Penzioneri u Srbiji se sve češće vraćaju na posao da bi preživeli

Autor: NIN (Ana Ljubičić)

Info

01.03.2026.

14:50 > 15:02

Rad nakon penzionisanja u Srbiji više nije sporadična pojava, niti se vezuje samo za pojedine profesije i izuzetne okolnosti.

Penzioneri u Srbiji se sve češće vraćaju na posao da bi preživeli

Foto: Pixabay

On postaje vidljiv deo tržišta rada i istovremeno indikator stanja u penzionom sistemu.

Iako precizna evidencija o tome koliko penzionera trenutno radi ne postoji, jer PIO Fond beleži samo one koji podnose zahtev za preračun penzije, podaci o visini primanja i strukturi penzionerske populacije daju okvir za razumevanje zašto se sve veći broj njih odlučuje da ostane na tržištu rada, piše NIN.

Iz Sindikata penzionera navode da prema dostupnim podacima, penzije manje od 30.000 dinara prima 30,4 odsto penzionera. Prosečna penzija je u novembru prošle godine iznosila 51.492 dinara i taj iznos je primalo 1.006.260 penzionera, dok penzije veće od 100.000 dinara prima 125.416 korisnika, odnosno 19,1 odsto ukupne penzionerske populacije.

Istovremeno, 27,6 odsto penzionera prima manje od najniže penzije, koja je tada iznosila 27.711 dinara. Među njima su u najvećem broju poljoprivrednici i korisnici porodičnih penzija. Posebno se izdvaja podatak da 58.145 penzionera prima manje od 10.000 dinara mesečno, što je ispod nivoa socijalne pomoći.

Penzija često ne pokriva osnovne troškove života, od komunalija do lekova, pa za veliki broj penzionera prestaje da bude dovoljan izvor prihoda. Posebno su pogođeni oni čija primanja spadaju u najnižu kategoriju, uključujući korisnike porodičnih penzija i poljoprivredne penzionere, koji često primaju manje od najniže penzije.

U praksi to znači da mnogi nastavljaju da rade ne zbog želje da ostanu u svom poslu, već kako bi dopunili osnovni budžet i obezbedili sredstva za svakodnevne potrebe.

Pod kojim uslovima penzioneri mogu da rade

Prema zakonu, starosni penzioneri i oni koji su otišli ranije u penziju u mogućnosti su da nakon što makar na jedan dan raskinu radni odnos i izvrše odjavu osiguranja, ponovo zasnuju radni odnos bez obustave penzije. Oni mogu potpisati ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme, ugovor o delu, autorski ugovor, ali i osnovati preduzetničku radnju ili privredno društvo.

Poslodavci su dužni da uplaćuju doprinose za penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, dok penzioner koji posluje kao preduzetnik zdravstveno osiguranje ostvaruje po osnovu penzije. Takođe, nakon najmanje godinu dana od novog zaposlenja, penzioneri mogu podneti zahtev za ponovno određivanje iznosa penzije.

Kod porodičnih penzionera pravila su restriktivnija. Oni mogu raditi po ugovoru o delu ili autorskom ugovoru, ali samo ako je njihova mesečna zarada niža od najniže osnovice osiguranja zaposlenih (51.297 dinara za 2026. godinu). Ukoliko se zaposle u stalni radni odnos, gube pravo na isplatu porodične penzije.

Za korisnike invalidske penzije situacija je dodatno ograničena. Kako je osnov za ostvarivanje tog prava potpuni gubitak radne sposobnosti, ponovni rad podrazumeva preispitivanje zdravstvenog stanja. Ako se utvrdi poboljšanje i postojanje radne sposobnosti, pravo na invalidsku penziju prestaje. Oni mogu raditi samo povremeno, po ugovoru o delu ili autorskom ugovoru, i ne mogu osnivati preduzetničke radnje. Specifičan položaj imaju profesionalna vojna i policijska lica, kod kojih se utvrđuje gubitak sposobnosti za profesionalnu službu, ali ne i opšta radna nesposobnost, pa mogu raditi u privatnom sektoru.

Zašto se penzioneri vraćaju na posao

Najčešći motiv zbog kog penzioneri nastavljaju da rade i nakon odalska u penziju jesu finansijske okolnosti.

Kako za NIN navodi predsednik Sindikata penzionera Miloš Grabundžija, najveći broj penzionera nastavlja da radi jer su penzije male i ne mogu da pokriju osnovne troškove.

"Ne mogu se podmiriti osnovne obaveze za hranu, lekove, troškove komunalnih usluga, poreske usluge i slično. Ljudi danas samo za lekove treba da izvdoje po 4.000-5.000 dinara, a nekad i više, a imate penzionere koji primaju penzije manje od 10.000 dinara. Povećanje od 12,2 odsto je malo izmenilo stvari, ali je činjenica i da su u proteklih godinu dana cene porasle. Komunalne usluge, grejanje, struja, voda - cene svega toga su podizane u toku godine po dva puta", kaže Grabundžija.

On ističe da pored onih koji rade kod privatnika i u firmama dobijaju neke poslove, veliki broj penzionera radi u nadnici, na poljoprivrednim imanjima.

"Problem je naročito izražen kod onih koji su radili u firmama čije su zarade bile manje. Oni su najteže prošli. Oni su sad prinuđeni da rade i bolesni, i u teškim uslovima, recimo u nekim hladnjačama gde je temperatura niska. A tu su i oni koji primaju porodičnu penziju. Imate situacija gde je preminuli supružnik radio u firmi koja je imala slabe zarade, pa su i penzije male, a u porodične ulazi svega 70 odsto te zarade", rekao je Grabundžija.

Naravno, materijalni momenat nije jedini motiv za nastavak rada i nakon penzionisanja.

Nadežda Satarić iz Udruženja "Snaga prijateljstva - Amity" ističe da neki jednostavno i dalje žele da budu u kontaktu sa svojom profesijom.

"Ima onih koji bi da ostanu u svojoj profesiji, da idu na kongrese, da stiču nova znanja. Ima situacija gde ih poslodavci jednostavno zadržavaju jer nemaju mlađe radike koji bi zamenili penzionere. Pojedinci nastavljaju i dalje da rade da ne bi izgubili pozicije moći i uticaja koje su crpili po osnovu posla koji su obavljali. Sve te privilegije se uglavnom gube odlaskom u penziju, što za pojedince može biti i emotivni debakl", kaže Satarić za NIN.

Gde se zapošljavaju penzioneri

Prilike za zapošljavanje penzionera danas su mnogo veće nego što je to ranije bio slučaj. Kako ističe Satarić, postoje tražena zanimanja i poslovi, gde se ne gleda na godine, već samo da li je neko kvalifikovan i sposoban da može da obavlja određeni posao.

"To je slučaj sa sa zanatlijama/majstorima, različitih zanimanja, sa profesionalnim vozačima, negovateljima I zdravstvenim radnicima u socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, trgovcima, radnicima obezbeđenja. Sve su ovo pozicije na kojima često srećemo i penzionere", kaže Satarić.

Međutim, napominje i da postoji određeni broj poslodavaca koji radnike koji odlaze u penziju zadržavaju u izuzetnim slučajevima, samo ako nemaju adekvatnu zamenu za njih.

"Ako su u prilici da biraju radije će izabrati mlađe radnike, za razliku od onih koji imaju 50 i više godina", rekla je ona.

Satarić takođe ukazuje na postojanje značajnog broja penzionera koji rade u "sivoj zoni", bez uplate doprinosa za PIO osiguranje. Ona dodaje da je ova pojava posebno izražena kod poljoprivrednih penzionera, jer oni svoju zemlju moraju da obrađuju dokle god su za to sposobni.

"Dosta je negovatelje koji u sivoj zoni pružaju usluge starijim zavisnim osobama koje žive u staračkim domaćinstvima a upućena su na pomoć i negu od strane drugog lica. Ima penzionera koji su volonterski angažovani na različitim poslovima, od zaštite životne sredine, pomoći starijim i zavisnim osobama, učešćem na radnim akcijama", kaže Satarić.

Dodaje da sve ovo pokazuje kako starije ljude ne treba gledati kao teret ili pretnju, već kao priliku - za njih same, njihove porodice, poslodavce, ali i za društvo u celini.

"Za poslodavca je dobrobit da ima zaposlenog koji mu treba za process rada, da ima starijeg radnika koji ite kako može da bude prenosilac nekih znanja i veština koje mladi danas nemaju prilike da steknu u školama. Evropska unija i pojedine zemlje njene članice podsticajem zadržavanja starijih u svetu rada, žele povećati bruto domaći proizvod po stanovniku. One to čine, finansijskim stimulacijama i podrškom preduzetnicima", kaže Satarić.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

penzioneri

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.