Energetske muke nas tek čekaju - hoćemo li biti dovoljno pametni?
Mada se o energetici poslednjih godina dosta govori i piše, čini se da javnost Srbije nije u dovoljnoj meri upoznata sa pretećom krizom snabdevanja strujom.
Foto: Pixabay
Ova kriza bi mogla brzo da zahvati "zemlju na brdovitom Balkanu" i trajala bi dugo. Izgleda da se srpsko društvo uljuljkalo višedecenijskim redovnim konzumom električne energije iz domaćih izvora i to po niskoj ceni. Tek je incident na najznačajnijem termo bloku u TENT-u naznačio koliko je Srbija ranjiva u energetici.
Ubrzo se ispostavilo da je bilo grubih propusta u pripremi novih ležišta uglja, te da je lignit i u Obrenovcu i u Kostolcu slabog kvaliteta i da se mora dopunjavati uvoznim ugljom kako bi se namešavanjem dobila smesa planirane toplotne snage od cirka 7.500 džula.
Potrošnja struje udvostručena, ugalj nestaje
Međutim, osnovni problem srpske energetike je to što će rezerve uglja na oba basena biti iscrpene oko 2055. godine i tada će biti okončan rad svih termolektrana u Srbiji. Nekadašnji oslonac na utvrđenih nalazišta 11 milijardi tona uglja na Kosovu u novim geopolitičkim uslovima nije realan, a hidrološki potencijal je gotovo u potpunosti iskorišćen i već duže vreme produkuje 30 odsto ukupne srpske proizvodnje električne energije.
Posebno je pitanje visoka emisija ugljen-dioksida iz termalki i sve brža tranzicija Evropske unije na obnovljive izvore energije, a što Brisel brojnim i sve snažnijim uslovljavanjem saradnje nameće i ekonomskim partnerima izvan lukrativne zajednice.
Sa druge strane, počinje, a u narednim godinama će se intenzivirati, naglo povećanje potrošnje struje u celom svetu, pa i u Srbiji. Posledica je sve ubrzanijeg prelaska na električna vozila i napuštanje ekološki neprihvatljivih automobila na fosilni pogon.
Poslednjih godina Srbija proizvede 37-38 milijardi kilovata struje godišnje, od čega se potroši oko 33, naplati 29,5 milijardi. Krađa struje je u nas primetna, ali nisu mali ni tehnološki gubici, kako u transportu, tako i u distribuciji struje.
Međutim, najviše usled prelaska na e-vozila procene su da će oko 2060. godine dvanaestomesečna potrošnja dostići 65, možda i 70 milijardi kilovata. A u Srbiji se decenijama ne grade nove elektrane. Tačnije, samo će uskoro da se pusti u rad blok Kostolac B3 kapaciteta 320 megavata i to je sve unazad četiri decenije.
EPS gasi energane
Drugim rečima, ako želi dalje pouzdano snabdevanje iz domaćih izvora, Srbija će u narednih maksimalno četvrt veka morati da izgradi modernih proizvodnih kapaciteta dvostruko većeg obima nego što je izgradila do sada u celoj istoriji. To je krupan poslovno-tehnološki poduhvat i, što je posebno nezgodno, košta (pre)mnogo.
Raspisujući tender o zatvaranju najstarijih i najneefikasnijih proizvođača TE Kolubara A i TE Morava, ukupne snage 320 megavata, EPS je aktuelizovao priču o potencijalnom manjku električne energije. Podosta je zamerki na odluku o zatvaranju dva ekološki najproblematičnija pogona.
Osnov zamerki je dilema da li zatvarati bilo koji energetski objekat pre nego što se izgradi nov na modernije gorivo. Željko Marković, danas stručni konsultant za energetiku, ranije direktor EPS-a, predlaže da se dva pogona zaustave, ali ne i da se ugase. Slično nemačkoj praksi, pogone bi trebalo održavati u radnom stanju za svaki slučaj.
Tri kriterijuma
Nekadašnji pomoćnik ministra za energetiku i bivši rukovodilac Agencije za energetiku Slobodan Ružić je proteklih godina na stručnim skupovima dobio snažnu podršku za svoje viđenje energetske tranzicije Srbije koja bi morala da zadovolji tri osnovna kriterijuma - sigurnost snabdevanja, proizvodnju struje cenovno dostupnu kako domaćinstvima, tako i privredi, te obezbeđivanje razumne energetske nezavisnosti zemlje.
Ružić je izričit u stavu da sredinom veka u Srbiji neće biti ozbiljnijih nalazišta uglja i to je kraj za sve termalke na ovim prostorima. Potpuno su jalove i isprazne priče o nekakvom ozbilnijem proizvodnom i ekološkom poboljšanju postojećih termoelektrana. Već sa današnjeg tehnološkog stanovišta ne samo da su ekološki problematične, već su u veoma neefikasne.
Ističe im vek trajanja, pojedine su radile i dvostruko duže nego što je planirano. Godina 2040. se uzima kao granična, dotle će biti zatvorene ne samo dva pogona o kojima se ovih dana priča, već i Kostolac A i TENT A, svi skupa snage 2.227 kilovata. Najviše petnaestak godina kasnije, prestaće rad i preostalih blokova u Kostolcu i Obrenovcu, ukupno 1.857 kiovata.
Pročitaj još
Dinamika gašenja i građenja
Naravno, da bi se očuvalo redovno i kvalitetno snabdevanje strujom moraju se graditi novi pogoni, pri čemu treba poštovati i sve oštrije ekološke kriterijume. Moraju se i realno sagledati mogućnosti. Stav Ružića je da se ponajpre uključi Kostolac B3 snage 320 megavata, što bi, posle više odlaganja, trebalo da bude učinjeno do kraja godine. Potom je predlog da se izgradi TENT B3 kapaciteta 620 MV, tek potom isključiti tri najzastarelija postojeća proizvođača, Kolubaru, Moravu i Kostolac A ukupne snage 605 MV.
U međuvremenu EPS bi intenzivirao izgradnju energana na vetar i sunce, prvih ukupne snage 2.350, drugih 1.950 megavata. Kada se izgradi prvih 550 megavata mogla bi se ugasiti TENT A1, narednih novih 550 iz obnovljivih izvora bi "ugasio" TENT A 2, potom bi se sa svakih novih 750 MV iz obnovljivih izvora gasio po jedan blok u Obrenovcu, od A3 do A6.
Tako bi Srbija ključnu 2040. godinu dočekala sa postojećim hidrokapacitetima, te sa preostalih 2.975 MV termokapaciteta u TENT B1-B3 i Kostolcu B1-B3, te 2.390 u eolskim i 950 u solarnim energanama. Kako su oba obnovljiva izvora nestalna potrebno je imati zamenske kapacitete, a to bi trebalo da budu reverzibilne hidroelektrane Bistrica i Đerdap 3, čiji je skupni kapacitet punjenja 1.040 MV a zapreminsko jezero 560 GVh.
Pitanje vlasništva
Sve ove objekte bi trebalo izgraditi i, po Ružiću, samo ukoliko svi budu u vlasništvu Srbije biće moguće zadovoljiti tri polazna cilja rada državnog energetskog sistema. U suprotnom, teško da bi se obezbedila cenovna dostupnost struje, odnosno u pitanje bi došla energetska nezavisnost zemlje.
Ovaj stručnjak nije usamljen kada negativno ocenjuje nedavni energetski dogovor Srbije i SAD, po kome bi Ameri u Srbiji gradili i bili vlasnici eolskih energana kapaciteta oko 2.000 MV.
I da bude jasno, ovo nije kraj. Tek tada bi se počinjala zamena termalki TENT B1-B3 i Kostolac B1-B3 koju bi do tada trebalo i osmisliti, detaljno isplanirati i definisati način finansiranja. Dakle, jasno je da Srbiji predstoji strateški bitna, tehnološki izazovna i finansijski skupa tranzicija na nove energetske izvore. Valjda će biti pameti i političlke volje da se izvede tako da zadovolji građane i ekonomiju ove zemlje.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Poreska politika u Srbiji obeshrabruje domaća ulaganja, reforma nije na vidiku
30.06.2025.•
0
Prilika za ozbiljniju poresku reformu u Srbiji koja bi podstakla domaća privatna ulaganja propuštena je prethodnih godina.
Koje voće je najskuplje na pijacama u Srbiji (više nije trešnja)?
30.06.2025.•
3
Posle trešanja koje su u maju sa cenom od 1.000 do 1.500 dinara ponele titulu najskupljeg voća, u junu je to neslavno mesto zauzela kupina.
Tramp: Postoji kupac za TikTok - grupa veoma bogatih ljudi
29.06.2025.•
0
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da postoji kupac za društvenu mrežu TikTok nakon što je polovinom juna još jednom pomerio rok za prodaju te aplikacije na 17. septembar.
Uvode se nova pravila za praćenje porekla drveta: Uz otpremnicu i dokaz o zakonitoj proizvodnji
29.06.2025.•
11
Nacrt zakona o stavljanju na tržište drveta i drvnih proizvoda, ispisuje nova pravila koja se tiču porekla i zakonitosti drveta koje se stavlja na tržište Republike Srbije.
Bugarska dobila zeleno svetlo od čelnika Evropske unije za uvođenje evra
27.06.2025.•
2
Bugarska je dobila zeleno svetlo od čelnika Evropske unije za uvođenje evra od 1. januara 2026. godine.
Tramp objavio da su SAD potpisale sporazum o trgovini sa Kinom ne navodeći detalje
27.06.2025.•
1
SAD i Kina su potpisale sporazum o trgovini, izjavio je predsednik Donald Tramp, dodajući da očekuje uskoro postizanje dogovora i sa Indijom.
Objavljene nove cene goriva
27.06.2025.•
7
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od 15 sati.
Sankcije NIS-u ponovo odložene
27.06.2025.•
3
Sankcije Naftnoj industriji Srbije ponovo su odložene.
U Srbiji više od 215.000 ljudi radi duže od osam sati dnevno
27.06.2025.•
8
U Srbiji je skoro tri miliona ljudi, starijih od 15 godina, bilo zaposleno tokom prošle godine, a većina njih radila je uobičajeno radno vreme od 36 do 48 sati nedeljno.
Posle odbrane, trgovina: Koliko daleko će EU ići da bi umirila Trampa?
26.06.2025.•
2
Pod pritiskom da obezbede trgovinski sporazum sa SAD, Evropljani traže formulu za umirivanje američkog predsednika, nakon što su se složili sa istorijskim povećanjem vojne potrošnje sa NATO-om.
Građanima stižu dupli računi za struju: Nadležni kažu da treba platiti razliku
26.06.2025.•
95
Pojedini građani su od Elektroprivrede Srbije dobili po nekoliko računa za struju na kućnu adresu.
Bajatović: Srbija neće ostati bez gasa, novi ugovor sa Rusijom do 20. septembra
26.06.2025.•
4
Direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović rekao je da bi novi, dugoročni gasni ugovor sa Rusijom, trebalo da bude potpisan do 20. septembra.
Arsić: Opadaju investicije, državna potrošnja stagnira, privatna sporo raste
25.06.2025.•
5
U Srbiji su se početkom 2025. godine pogoršali rezultati privrede, rekao je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milojko Arsić.
Počela isplata subvencija pčelarima
25.06.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da su počela uručenja rešenja, kao i isplate subvencija pčelarima po košnici za ovu godinu.
Arbitraža: Gasprom mora da isplati 1,37 milijardi dolara ukrajinskom Naftogasu
25.06.2025.•
3
Naftogas grupa dobiće 1,37 milijardi dolara nakon arbitražnog postupka protiv ruskog Gasproma, objavio je direktor državne ukrajinske kompanije za gas Sergij Koretski.
Bečki institut: Opada obim stranih investicija u istočnu i jugoistočnu Evropu
25.06.2025.•
0
Obim direktnih stranih investicija bio je prošle godine u zemljama istočne i jugoistočne Evrope manji nego proteklih nekoliko godina iako je bilo izuzetaka među koje spadaju i zemlje Zapadnog Balkana.
Srbija se zadužuje za više od pola milijarde evra
25.06.2025.•
22
Vlada Srbije donela je odluku o novim emisijama državnih hartija od vrednosti. Iznos jedne emisije je 250 miliona evra, a druge 35 milijardi dinara (ili gotovo 300 miliona evra).
Nemačka povećava potrošnju za odbranu
25.06.2025.•
0
Ministar finansija Nemačke Lars Klingbajl, predstavljajući vladine planove potrošnje, obećao je da će zemlja povećati potrošnju za odbranu na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2029.
Superbogati Nemci sada još bogatiji
24.06.2025.•
4
Oko 3.900 superbogatih u Nemačkoj, svaki sa najmanje 100 miliona dolara neto, sada poseduje više od četvrtine ukupnog finansijskog bogatstva u zemlji, navela je danas Boston konsalting grupa (BCG).
Cena nafte pala nakon Trampove izjave da Kina može da je kupuje od Irana
24.06.2025.•
4
Cene nafte danas su naglo pale nakon što je američki predsednik rekao da Kina može da nastavi da kupuje naftu od Irana što je znak da Vašington ublažava pritisak na Teheran nakon primirja sa Izraelom.
Smanjena emisija CO2 u atmosferu: Univerexport nastavlja sa ulaganjem u održivu energiju
24.06.2025.•
0
Kompanija Univerexport ostvarila je značajan iskorak u okviru jednog od svojih ključnih društveno odgovornih projekata – instalacije fotonaponskih elektrana na maloprodajnim objektima širom Srbije.
Komentari 7
Šta je kočnica?
Zemlja čudesa
Lala
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar