Zaslađeni napici - uključujući voćne sokove i gazirana pića - mogu da povećaju rizik od karcinoma, kažu naučnici u Francuskoj.
Na ovu vezu ukazala je studija, objavljena u Britanskom medicinskom žurnalu, u okviru koje su naučnici pratili preko 100.000 ljudi tokom pet godina.
Tim sa Univerziteta Sorbona je spekulisao da bi uzrok mogao da bude uticaj na nivo šećera u krvi.
Ipak, ovo istraživanje je daleko od definitivnog dokaza i stručnjaci su pozvali na dodatna istraživanja.
Naučnici su ga definisali kao piće sa više od 5% šećera.
To uključuje i voćne sokove (čak i one bez dodatog šećera), negazirana pića, zaslađene milkšejkove, energetske napitke, kao i čaj ili kafu sa dodatim šećerom.
Istraživači su ispitivali i dijetalne napitke koji umesto šećera sadrže veštačke zaslađivače sa nula kalorija, ali nisu pronašli vezu sa karcinomom.
Istraživanje je pokazalo da bi konzumiranje dodatnih 100 ml zaslađenih napitaka dnevno - oko dve konzerve nedeljno - povećalo rizik od razvijanja raka za 18 odsto.
Na svakih 1.000 ljudi u istraživanju, utvrđeno je 22 slučaja karcinoma.
Dakle, ako su svi pili dodatnih 100 ml dnevno, to bi dovelo do još četiri slučaja raka - pa je ukupan broj 26 na 1.000 ljudi za pet godina, kažu naučnici.
„Ipak, zaključak je da postoji istinska uzročna veza između unosa zaslađenih napitaka i razvijanja karcinoma i to još uvek zahteva dodatna ispitivanja", rekao je dr Grejem Viler, statističar u britanskoj organizaciji za istraživanje raka Cancer Research UK.
Od ukupno 2.193 otkrivena slučaja karcinoma tokom istraživanja, 693 su bili rak dojke, 291 rak prostate i 166 kolorektalni karcinom.
Ne - istraživanje je napravljeno tako da može da uoči obrasce u podacima, ali ne može da ih objasni.
Ono jeste pokazalo da je među ljudima koji su pili najviše (oko 185 ml dnevno) bilo više slučajeva raka nego kod onih koji su pili najmanje (manje od 30 ml dnevno).
Jedno moguće objašnjenje je da zaslađeni napici povećavaju rizik od raka.
Ali, isto tako, ljudi koji piju najviše zaslađenih napitaka bi mogli da imaju i druge oblike nezdravog ponašanja (kao što je na primer konzumiranje hrane sa više soli i kalorija) koji povećavaju njihov rizik od raka, dok sama zaslađena pića mogu biti irelevantna.
Dakle, istraživanje ne može da tvrdi da zaslađeni napici izazivaju rak.
„Dok ova studija ne nudi definitivan uzročni odgovor o šećeru i raku, ipak doprinosi celokupnoj slici o značaju aktuelne struje smanjivanja unosa šećera", rekla je dr Amelija Lejk iz Univerziteta Tisajd.
Ona dodaje i da je „smanjivanje količine šećera u našoj ishrani izuetno važno".
Gojaznost je glavni uzrok za neke vrste raka, a preterana konzumacija zaslađenih napitaka bi povećala šanse za dodavanje kilaže.
Ipak, istraživanje kaže da to nije cela priča.
„Gojaznost i povećanje telesne težine koji su izazvani preteranim unosom zaslađenih sokova su definitivno imali ulogu u toj vezi, ali je nisu objasnili", rekla naučnica dr Matild Tuvije za BBC.
Francuski naučnici kažu da je veza „izazvana šećernim sadržajem" i da krive nivo šećera u krvi.
Takođe su sugerisali i da neke hemikalije u napicima, poput onih sa privlačnom bojom, mogu da budu uzrok.
Ipak, njihovo istraživanje ne pokušava da odgovori na ovo pitanje.
„Smatram da je biološka verovatnoća ovoga mala, imajući u vidu da nije bilo značajne razlike između grupa u odnosu na telesnu težinu ili učestalost dijabetesa, koji se često navodi kao povezani rizik", rekla je Ketrin Kolins, nutricionistkinja u britanskoj Nacionalnoj zdravstvenoj službi.
Tim sa Univerziteta Sorbona kaže da je potrebno još obimnih istraživanja da bi se potkrepili zaključci.
„Poznato je da su zaslađena pića povezana sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, preterane težine, gojaznosti i dijabetesa", rekla je dr Tuvije.
„Ali ono što mi pokazujemo jeste da su, možda, povezana i sa rizikom od raka".
Naučnici kažu da je njihovo istraživanje dodatni dokaz da je oporezivanje zaslađenih pića dobra ideja.
„Ovi podaci podržavaju relevantnost postojećih nutricionističkih preporuka o ograničavanju unosa zaslađenih pića, uključujući i sokove od 100% voća, kao i političke mere, kao što su oporezivanje i marketinške restrikcije usmerene prema zaslađenim napicima", navodi se u njihovom izveštaju.
Velika Britanija je uvela šećerni porez 2018. godine i obavezala kompanije na plaćanje taksi za pića sa visokim sadržajem šećera koje proizvode.
Britanska asocijacija bezalkoholnih pića kaže da istraživanje „ne pruža dokaze o uzroku, kao što i autori spremno priznaju".
Njihov generalni direktor Gevin Partington je dodao da su „sokovi bezbedni za piće kao deo balansirane ishrane."
„Industrija bezalkoholnih pića prepoznaje da treba da igra ulogu u pomaganju u borbi protiv gojaznosti, zbog čega smo bili predvodnici u smanjenju nivoa kalorija i šećera".
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar