Kada nas AI prevari: Sve smo izloženiji, a ne umemo da prepoznamo

Božidar Milovac

Novi Sad

17.02.2026.

11:40 > 11:19

Sadržaj kreiran uz pomoć veštačke inteligencije sve je teže prepoznati.

Kada nas AI prevari: Sve smo izloženiji, a ne umemo da prepoznamo

Foto: Pixabay

Portal 021.rs sproveo je upitnik o prepoznavanju i uticaju sadržaja nastalog uz pomoć veštačke inteligencije, sa ciljem da se ispita da li građani primećuju ovakve objave, kako na njih reaguju i kakav društveni uticaj im pripisuju.

Upitnik je popunilo ukupno 206 učesnika, koji su odgovarali na više pitanja vezanih za AI sadržaj na internetu i društvenim mrežama.

Da su u prethodnih mesec dana bili izloženi sadržaju za koji su mislili da je kreiran uz pomoć veštačke inteligencije navelo je 96,6 odsto ispitanika, odnosno 199 učesnika. Od tog broja, 86,9 odsto, to jest, 179 učesnika istaklo je da su bili veoma sigurni da je u pitanju AI sadržaj.

Iako je ovaj uzorak ograničen, on je ilustrativan i pokazuje da smo sve češće izloženi sadržaju koji kreira veštačka inteligencija, a rezultati pokazuju da još uvek nismo pripremljeni za njega.

Rezultati pokazuju da i uprkos tome koliko smo izloženi ovom sadržaju, veštačka inteligencija i dalje uspeva da prevari deo publike. Više od polovine ispitanika - 58,3 odsto, iliti 120 učesnika navelo je da su za određeni sadržaj bili uvereni da je stvaran, ali se kasnije ispostavilo da je nastao uz pomoć veštačke inteligencije.

Učesnici ankete navodili su i konkretne primere sadržaja na koje su "naseli".

Među njima su fotografije snega na Kamčatki, profil potpuno tamnopute manekenke sa Instagrama, reklama za navodnog "Mister Lija" koji uz tai či vežbe dobija trbušnjake za mesec dana, kao i video-snimci divljih životinja i njihovog navodnog bliskog kontakta sa ljudima.

Ana Martinoli, teoretičarka medija, za 021.rs kaže da je ova brojka potpuno očekivana i u skladu sa globalnim trendovima, te da su AI alati postali toliko sofisticirani da čak i stručnjaci ponekad teško razlikuju sintetički od autentičnog sadržaja.

"Ključni problem nisu samo tehnološki napredna rešenja, već i kontekst u kome taj sadržaj konzumiramo, stepen pažnje, okruženje i slično. Kada nešto gledamo na društvenim mrežama, retko imamo vremena ili motivacije za dubinsku proveru sadržaja, predajemo se skrolovanju i najčešće nismo preterano fokusirani. Ljudski mozak se prilagođava, brzo donosi sudove o autentičnosti, sve je manje i ređe preispitivanja, dok AI sistemi danas precizno repliciraju upravo one vizuelne i narativne signale na koje se naš sistem za detekciju laži oslanja. To što smo 'naseli' na lažni sadržaj nije znak naše inteligencije ili informisanosti, već odraz tehnološke evolucije koja nadmašuje naše perceptivne kapacitete", dodaje Martinoli.

I Ivan Subotić, urednik novosadskog fekt-čeking portala FakeNews Tragača, kaže za 021.rs da je manipulativnog AI sadržaja danas "svakako više" nego pre godinu ili dve, i da im čitaoci takav sadržaj sve češće prijavljuju.

"Sadržaja koji je kreirala veštačka inteligencija, a predstavlja neku vrstu manipulacije ili dezinformacije, danas je svakako više. U poslednje vreme nam i naši čitaoci prijavljuju objave sa stranica na društvenim mrežama koje plasiraju AI sadržaj čiji je cilj da privlači pažnju korisnika i izazove interakcije. Obično su u pitanju sadržaji koji apeluju na emocije ili neke neverovatne zanimljivosti ilustrovane fotografijama koje je kreirala veštačka inteligencija", kaže Subotić.

Dodaje i da, po njemu, mlađi građani uglavnom jesu otporniji na manipulacije proizvedene pomoću veštačke inteligencije, dok stariji građani imaju više problema sa prepoznavanjem ovakvog sadržaja. Kaže i da, kada govorimo o prevaravama vezanim za veštačku inteligenciju, i njih je više ali misli da još uvek nisu dovoljno sofisticirani da prevare većinu građana.

"U smislu onlajn prevara najčešće se radi o dipfejk sadržaju u kom vam poznata ličnost preporučuje da kupite neki dijetetski proizvod koji je predstavljen kao lek ili da investirate u neku platformu, najčešće vezanu za kriptovalute ili akcije poznatih svetskih kompanija. Takav sadržaj svakako je sofisticiraniji nego ranije ali mi se čini da je i dalje dovoljno loš da slabo koga uspe da prevari. Ipak, definitivno će postajati sve bolji", naglašava Ivan Subotić.

Prema odgovorima učesnika, AI sadržaj se najčešće pojavljuje na društvenim mrežama. Najviše ispitanika navelo je Instagram, sa 27,7 odsto, zatim Jutjub sa 25,7 odsto i Fejsbuk sa 16,5 odsto, dok su nešto ređe pominjani TikTok i mreža X, odnosno Tviter.

Ovde Martinoli tvrdi da platforme imaju ključnu odgovornost i obavezu da implementiraju sisteme transparentnog obeležavanja AI sadržaja, ali ističe da ta odgovornost ipak ima granice.

"Tehnološka trka između generatora, onih koji proizvode, i detektora sadržaja je asimetrična, gde generatori uvek imaju prednost. Obavezno označavanje AI sadržaja je nužan prvi korak, ali ne i dovoljan. Potrebni su nam i robusniji sistemi verifikacije, 'digitalni potpisi' koji garantuju autentičnost, kao i odgovornost za algoritamsko pojačavanje dezinformacija. Najuticajnije i najkorišćenije platforme oduvek zarađuju na angažmanu koji se najlakše podstiče upravo senzacionalističkim i emotivno provokativnim, intenzivnim sadržajem. Takve su često i AI generisane prevare, tako da je njihova komercijalna logika inherentno u konfliktu sa javnim interesom, dobriti korisnika i društvenom odgovornošću", dodaje Martinoli.

Subotić navodi da, po njemu, najviše ovakvog sadržaja ima na Fejsbuku, a dodaje i da društvene mreže, i kada pokušaju, ne uspevaju da reaguju na vreme.

"Čini mi se da najviše ovakvog sadržaja viđam na Fejsbuku, mada verujem da ga ima i na drugim mrežama. Mislim da ga ima toliko da društvene mreže ne postižu da reaguju na adekvatan način ili reaguju prekasno, kada se manipulacija već proširila", kaže on.

Na pitanje o emocijama koje ovakav sadržaj izaziva, učesnici su najčešće odgovarali da osećaju ravnodušnost i to njih 27,7 odsto. Slede smeh sa 20,4 odsto, gađenje sa 18,9 odsto, bes sa 12,1 odsto i strah sa 10,2 odsto.

Ana Martinoli ovde kaže da i ravnodušnost i intenzivne emocije čine sve nas podložnijim manipulaciji, ali na različite načine.

"Ravnodušnost vodi ka nekritičkom prihvatanju većine sadržaja, to jest stavova ili pozicija koje nose u sebi, jer jednostavno ne ulažemo kognitivni napor u proveru. Negativne emocije poput straha i besa mogu potiskivati racionalno razmišljanje i gurati nas ka brzim, refleksivnim reakcijama. Kada neko želi da uspešno manipuliše, on će najčešće ciljati upravo ova emocionalne stanja, a istraživanja pokazuju da su emocije koje najlakše 'trigeruju' publiku strah od egzistencijalnih pretnji, bes prema 'drugima', gađenje prema 'moralnoj pokvarenosti', i drugo. To su emocije koje najlakše ometaju analitičko razmišljanje. Ključno je razviti sposobnost da prepoznamo kada su naše reakcije instrumentalizovane i izazvane emocijama, a ne činjenicama i argumentima, ali za to je potrebno dosta rada i samopreispitivanja, što niko ne voli", kaže sagovornica za 021.rs.

Većina ispitanika smatra da veštačka inteligencija već sada ima značajan društveni uticaj. Njih 61,7 odsto navodi da AI sadržaj utiče na stavove javnog mnjenja u ovom trenutku, dok čak 88,3 odsto učesnika veruje da će političari u budućnosti sve češće zloupotrebljavati veštačku inteligenciju kako bi obmanuli javnost.

Teoretičarka medija Ana Martinoli ovde objašnjava da AI sadržaj oblikuje stavove kroz ono što se često naziva "ambijentalna propaganda", suptilno, kumulativno, često i nesvesno.

"Kada svakodnevno konzumiramo stotine veštački generisanih slika, video sadržaja i tekstova koji reprodukuju određene stereotipe, estetske standarde ili vrednosne sisteme, oni postepeno normalizuju specifične perspektive, a da mi svesno i ne registrujemo ideološku komponentu. Čak i naizgled bezazleni sadržaj, bilo da je reč o AI influenserima koji promovišu stilove života do sintetičkih mimova, kreiraju neku vrstu 'deljene' ili 'zajedničke realnosti' koja može biti sistematski iskrivljena i upodobljena interesima onih koji kontrolišu produkciju tog sadržaja. Što je AI sadržaj ubedljiviji i sveprisutniji, to je teže održati kritičku distancu prema medijskoj realnosti koju trošimo svakodnevno", dodaje Ana Martinoli.

Subotić ovde upozorava da politička zloupotreba veštačke ingeligencije u Srbiji nije samo teorijska mogućnost, te da se on već sada koristi u političke svrhe.

"Imali smo priliku da vidimo dipfejkove koje Željko Mitrović i Pink kreiraju, a koji su vrlo uverljivi. Meni se čini da je to oružje koje se čuva za 'crne dane'. Ne bi me čudilo da bude upotrebljeno tokom naredne izborne kampanje. Opozicija može proglašavati sadržaje vlasti za AI, dok vlast može proglašavati opozicione sadržaje za AI iako to možda nisu. To smo već videli u slučaju audio-snimka Damira Zobenice. Možda je to i najveći problem – zbunjivanje građana do te mere da se više ničemu ne može verovati jer se ne zna šta je AI, a šta nije", navodi Subotić.

Martinoli tvrdi i da je naše društvo, prvenstveno u Srbiji "alarmantno nespremno" da reaguje na manipulativan AI generisan sadržaj. Kaže da imamo kombinaciju niske medijske pismenosti, slabih institucionalnih kapaciteta za verifikaciju i odsustvo pravnog okvira, što ukršteno stvara idealnu sredinu za manipulaciju.

"Dok 90 odsto ljudi očekuje zloupotrebe, bojim se da manje od 10 odsto poseduje alate ili znanja da se zaštiti, što ukazuje na pasivnu anksioznost, nepoverenje i nelagodu umesto aktivne spremnosti. Dodatni problem je erozija poverenja u sve institucije. Kada ljudi ne veruju ni medijima, ni nauci, ni ekspertima, a to je i globalni problem, oni često posežu za 'intuicijom' koja se najlakše eksploatiše. Bez brzih i masivnih investicija u obrazovanje, tehnološku infrastrukturu za verifikaciju i regulatorni okvir, ulazimo u to da društveno-politički procesi, kao što su izbori postaju fundamentalno i potencijalno fatalno ranjivi", tvrdi Martinoli.

Sličnog mišljenja je i Ivan Subotić, koji kaže da je neophodno još mnogo učenja, posebno za starije građane.

"Mislim da je društvo dosta nespremno, da starijim građanima treba mnogo edukacije. Imao sam prilike da držim obuke vezane za prepoznavanje veštačke inteligencije i moj utisak je da nam treba još mnogo sličnih obuka, pogotovo za starije sugrađane", kaže urednik FakeNews Tragača.

Subotić građanima savetuje da će najviše znanja o veštačkoj inteligenciji steći upravo ličnom upotrebom iste, dok za "ozbiljnije" sadržaje, savetuje obraćanje fekt-čekerima.

"Građani treba da se obrate FakeNews Tragaču ili drugim fektčekerima ako je u pitanju potencijalna dezinformacija političkog karaktera. A najlakše ćete veštačku inteligenciju prepoznati ako je i sami koristite. Što više sadržaja sami stvorite pomoću AI, lakše ćete prepoznati greške koje ova tehnologija pravi i postati otporniji na manipulacije", kaže on.

Za kraj, Ana Martinoli je zaključila tvrdnjom da je prvi, najhitniji korak ka građenju otpornijeg društva masovni rad medija i obrazovanja na razvijanju digitalne i medijske pismenosti koja neće edukovati ljude "šta da misle" već "kako da misle".

"To znači fokus na razvoj kritičkog razmišljanja, proveru izvora i upoređivanje informacija, ali i razvijanje svesti o tome gde smo i kako 'ranjivi'. Najvažniji dugoročni korak je izgradnja institucionalne infrastrukture digitalne otpornosti. Od nezavisnih fact-checking organizacija sa resursima, regulatornog okvira koji obavezuje na transparentnost o poreklu AI sadržaja, tehnološke standarde za digitalne potpise autentičnosti do obrazovnih reformi koje integrišu medijsku pismenost od najranijeg doba. Ključno je razumeti da tehnološko rešenje samo po sebi neće biti dovoljno. Potrebna nam je društvena i kulturna transformacija koja će negovati odgovornost, skepticizam bez cinizma i proveru pre deljenja", zaključuje sagovornica za 021.rs.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

veštačka inteligencija AI

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

Sale

17.02.2026 • 22:42

@Kuma

I deco zapamtite, bolje ikakve nego nikakve!

1 0 +1
Sedam

17.02.2026 • 18:08

"Dok 90 odsto ljudi očekuje zloupotrebe, bojim se da manje od 10 odsto poseduje alate ili znanja da se zaštiti"...

A ni inteligenciju potrebnu za to. Ni stav prema svetu potreban da i ono malo što ima, upotrebi u tom smislu. To je to - ovce su spremne za digitalno klanje, kao što su se već prepustili političkom klanju, verskom klanju, šovinističkom klanju...

3 0 +3
Глига

17.02.2026 • 15:35

Само мало да закомпликујете питање као да дође до куршлуса, добијате идиотски бесмислене одговоре који буквално немају везе са питањем, зато загњурите главе у књиге илу по могућству разговор са правим стручњацима.

3 0 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.