Kosovo i Srbija: Nova bitka u carinskom ratu

Kosovo je u sredu povećalo deset puta porez na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine - sa 10 na 100 odsto.

Jedan od prvih rezultata takve odluke osvanuo je jutros na Tviteru - fotografija kioska bez srpskih novina i Plazma keksa, čija je cena i bukvalno preko noći „skočila" sa jednog na sedam evra.

Neki stanovnici Kačanika, mesta na jugu Kosova, sinoć su spaljivali srpske proizvode i snimali ovu akciju. Prema njihovim rečima, do ovoga je došlo nakon apela za bojkot srpskih proizvoda, prenose mediji.

Novousvojena mera Vlade Kosova, mogla bi da obustavi plasman proizvoda iz Srbije na kosovsko tržište, kažu za BBC na srpskom u Privrednoj komori Srbije.

Kao dokaz za to navode da od donošenja odluke najfrekventniji prelaz Merdare nije prešao nijedan kamion iz centralne Srbije, te da ga prolaze samo vozila u tranzitu.

„Ova odluka pogodiće privrednike na obe strane, ali posebno potrošače na Kosovu, koji će po većim cenama morati da kupuju proizvode ili da pronađu alternativu", kaže za BBC ekonomista Ljubodrag Savić.

Vlada Kosova je inače većinski izglasala ovu odluku, a premijer Ramuš Haradinaj je najavio da će ona biti ukinuta kada Srbija prizna Kosovo.

Srbija najavljuje da neće uvoditi kontra mere.

Uvođenje ovih mera usledilo je dan nakon što Kosovo nije uspelo da obezbedi dvotrećinsku većinu i četvrti put ostalo bez članstva u Interpolu.

Ima li kraja carinskom ratu?

Novim merama otpočeta je i nova bitka u takozvanom carinskom ratu.

Iako se još 2015. godine činilo da bi poslovne veze mogle da se nađu ispred političkih, organizovanjem prvih poslovnih susreta Privredne komore Srbije i Privredne komore Kosova, simbolično na Dan Evrope, kraj ovom „ratu" sada se čini još daljim.

https://twitter.com/JovanaPopadicRS/status/1065598277809315842

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za BBC na srpskom da ni tada nije verovao da će „stvari ići tako glatko kao što su obećavale obe komore".

„Kada bi samo privrednici razgovarali, situacija bi bila drugačija.

Ipak, ovde je najmanje reč o privredi. Uglavnom je sve politika i iz toga se ni Kosovo, ni Srbija neće lako iskolebati", priča Savić za BBC na srpskom.

• Sa Kosova u EU uskoro bez viza
• Kosovo bez članstva u Interpolu
• Bez Kosova u Njujorku

I ovog puta su politika i istorija ispred privrede, dodaje Savić.

Prema njegovim rečima, u prvom naletu ovih mera, cene će sigurno porasti, a građani koji su navikli na proizvode iz Srbije, moraće da pronađu alternativu.

„Privrednici će morati da nađu nova tržišta, a potrošači alternativne proizvode. Tržišna privreda je takva i neko drugi će brzo uskočiti na mesto srpskih proizvoda", objašnjava Savić.

Dva potencijalna scenarija

Kao što će novi proizvodi doći na mesto robe iz Srbije i Bosne, tako će i izvoznici morati da nađu alternativu.

Osim poskupljenja robe, smanjiće se promet između Srbije i Kosova, smatra Savić.

Prema podacima Ministarstva trgovine, ukupan promet sa Kosovom u prvih devet meseci ove godine je iznosio 370 miliona evra.

„U periodu januar - septembar Srbija je na Kosovo otpremila robe u vrednosti od 350 miliona evra, što je rast od osam odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Dopremljeno je robe u iznosu od 20 miliona evra, što je rast od 15 odsto u odnosu na 2017. godinu", navodi se u pismenom saopštenju koje je to ministarstvo dostavilo BBC-ju na srpskom.

Prema Savićevim rečima, Srbija sada mora da se koncentriše na nalaženje rešenja za to gde će i na koji način plasirati proizvode koje je izvozila na Kosovo.

„Postoje dva scenarija - da roba ide na Kosovo zaobilaznim putem preko Makedonije i Crne Gore.

Druga varijanta je da se pronađu nova tržišta", priča Savić.

Ovaj drugi scenario smatra izvesnijim.

CEFTA ponovo u krizi

Uvođenju mera usledile su brojne reakcije, kako domaćih, tako i stranih političara.

Evropski komesar za proširenje Johanes Han ocenio je da odluka vlasti Kosova o uvođenju visokih carina na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine krši Srednjeevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA), ali i principe regionalne slobodne trgovine.

„Taj akt mora odmah biti povučen", poručio je Han, navodeći kako je štetan i za potrošače i kompanije na Kosovu.

I visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini je pozvala vlasti Kosova da odmah ukinu sporne odluke, navodeći kako to nije samo povreda sporazuma CEFTA, nego i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU-a i Kosova.

Reagovala je i portparolka Evropske komisije Maja Kocijančić. Smatra da je CEFTA ugrožena, te da Brisel očekuje da sekretarijat CEFTA i sve strane preduzmu neophodne mere da se zajamči poštovanje tog sporazuma, prenosi Beta.

Kosovo inače trenutno predsedava CEFTA-om.

Prema Savićevim rečima, nije prvi put da se ovaj sporazum dovodi u pitanje. Podseća na mere za brašno iz Makedonije i neku robu iz Bosne.

Kako dodaje, ovaj, pre svega ekonomski ugovor, na neki način je izgubio smisao na ovim prostorima.

„Kada se politika i istorija umešaju, a to se i ovog puta dogodilo, teško je naći razumna rešenja.

Tada nema ekonomske logike, u pomoć se priziva neka druga logika koja na ovim prostorima traje prilično dugo.

Od nje smo svi imali štete i imaćemo je u narednom periodu", priča Savić za BBC na srpskom.

Kako dodaje, iako se sada vidi jedino šteta iz ovakve odluke, na kraju bi nje mogla da izvuče korist.

„Podsetiću da je Srbija uvela sankcije Sloveniji 1991.

U početku su Slovenci imali štetu. Na primer, prodavali su veš mašine na srpskom tržištu za 600 maraka, a nakon sankcija nisu imali drugog izbora, pa su prešli na austrijsko tržište i prodavali za 350 maraka.

Vrlo brzo su se prilagodili tome i na kraju imali korist od sankcija."

Šta Srbija izvozi, a šta uvozi sa Kosova?

Prema navodima iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija dostavljenim BBC-ju na srpskom, prvih pet najznačajnijih proizvoda u plasmanu na Kosovo su voda, gasna ulja, benzin, šećer i suncokretovo ulje.

S druge strane u Srbiju se sa Kosova najviše uvozi električna energija, cevi, smrznute maline i kupine, goveđa koža i radijatori.

Deset godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 116 zemalja, a Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjene nacije.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk