Menu 021

Naučnice obeležavaju svoj dan

Danas je Međunarodni dan žena i devojaka u nauci
BBC 11.02.2019. | 19:53 > 20:00
Marija Vranić
Débora Rodrigues
Marija Vranić je u Petnici shvatila da želi da se bavi kompjuterskom fizikom

Marija Vranić ima 34 godine i iz Srbije je otišla pre deset - da bi se bavila naukom.

Otišla je na doktorske studije u Portugal i po završetku ostala u toj zemlji. Sada živi i radi u Lisabonu, u grupi za lasersku plazmu fakulteta Instituto Superior Técnico.

Trenutno proučava interakcije lasera sa materijom u ekstremnim uslovima, za šta je nedavno osvojila i nagradu korporacije IBM Portugal.

Marija i sve njene koleginice danas slave svoj dan.

Ujedinjene nacije su 2015. proglasile 11. februar Međunarodnim danom žena i devojaka u nauci, kako bi ih podstakle da se posvete nauci.

Prema podacima Evrostata, od oko 18 miliona naučnika i inženjera u EU 41 odsto su žene.

Marijina priča počela je u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu i Istraživačkoj stanici Petnica.

„Prvi istraživački projekat sam uradila u Petnici i tada sam rešila da hoću da se bavim kompjuterskom fizikom", počinje razgovor za BBC na srpskom Marija.

Naredni koraci na tom putu bili su Fizički fakultet i Institut za fiziku.

Na doktorske studije otišla je u Lisabon, a izvesno vreme je provela i u Češkoj, gde i sada sarađuje sa institutom Extreme Light Infrastructure.

Za vreme doktorata počela je da proučava interakcije lasera sa materijom u ekstremnim uslovima, za šta je i dobila IBM nagradu.

Šta je interakcija lasera sa materijom u ekstremnim uslovima?

Materija u ekstremnim uslovima je u stvari plazma, kao što su plamen, munja ili unutrašnjost zvezda.

Pod ekstremnim uslovima podrazumevamo vrlo jaka elektromagnetna polja koja su dovoljno jaka da stvore antičestice.

„Do sada su čak i najjači laseri na svetu bili previše slabi da bi proizveli kvantne efekte kao što je kreiranje čestica antimaterije u plazmi. Nova generacija lasera će to omogućiti", priča Marija.

Njeno istraživanje usmereno je na to da kroz teoriju i simulacije na superkompjuterima pokaže šta može da se očekuje u eksperimentima sa novom generacijom lasera.

„Sudeći po mojim rezultatima, to što možemo da očekujemo je mnogo energije na malom prostoru, čestice plazme, materija i antimaterija - sve na jednom mestu. Ta mešavina otvara nove horizonte za fundamentalna istraživanja, ali i za moguću primenu."

Čemu to služi?

Ono što, prema rečima naše sagovornice, ovo istraživanje izdvaja od prethodnih je što omogućava proučavanje kompleksnih sistema u jakim elektromagnetnim poljima na Zemlji.

Ta mogućnost do sada nije postojala.

„Takvi uslovi se nalaze samo u svemiru, a zahvaljujući novoj generaciji lasera, moći ćemo da ih stvorimo u laboratoriji", priča Marija.

Ove interakcije omogućavaju stvaranje iks-zraka i gama-zraka.

„Iks-zraci se koriste u medicini za rendgentske snimke. Ovo će omogućiti kvalitetniju sliku i to u 3-d dimenziji.

Gama-zraci su slični iks-zracima, samo imaju veću energiju. Ako koristimo njih, onda možemo dobiti sliku još sitnijih detalja i to manje invazivno nego koristeći iks-zrake. To otvara mogućnosti za primenu u medicini za bolju dijagnostiku sa smanjenim rizikom pogrešne dijagnoze."

Tabla sa fizičkim formulama
Getty Images
Koliko je teško u Srbiji biti naučnik?

Istraživanje koje sprovodi je sada u fazi planiranja prvih eksperimenata, a prvi rezultati se očekuju sledeće godine.

Marija na ovom istraživanju radi skoro deset godina.

Rad u laboratoriji u Srbiji i Portugalu - bez mnogo razlike

I dok se studiranje u Beogradu i Lisabonu razlikuje pre svega u tome što su studenti, prema Marijinim rečima, tamo mnogo slobodniji da postavljaju pitanja, rad u laboratoriji nije mnogo drugačiji.

„Ako ste u uspešnoj naučnoj grupi u Srbiji ili inostranstvu (što je bio moj slučaj), to izgleda prilično slično. Istraživači imaju mnogo saradnika sa svih strana sveta, rade eksperimente i u zemlji i u inostranstvu, zovu ih da drže prezentacije na najprestižnijim konferencijama iz oblasti i kad odete na konferenciju svi prepoznaju ime bar šefa grupe."

Marija trenutno radi kao mlada istraživačica i plan joj je da se što bolje afirmiše na međunarodnom planu.

Na pitanje da li planira da se vrati u Srbiju, kaže da su za sada sve mogućnosti otvorene.

„Nauka je nomadski poziv i većina nas ne može sa sigurnošću da kaže u kojoj će zemlji biti za pet godina."


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Shimmy
    12.02.2019 01:38
    PODRSKA!
    Apsolutno je bilo vreme i ovo zasluzuje medijsku paznju! Ovo je istinski rodno pitanje! Nadam se da ce uskoro ovoliku podrsku i podsticaj dobiti i sestre sa gradjevine, sestre koje grade puteve, one iz rudnika, zatim sestre koje se bave selidbama i vozacice kamiona. Nemojmo zaboraviti ni bagerasice, molerke, taksistkinje, pogrebkinje i naravno kombajnerke i traktoristkinje. Neprihvatljivo je da u ovako poduzem clanku izostavite drvoseckinje, vatrogaskinje i banderasice. Veliko hvala 021 koji ovako posveceno doprinosi rodnoj ravnopravnosti. Ne bi smelo da se zena svede samo na naucnicu ili direktoricu.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest