Deset ključnih pitanja i potpitanja na koja suđenje za pad nadstrešnice treba da odgovori

Autor: Forbes Srbija (Ivan Radak)

Novi Sad

04.08.2026.

07:01 > 07:08

Još tri meseca ostala su do druge godišnjice pada nadstrešnice, a tek sada izvestan je početak samo jednog od tri moguća suđenja.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Deset ključnih pitanja i potpitanja na koja suđenje za pad nadstrešnice treba da odgovori

Foto: 021.rs

I veliko je pitanje da li će početi pre 1. novembra imajući u vidu obim dokaza s kojima bi trebalo da se upozna sudsko veće, piše Forbes Srbija. Reč je o novosadskom suđenju, odnosno onom koje bi trebalo da utvrdi uzroke i odgovornost za sam čin pada nadstrešnice.

Forbes Srbija na osnovu dosadašnjih istraživanja i dešavanja izdvojio je 10 ključnih pitanja na koja bi suđenje u Novom Sadu trebalo da da odgovore.

Naravno, svako od ovih pitanja proizvodi i "milion" potpitanja. A suđenje bi trebalo da odgovori i na ona pitanja koja nemaju direktne veze sa uzrokom pada nadstrešnice, ali jesu bitna za sveobuhvatno sagledavanje ovog događaja.

Ko je pustio ljude da sede pod nadstrešnicom na gradilištu?

Ovo je ključno pitanje suđenja jer je jasno - da nije bilo ljudi pod nadstrešnicom, ne bi bilo ni tragedije. Javnost bi se verovatno neko relativno kraće vreme bavilo pitanjem kako je došlo do pada, verovatno bi i adaptacija zgrade malo duže potrajala, ali se ne bi dogodilo ništa loše po ljude.

S tim u vezi bitno potpitanje glasi kada je i na osnovu kojih procedura doneta odluka o korišćenju krila B? Ko je doneo tu odluku, a ko je sproveo u delo? Da li je to omogućio navodni tehnički pregled zgrade (za koji se s druge strane tvrdi da je sproveden samo radi puštanja u rad trafostanice) ili dokument koji nosi naziv "interni prijem" (koji kao kategorija ne postoji u zakonu). Ili nešto treće?

Trebalo bi da kao društvo razumemo postoji li odgovornost onih koji su mogli da upozore da otvaranje krila B nije bilo zakonito u tom trenutku? Da su na to upozorili ne bi bilo ni žrtava. Da li je to pitanje ovlašćenja ili morala?

Dodatno, ko je doneo odluku da se ukloni ograda ispred krila B i na osnovu kog dokumenta ili naloga?

Da li je stanica mogla da bude zatvorena u trenutku o kojem je svedočio jedan od policajaca na stanici, a koji je preneo da je čuo za upozorenja putnika da nešto otpada sa krova? Da li su provereni ti navodi i zašto nije zatvorena stanična zgrada do okončanja provere?

Na kraju, da li je postojao elaborat ili neki drugi dokument koji definiše pravce kretanja putnika kroz objekat koji se rekonstruiše ukoliko je odlučeno da se fazno koristi u skladu sa dinamikom radova?

Da li se moglo videti da su žice vešaljki/zatega korodirale?

Mesto korozije žica bilo je u krovu. Nije bilo vidljivo golim okom. Moramo da razumemo da li je korozija mogla da bude detektovana i na koji način i u kojoj fazi projekta.

Veštaci su izneli mišljenje da je to moglo da se utvrdi određenom vrstom kamere ili destruktivnim metodama (npr. obijanje betona, bušenje zida). Nameće se pitanje da li je to trebalo na taj način raditi, ako ništa nije ukazivalo da postoji problem sa zgradom (recimo, nema velikih pukotina na zidovima, nema ugiba greda, merenja pokazuju da je zgrada i dalje onakva kako je sagrađena). Da li se i drugi objekti proveravaju pre rekonstrukcije na način na koji su to sugerisali veštaci?

Ono što se moglo videti jeste da postoji zazor između ulaza u krov i cevi. Ali, da li je neminovno da se vremenom napravi zazor između betona i čelika zbog pomeranja tla, vremenskih uslova...? Da li je (mali) zazor dovoljno veliki signal da nešto sa zgradom nije u redu?

I na kraju, trebalo bi da bude odgovoreno i na pitanje da li je postavljanje nadstrešnice bilo pravilno izvedeno još kada je šezdesetih pravljena zgrada? Da li je tada nesvesno ostavljen prostor za koroziju?

Da li se moglo videti da je nadstrešnica u danima pre pada počela da ide nadole?

Kod ovog pitanja važno je razumeti kako se tretira mišljenje veštaka izneto u veštačenju i priložene fotografije ulaza vešaljki u krov koje sugerišu da je problem bio uočljiv, a kako se s druge strane tretiraju svedočenja radnika i drugih saslušanih osoba koje su rekle da nisu videle bilo kakav problem.

Ko je to uopšte trebalo da vidi? Projektanti su u tom vremenskom trenutku davno završili svoj deo posla. Radovi na nadstrešnici i krovu su takođe bili završeni, pa je pitanje da li su to mogli da vide izvođači i nadzor. Ili je to trebalo da vide oni koji upravljaju staničnom zgradom?

Ništa manje važno je da znamo i kako su izvođeni radovi na krovu i kako su nadzirani ti radovi (i radovi na gradilištu uopšte).

Neophodno je i da saznamo koliko vremena je bilo potrebno da bi nastala korozija tog obima da vešaljke popuste.

Da li su projektanti proverili stabilnost zgrade (i nadstrešnice) na način kako su to u trenutku provere predviđali tada važeći propisi?

Pitanje provere stabilnosti zgrade takođe je jedno od najvažnijih za razumevanje ovog slučaja. Javnosti zvuči logično da se pre rekonstrukcije proveri kvalitet zgrade koja je izgrađena pre 60 godina. To je jedno pitanje, ali potpuno drugo je kako su tada važeći propisi uređivali način provere stabilnosti. Ono što rekonstrukcija događaja sugeriše jeste da je u vreme projektovanja važio stari pravilnik, a ne sada aktuelni.

Ceo tekst uz brojna pitanja u vezi sa padom nadstrešnice, a na koja bi suđenje bar deličino trebalo da odgovori, čitajte u tekstu OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Nesreća na Železničkoj stanici pad nadstrešnice

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.