Koliko smo Francuzi: Da li (i dalje) govorimo francuski jezik

Francuski predsednik Emanuel Makron obradovao je prisutne građane Beograda kada im se obratio na srpskom u govoru održanom ispred Spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu.

Makron se medijima obratio na francuskom, a sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarao je na engleskom.

Znanje francuskog, nekada najvažnijeg stranog jezika na svetu, bila je odlika obrazovanih ljudi u Srbiji.

„To je bio jezik diplomatije i adminstracije", kaže Tatjana Šotra Katunarić, predsednica Udruženja profesora francuskog jezika Srbije, podsećajući da je u mnogim poštama i drugim ustanovama na području bivše Jugoslavije i dalje moguće videti natpise na tom jeziku.

• Srpski jezik na fakultetima - potreba ili profit
• Kako dijaspora uči srpski
• Majke, maternji jezik i optimizam: Reakcije na plasman u finale Evrovizije

Globalizacija je dovela do dominacije engleskog jezika, ali francuski se i dalje uči u srpskim školama.

Koliko je francuski jezik prisutan u Srbiji?

Francuski jezik se uči u mnogim srednjim i osnovim školama u Srbiji kao drugi strani jezik.

Katedre za romanistiku postoje pri univerzitetima u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.

U beogradskoj školi Vladislav Ribnikar uvedeno je intenzivno izvođenje nastave francuskog jezika od prvog do osmog razreda od 1966. godine.

Dvojezična nastava na srpskom i francuskom uvedena je u dva odeljenja sedmog razreda u ovoj školi od 2004.

Danas takva odeljenja postoje u osam škola u Srbiji: u Trećoj i Desetoj gimnaziji u Beogradu, Ugostiteljsko-turističkoj školi u Beogradu, gimnaziji Svetozar Marković u Nišu, Jovan Jovanović Zmaj u Novom Sadu, Pirotskoj i Valjevskoj gimnaziji.

Broj zainteresovanih za francuski jezik raste, tvrdi Igor Stefanović iz Francuskog instituta.

Ovaj kulturni centar nudi kurseve jezika u Beogradu, Nišu i Novom Sadu - od početničkih kurseva, na koji mogu da pohađaju i deca od tri godine, za školski uzrast i za odrasle.

Mnogi od njih su zainteresovani za sertifikate koje izdaje Francuski institut.

Krajem 2018. godine, Ministarstvo prosvete donelo je odluku da se drugi strani jezik ocenjuje opisno i da ne ulazi u prosek učenika.

Ova odluka je „uzburkala duhove profesora stranih jezika" seća se Šotra Katunarić, objašnjavajući da „čim neki predmet nije za ocenu, on ni deci, ni roditeljima nije više važan".

Nakon sastanaka sa predstavnicima udruženja profesora stranih jezika, ministarstvo je povuklo ovu odluku.

„Naš jezik nije svetski, zato je važno da deca dobro govore dva strana jezika", smatra Šotra Katunarić.

Zašto ljudi biraju da uče francuski?

„Pedeset odsto zbog ličnog interesovanja, neko voli Zaz, neko ima francusku baku ili ličnu vezu sa Francuskom", kaže Stefanović.

Međutim, sve je više onih koji se opredeljuju za učenje ovog jezika zbog univerzitetskih i profesionalnih potreba.

„Francuski je već jezik inženjerstva, to je drugi svetski jezik na planeti", smatra on.

Ove pragmatične razloge spominje i Šotra Katunarić, podsećajući da u Srbiji posluje blizu 200 preduzeća iz Francuske, tako da kandidati za radna mesta koji znaju francuski imaju prednost.

Ipak, po njenom mišljenju, jezik je način „da se upozna francuska kultura, ne samo književnost, već i duh koji slavi slobodu, jednakost i bratstvo".

Ljudi koji pričaju francuski moći će da promovišu našu kulturu u frankofonom svetu, kaže ona.

U Beogradu postoji Francuska škola, koju pohađa više od 500 učenika različitih nacionalnost.

Mina Macura je u ovu školu upisala ćerku , koja u tom trenutku nije pričala francuski, ali je već posle nekoliko meseci govorila tečno.

Činjenica da će posle završetka ove škole njenoj kćerci vrata francuskih univerziteta biti otvorena, kao da se školovala u Francuskoj, bila ja ključna pri izboru.

Francuski đaci

Predsednik Francuske je tokom govora na Kalemegdanu izrazio zahvalnost prema „mučeničkoj i srčanoj Srbiji iz Velikog rata".

Više hiljada srpskih đaka školovalo se u Francuskoj u periodu između 1915. i 1918. Među onima koji su kasnije ostavili značajan trag u srpskoj kulturi su pesnici Rade Drainac, Rastko Petrović, Marko Ristić i Dušan Matić.

Od polovine 19. veka, kada se Srbija otvorila prema Evropi, Francuska je „bila strahovito važna za nas", kaže Milan Vlajčić, novinar koji je pratio kulturu u brojnim redakcijama.

On podseća na praksu svih međuratnih vlada da šalju najbolje učenike da se školuju u Francuskoj i koji bi kasnije zauzimali važna mesta u srpskoj kulturi i društvu.

Kulturni odnosi odnosi su nastavljeni i tokom perioda komunističke vladavine, ali na „diskretniji" način, kaže Vlajčić, koji je pored studija književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, učio i francuski.

Kao najznačajnije primere kulturnih veza, Vlajčić ističe „snažnu vezu" srpskih nadrealista sa Andreoom Bretonom, a zatim uticaj autora Novog talasa poput Godara i Trifoa na „zlatni period jugoslovenske kinematografije" oličen u Crnom talasu i filmovima reditelja kao što su Žika Pavlović, Dušan Makavejev i Saša Petrović.

Takođe, Vlajčić smatra da je čitalačka publika i u Jugoslaviji i Srbiji imala izvanredan uvid u francusku književnost.

Između dva rata prevodila su se dela Andrea Žida i Luja Ferdinada Selina, a danas je jedan od najpopularnijih stranih pisaca u Srbiji Mišel Uelbek, „koji utiče ne samo na književnost, već i političku kulturu", kaže Vlajčić.

Što se tiče srpskih autora u Francuskoj, Vlajčić izdvaja Danila Kiša, koji je „najbolje prihvaćen u Francuskoj od svih jugoslovenskih pisaca".

Francuska kultura je otvorena, nije provincijalna, zainteresovana je za razmenu, zaključuje Vlajčić.