Opozicioni lider Venecuele Huan Guaido izjavio je da će razmotriti amnestiju za predsednika Nikolasa Madura ako on ustupi vlast.
Guaido, koji se u sredu proglasio privremenim predsednikom, rekao je da se obraća svim institucijama, uključujući i vojsku, da okončaju krizu.
Maduro je započeo drugi mandat nakon što su izbori ometani bojkotom opozicije i tvrdnjama o nameštanju glasanja.
Globalna zajednica je podeljena oko priznavanja Madurove vlasti.
Međutim, zasad Maduro zadržava ključnu podršku venecuelanske vojske.
Sjedinjene Američke Države, više od deset latinoameričkih zemalja, Kanada i Velika Britanija podržavaju Guaida - koji je predsednik Narodne skupštine - nakon što se proglasio legitimnim predsednikom,
Ali Rusija osuđuje inostranu podršku Guaida, dodajući da se na taj način krši međunarodno pravo, te da je reč o „doreknom putu ka krvoproliću". Kina, Meksiko i Turska takođe podržavaju Madura.
Državni sekretar Sjedinjenih Država Majk Pompeo zatražio je da se u subotu održi sednice Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija po ovom pitanju.
Organizacija američkih država je na sastanku u četvrak opisala Madurovu vladu kao „moralno bankrotiranu" i „nedemokratsku u srži".
Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton rekao je da Trampova administracija radi na planu usmeravanja sredstava Guaidu, koji je trenutno na nepoznatoj lokaciji.
Predsednik Tramp je rekao da su „sve opcije na stolu".
Šta je Guaido rekao?
Guaido i njegovi saveznici optužuju Madura za uzurpaciju moći putem nelegalnih izbora.
„Naš izazov je da obezbedimo slobodne izbore i mi ih želimo što pre. Ali mi živimo u diktaturi", rekao je Guaido američkoj televiziji Junifižn.
On je ranije rekao za Fajnenšl Tajms: „Niko ne želi da živi ovako, bez obzira na njihovu politiku: ljudi su pet-šest meseci bez vode u domaćinstvima, nemaju lekove, nemaju dovoljno novca da kupe hranu."
Govoreći o mogućoj amnestiji za Madura, Guaido je rekao da je sličan potez odigrao ulogu u demokratskoj tranziciji u Čileu.
„Ove amnestije su na stolu za sve one koji su spremni da ovnove ustavni poredak", rekao je on.
On je obećao da će održati slobodne izbore kako bi „se prevazišla ova kriza".
Ranije je rekao da članovi u ustavu zemlje dozvoljavaju da privremeno preuzme vlast, jer su izbori bili lažna.
U sredu su protiv Madura organizovani veliki protesti - kao i kontraprotesti onih koji ga podržavaju.
Na demonstracijama u Karakasu Guaido se proglasio privremenim vođom zemlje.
Nakon samo nekoliko minuta, Tramp ga je priznao kao legitimnog šefa države. Brojne južnoameričke države, kao i Kanada i Velika Britanija, sledili su taj primer.
Maduro je američke komentare označio kao „veliku provokaciju" i prekinuo diplomatske odnose.
On je u četvrtak naredio zatvaranje venecuelanske ambasade i konzulata u SAD. Međutim, Guaido je pozvao venecuelanske diplomate u SAD da ostanu na svojim položajima.
Američko državno ministarstvo naložilo je da osoblje koje nije neophodno napusti Venecuelu.
Opservatorija zadruštveni sukob, nevladina organizacija sa sedištem u Karakasu, saopštila je da je najmanje 26 ljudi do sada stradalo u demonstracijama.
Šta će Tramp sledeće da uradi?
Analiza Natali Šerman, BBC reporterke u oblasti poslovanja
SAD su već uvele niz sankcija u protekle dve godine, koje su usmerene na zvaničnike u Madurovoj vladi, ograničavaju pristup Venezuele tržištima američkog duga i blokiraju poslovanje sa onima koji su uključeni u trgovinu zlatom.
Međutim, do sada, Trampova administracija nije preduzela mere direktno protiv uvoza nafte, koji su ključni izvor gotovine.
Koraci oko osoblja u ambasadi, mogli bi da dovedu i do toga.
Međutim, analitičari su upozorili da će sankcije oko nafte verovatno imati ograničen efekat na Madurov režim, koji bi mogao da je preusmeri ka saveznicima kao što su Kina i Rusija, kriveći SAD za dodatne poteškoće.
Maduro vodi državu od 2013. i ovog meseca je započeo drugi mandat. Njegov reizbor u maju 2018. obeležili su bojkot opozicije i optužbe za lažiranje izbora.
Predsednik se suočava sa kritikikama međunarodne i unutrašnje opozicije zbog kršenja ljudskih prava i upravljanja ekonomijom.
Uprkos tome što ima najveće dokazane rezerve nafte na svetu, venecuelanska ekonomija je u kolapsu već nekoliko godina.
Industrija je pretrpela loše upravljanje, a prihodi od nafte su značajno opali.
Hiperinflacija i nedostatak hrane i lekova pogodili su stanovništvo, uzrokujući da milioni Venecuelaca emigriraju.
Strateški partneri, uključujući Kinu i Rusiju, duboko su uložili u ekonomiju zemlje koja je u nevolji.
Moskva vidi Venecuelu kao jednog od njenih najbližih saveznika u regionu.
Komentari 2
zeka iz šešira
rodoljub
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar