mogu da budu manji od pet hektera ako se zovu gradskim parkom i da je to jedna od stavki koje u Novom Sadu nisu dobro i jasno definisane. Bajić ističe na šta bi se sve trebalo da se fokusiramo u budućnosti kada je u pitanju zelenilo.

"Unapređenje drvoreda i zelenih pravaca, rekreativnih zelenih pravaca, ozelenjenih putanja kroz grad trenutno ne postoji. Ne želim da kritikujem Novi Sad u tom smislu, ali Novi Sad je posle oluje i posle zadnjeg leta, završio s dosta devastiranog zelenila. Ima mnogo posla na kvalitetu, samo treba obratiti pažnju koje kategorije zelenila treba da unapredimo, na kojim mestima. Novi Sad se širi, mnogi delovi grada nemaju pristup većim zelenim površinama. To su osnovni pravci o kojima Novi Sad treba da razmišlja u budućnosti po pitanju zelenila", kaže Luka Bajić za 021.rs.

Jedno od rešenja za ozelenjavanje grada jesu zelene infrastrukture.

"Zelena infrastruktura je novi termin za sistem zelenila grada, ali bi trebalo da se kao termin koristi mnogo pažljivije, jer predstavlja nešto što je sistematski planirano i koji donosi neke nove funkcije. Zelena infrastruktura podrazumeva da su zelene površine jasno isplanirane, jasno kategorisane i jasno umrežene međusobno, što lično mislim da na primeru Novog Sada nije slučaj. Ono što je tipično da zelenilo potpomaže i unapređuje životnu sredinu. To svakako ostaje kao osnovna funkcija svakog tipa zelenila koje god mi formirali, ali način na koji mi njime upravljamo i planiramo, umnožava funkcije zelenila i bolje iskorišćava funkcije zelenila" ističe Bajić.

On napominje da je jasno šta zelenilo znači čoveku, ali da se u kontekstu grada i zelene, urbane infrastrukture podrazumeva da zelenilo treba da bude pristupačno ljudima.

"Mi možda i imamo dovoljnu količinu zelenila, ali da li je ono dostupno ljudima? Da li ga ljudi koriste? Kakvi su tipovi zelenila u pitanju - da li su parkovi, da li su zelene površine uz stambene zajednice ili što bi rekli između zgrada? Pitanje je kog su kvaliteta? Da li dopuštaju, odnosno omogućavaju ljudima da to zelenilo i koriste? Možete imati velike količine zelenila, možete imati velike količine zelenila na periferiji grada, ali je pitanje da li ga ljudi koriste, da li je ono njemu dostupno. To je ono što je bitno za direktne korisnike, a tako se i procenjuje kvalitet zelenila u odnosu na gradske uslove", napominje inženjer pejzažne arhitekture.

Novija zelena rešenja su i zeleni zidovi, krovovi, ali oni ne bi trebalo da zamene "obična" rešenja - drveće na zemlji.

"Svako može da primeti da u odnosu na raniji period postoje nova rešenja i mnogi građani Novog Sada će moći da vide, makar šetali ulicom, neki zeleni zid, videće da na krovovima postoji neko zelenilo. To jeste novi trend i jeste načelno nešto što je dobro, ali samo po sebi, moj lični utisak je da je to malo stvar trenda. Zelenilo koje bi trebalo da bude na tlu se prebacuje na krov, pričamo o krovnim vrtovima, i često zna da bude odgovor na to za procenat zelenila koje je potrebno da bude na parceli. Rešenja su dobra načelno i princip je dobar, ali imam utisak da malo bežimo od tradicionalnih rešenja - a to je zelenilo na tlu", kaže Bajić.

Inženjer Bajić napominje da nije protiv novih trendova, ali da nam je potrebno pre svega zelenilo na zemlji što podrazumeva da mogu da se koriste visoka stabla.

"Na tome se gubi kada se promovišu novi tipovi zelenih površina. Da se ona iskoriste tako da ne postoje zelene površine na samom tlu koje možemo da koristimo, jer većina krovnih vrtova jesu privatne bašte", ističe Bajić za 021.rs.

U vodiču koji je kreirao Pokret gorana Novog Sada navode se standardi koji se tiču površine zelenila po glavi stanovnika, gde se 30 metara kvadratnih smatra optimumom.

"Takvi standardi su stvar starije teorije i pristupa planiranju zelenila na nivou grada i pitanje je koji se tipovi zemljišta uzimaju u obzir. Smatra se, prema nekim računicama i dokumentima da Novi Sad ima oko 15 metara kvadratnih zelenila po glavi stanovnika, ali Novi Sad raste i po broju stanovnika i prostorno. U pojedinim delovima grada gustina stanovanja se naglo povećava i brojka koja se odnosi na površinu zelenila postaje sve relativnija. Specifična je situacija za Novi Sad to što u okviru granica Novog Sada su i delovi Fruške gore, postoje i šume koje nisu tipične za vojvođanske gradove, pa kada se neki deo tog zelenila računa, on često povećava tu kvadraturu po glavi stanovnika. Zbog toga je bitno da se računaju i drugi kriterijumi poput pristupačnosti tog zelenila", kaže Bajić.

On ističe da velika količina zelenila ne znači mnogo ako je čoveku potrebno više od pet, deset minuta do prve zelene površine koju može da koristi kako zbog rekreacije, tako i za druženja ili zbog dece koja bi mogla u njemu da uživaju.

Link do vodiča Pokreta gorana Novog Sada možete da vidite na OVOM LINKU.

Projekat "Zeleno blago Novog Sada" realizuje Centar za razmišljanje uz podršku Uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

EKOLOGIJA Zelena površina

Komentari 12

Hronološki Najpopularniji

Hm

04.12.2024 • 23:24

Hm

Pa što uništavate sve što je zeleno? Ceo grad je betoniran.

5 3 +2
Visekruna

04.12.2024 • 23:16

Opsirna problematika

Za pocetak, treba prestati sa ovim urbanistickim zlostavljanjem koje gledamo prethodnih par decenija, sa teznjom da se izbetonira i poslednji kvadratni centimetar u sirem centru grada.
Grbavica je odavno pretvorena u betonsku dzunglu. Futoski park ce stradati zbog hotela. Samo cekam da nekom padne na pamet da izmesti groblje iz Futoske ulice, koliko bi tu "Park avenija garden residence" objekata moglo da se nagura, ih...
A kad bi se to desilo, svi stanovi bi bili rasprodati i pre nego sto dodju prvi bageri da kopaju temelje. I dokle god nas narod bude spreman da kvadratni metar u Novom Sadu iskesira kao da je na Menhetnu, samo da bi stan bio "blizu centra", parkove necemo videti.
S druge strane, da bi zivot na periferiji bio privlacan, potrebno je i tamo imati infrastrukturu, dobru povezanost gradskim prevozom sa centrom, a to cesto nije slucaj. Metro bi nam dosta pomogao, ali to je nesto o cemu cak ni jedna obecavacka vlast nije pricala. Tako da nam preostaje betoniranje i nada da nece i Dunavski park postati deo Novog Sada na vodi.

6 4 +2
Peter

04.12.2024 • 20:42

Köller

Pogledajte malo na Googl maps geografiju Berlina koji je 10 puta veći od Novog sada, pa će te videti bezbroj parkova, jezera, šuma i zelenila unutar samog grada.

25 10 +15

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.