Zašto istovremeno verujemo i sumnjamo u policiju

Činilo se da jo to samo još jedan običan dan u Srbiji. I bio je upravo to - običan dan, sreda, pola tri popodne.

Miloš je vozio auto prilagođenom brzinom i prolazio kroz jednu od glavnih niških ulica kada ga je zaustavio policajac. To je takođe bilo sasvim normalno.

„Zatražio mi je isprave, pitao da li sam nešto pio, a ja sam odgovorio da nisam. Njegov kolega je prišao, pogledao nalepnicu na šoferšajbni i upitao me da li u kolima imam neka nedozvoljena sredstva - drogu ili oružje", priča Miloš za BBC, koji zbog ranijih iskustva nije želeo da otkrije puno ime i prezime.

Nakon tog pitanja, Miloša su zamolili da izađe iz automobila kako bi detaljno pogledali kabinu i gepek.

„Pitali su me i šta imam u džepovima i zatražili da ih ispraznim, a zatim me je jedan od njih, u centru grada, pred ljudima, opipao po džepovima da vidi da li imam još nešto."

Nakod detaljnog pretresa, videvši da je „sve po propisu", policajci su Milošu rekli da može da se vrati u auto i nastavi put.

„Nisam saznao zbog čega su se tako ophodili prema meni i nije mi bilo pravo zbog toga", kaže Miloš, koji ovakvu rutinsku kontrolu smatra preteranom, pošto mu se sličan scenario desio nekoliko puta.

Dodaje da je njegova najveća zamerka što „odnos policije nije isti prema svima u ovoj državi".

„Ali i pored toga, smatram da većina policajaca ipak želi da pošteno i odgovorno radi svoj posao, ali često moraju da slušaju naređenja", kaže Miloš.

Kako građani Srbije vide policiju?

Građani Srbije imaju gotovo ambivalentan odnos prema policiji, pokazuje najnovije istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Poverenje u policiju raste uporedo sa percepcijom korupcije i utiskom da je rad policije politizovan i to je, kako ističe Saša Đorđević, jedan od autora istraživanja, iznenađujuće.

„Rezultati iznenađuju zato što su suprotni. Ranije smo imali trend rasta percepcije poverenja, dok se smanjivalo uverenje da je policija korumpirana i politizovana. Ove godine raste i jedno i drugo", kaže Đorđević za BBC.

Dodaje da „građani imaju velika očekivanja od policije", kao i da je posmatraju kao „stub poverenja i jedan od ključnih organa".

Međutim, Đorđević ističe da građani takođe uočavaju ključne probleme koji se tiču policijskog rada.

„I onda balansiraju - želim da verujem u pravnu državu i policiju, ali znam da postoje i problemi sa strane."

Sociolog Đokica Jovanović smatra da je pitanje „koliko se može verovati ovakvim istraživanjima zbog njihove metodologije", ali kaže da ovako suprotni odgovori govore o „dezorijentaciji samih građana u javnom prostoru".

„Ljudi verovatno osećaju da mogu da se uzdaju u policiju, jer drugog represivnog organa nema, ali u isto vreme primećuju koruptivno ponašanje i ne spajaju te dve činjenice u jednu pojavu."

„Nema efektivne zaštite društva tamo gde ima visoke korupcije", kaže Jovanović za BBC.

Utisku da je policija politizovana, doprinosi i medijska slika, smatra Saša Đorđević.

„U policijskim akcijama često se javljaju političari, a ne policajci koji rade. Uglavnom priča ministar unutrašnjih poslova, dok ljudi stoje iza njega kao neki ukras", kaže Đorđević.

Bezbedni, ali zahvaljujući sebi samima

Istraživanje je takođe pokazalo da se većina stanovnika Srbije oseća bezbedno, ali da policija i drugi državni organi nisu tome značajno doprineli.

A ako ne mogu da se oslone na policiju, građani se oslanjaju na sebe same

Stoga 42 odsto njih veruje da će sami zaštiti sebe i porodicu, dok na policiju računa skoro četvrtina građana (23 odsto).

Jovanovića ovakvi rezultati ne iznenađuju jer, prema njegovim rečima, „na policiju se ne može računati u mnogim oblastima života".

„Konkretno imamo situaciju na Staroj planini, oko izgradnje mini-hidro elektrana, gde policija služi više kao državna kulisa, umesto da reguliše odnose između privatnog obezbeđenja i nezadovoljnih građana", kaže Jovanović.

On dodaje da je uzrok ovakvih rezultata to što se „policija povlači iz svakodnevnog života ljudi".

Autori istraživanja dodaju da je procenat onih koji se osećaju bezbedno u proteklih šest godina porastao samo za pet odsto, što, kako ističu, „nije trend koji obećava napredak".

Istraživanje je takođe pokazalo da se muškarci u Srbiji osećaju bezbednije nego žene.

Borba protiv korupcije, od sutra

Među Srbima kruži urbani mit koji kaže da, kada je Srbija počela da se formira kao država, prvo nastala korupcija, a zatim ostale institucije.

I taj mit nekako godinama odbija da napusti javni diskurs, kako se oslikava i u realnim rezultatima istraživanja.

Svaki drugi građanin veruje da se država bori protiv korupcije, ali ne na pravi način, svaki četvrti je ubeđen da se država uopšte ne bori protiv korupcije u policiji, dok svega 16 odsto građana veruje da država uspešno suzbija korupciju.

Đokica Jovanović smatra da do ovakvih rezultata dolazi zato što građani vide borbu protiv korupcije jedino u medijima.

„Bombardovani su porukama kako se državni organi bore protiv korupcije, otkrivajući sitnu korupciju, ali se slučajevi duboke sistemske korupcije nikako ne iznose u javnost", kaže Jovanović.

A kako će se država ubuduće nositi s korupcijom? Prema mišljenju ispitanika, ne mnogo bolje nego do sada.

Nešto više od trećine građana veruje da će suzbijanje korupcije u policiji biti isto kao i ranije.

Za manjak optimizma po pitanju borbe protiv korupcije u policiji, Đorđević krivi „nedostatak opipljivih rezultata".

„To će i Evropska unija u jednom trenutku tražiti od nas - opipljive rezultate umesto praznih reči", kaže Đorđević koji misli i da treba više da se ukazuje na štetnost korupcije.

Napredujemo - sporo, ali ipak napredujemo

Bez obzira na suprotne stavove i sliku svakodnevice, poverenje u policiju se povećava, brzinom koja je, prema mišljenju Đorđevića, očekivana za ovo podneblje.

Šest od deset građana (61 odsto) ima poverenja u policiju, što Srbiju stavlja u zonu svetskog proseka između 60 i 90 odsto. Doduše, na samu ivicu te zone.

„Deluje sporo, to povećanje od jednog procenata godišnje, ali to je normalan trend", kaže Đorđević i dodaje da poverenje kontinuirano raste već šest godina.

Razlog zbog kojeg nam to deluje sporo, smatra Đorđević, jeste što u Srbiji u skorije vreme nije bilo nekih ekstremnih situacija.

„Mi nismo imali afere u MUP-u, kao što je, recimo, bilo u Albaniji, gde je uhapšen ministar, niti je policija nešto fantastično uradila, pa da skoči poverenje .

Kako da stvari budu bolje?

Kako bi se poverenje povećalo, skinula stigma „policijske države" i građani videli pripadnike policije kao prave čuvare reda, Đokica Jovanović smatra da „policija mora da se vrati na ulice".

„Kao građanin, voleo bih da vidim pozornika kao ranije i da reaguju odmah, a ne post festum. To je najmanje što mogu da urade, za početak."

Đorđević kaže da bi rešavanje većih slučajeva - poput Lazarevića i Šarića, čije suđenje traje godinama - verovatno dodatno poboljšalo odnos između policije i stanovništva.

Ali smatra i da treba poraditi na samom imidžu policajaca u društvu.

„Policija je sada prisutna na društvenim mrežama mnogo više nego ranije. Tu je akcenat na policajcu u uniformi, dok je na glavnim sredstvima informisanja političar glavni borac protiv korupcije", kaže Đorđević.

Prema njegovom mišljenju „idealno bi bilo kada bi se ono sa društvenih mreža prebacilo na tv i štampu".

Kompletno istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Javnost Srbije o policiji možete pročitati ovde.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk