Menu 021

Koliko smo Francuzi: Da li (i dalje) govorimo francuski jezik

Poseta francuskog predsednika Makrona Srbiji prilika je da se podsetimo koliko francuski jezik i kultura imaju uticaja na srpsku kulturu danas.
BBC 16.07.2019. | 18:59 > 19:00
Devojka sa licem u bojama francuske zastave
Anadolu Agency
Devojka sa licem u bojama francuske zastave

Francuski predsednik Emanuel Makron obradovao je prisutne građane Beograda kada im se obratio na srpskom u govoru održanom ispred Spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu.

Makron se medijima obratio na francuskom, a sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarao je na engleskom.

Znanje francuskog, nekada najvažnijeg stranog jezika na svetu, bila je odlika obrazovanih ljudi u Srbiji.

„To je bio jezik diplomatije i adminstracije", kaže Tatjana Šotra Katunarić, predsednica Udruženja profesora francuskog jezika Srbije, podsećajući da je u mnogim poštama i drugim ustanovama na području bivše Jugoslavije i dalje moguće videti natpise na tom jeziku.

Globalizacija je dovela do dominacije engleskog jezika, ali francuski se i dalje uči u srpskim školama.

Koliko je francuski jezik prisutan u Srbiji?

Francuski jezik se uči u mnogim srednjim i osnovim školama u Srbiji kao drugi strani jezik.

Katedre za romanistiku postoje pri univerzitetima u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.

U beogradskoj školi Vladislav Ribnikar uvedeno je intenzivno izvođenje nastave francuskog jezika od prvog do osmog razreda od 1966. godine.

Dvojezična nastava na srpskom i francuskom uvedena je u dva odeljenja sedmog razreda u ovoj školi od 2004.

Danas takva odeljenja postoje u osam škola u Srbiji: u Trećoj i Desetoj gimnaziji u Beogradu, Ugostiteljsko-turističkoj školi u Beogradu, gimnaziji Svetozar Marković u Nišu, Jovan Jovanović Zmaj u Novom Sadu, Pirotskoj i Valjevskoj gimnaziji.

Čas francuskog za decu
Francuski institut
Čas francuskog za decu

Broj zainteresovanih za francuski jezik raste, tvrdi Igor Stefanović iz Francuskog instituta.

Ovaj kulturni centar nudi kurseve jezika u Beogradu, Nišu i Novom Sadu - od početničkih kurseva, na koji mogu da pohađaju i deca od tri godine, za školski uzrast i za odrasle.

Mnogi od njih su zainteresovani za sertifikate koje izdaje Francuski institut.

Krajem 2018. godine, Ministarstvo prosvete donelo je odluku da se drugi strani jezik ocenjuje opisno i da ne ulazi u prosek učenika.

Ova odluka je „uzburkala duhove profesora stranih jezika" seća se Šotra Katunarić, objašnjavajući da „čim neki predmet nije za ocenu, on ni deci, ni roditeljima nije više važan".

Nakon sastanaka sa predstavnicima udruženja profesora stranih jezika, ministarstvo je povuklo ovu odluku.

„Naš jezik nije svetski, zato je važno da deca dobro govore dva strana jezika", smatra Šotra Katunarić.

Zašto ljudi biraju da uče francuski?

„Pedeset odsto zbog ličnog interesovanja, neko voli Zaz, neko ima francusku baku ili ličnu vezu sa Francuskom", kaže Stefanović.

Međutim, sve je više onih koji se opredeljuju za učenje ovog jezika zbog univerzitetskih i profesionalnih potreba.

„Francuski je već jezik inženjerstva, to je drugi svetski jezik na planeti", smatra on.

Ove pragmatične razloge spominje i Šotra Katunarić, podsećajući da u Srbiji posluje blizu 200 preduzeća iz Francuske, tako da kandidati za radna mesta koji znaju francuski imaju prednost.

Ukrštene reči na francuskom
GEORGES GOBET
Jedan od načina da naučite francuski jezik je rešavanje ukrštenih reči

Ipak, po njenom mišljenju, jezik je način „da se upozna francuska kultura, ne samo književnost, već i duh koji slavi slobodu, jednakost i bratstvo".

Ljudi koji pričaju francuski moći će da promovišu našu kulturu u frankofonom svetu, kaže ona.

U Beogradu postoji Francuska škola, koju pohađa više od 500 učenika različitih nacionalnost.

Mina Macura je u ovu školu upisala ćerku , koja u tom trenutku nije pričala francuski, ali je već posle nekoliko meseci govorila tečno.

Činjenica da će posle završetka ove škole njenoj kćerci vrata francuskih univerziteta biti otvorena, kao da se školovala u Francuskoj, bila ja ključna pri izboru.

Francuski đaci

Predsednik Francuske je tokom govora na Kalemegdanu izrazio zahvalnost prema „mučeničkoj i srčanoj Srbiji iz Velikog rata".

Više hiljada srpskih đaka školovalo se u Francuskoj u periodu između 1915. i 1918. Među onima koji su kasnije ostavili značajan trag u srpskoj kulturi su pesnici Rade Drainac, Rastko Petrović, Marko Ristić i Dušan Matić.

Od polovine 19. veka, kada se Srbija otvorila prema Evropi, Francuska je „bila strahovito važna za nas", kaže Milan Vlajčić, novinar koji je pratio kulturu u brojnim redakcijama.

On podseća na praksu svih međuratnih vlada da šalju najbolje učenike da se školuju u Francuskoj i koji bi kasnije zauzimali važna mesta u srpskoj kulturi i društvu.

Kulturni odnosi odnosi su nastavljeni i tokom perioda komunističke vladavine, ali na „diskretniji" način, kaže Vlajčić, koji je pored studija književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, učio i francuski.

"Grobnica za Borisa Davidoviča" i "Rani jadi" Danila Kiša u francuskom izdanju
Gallimard
"Grobnica za Borisa Davidoviča" i "Rani jadi" Danila Kiša u francuskom izdanju

Kao najznačajnije primere kulturnih veza, Vlajčić ističe „snažnu vezu" srpskih nadrealista sa Andreoom Bretonom, a zatim uticaj autora Novog talasa poput Godara i Trifoa na „zlatni period jugoslovenske kinematografije" oličen u Crnom talasu i filmovima reditelja kao što su Žika Pavlović, Dušan Makavejev i Saša Petrović.

Takođe, Vlajčić smatra da je čitalačka publika i u Jugoslaviji i Srbiji imala izvanredan uvid u francusku književnost.

Između dva rata prevodila su se dela Andrea Žida i Luja Ferdinada Selina, a danas je jedan od najpopularnijih stranih pisaca u Srbiji Mišel Uelbek, „koji utiče ne samo na književnost, već i političku kulturu", kaže Vlajčić.

Što se tiče srpskih autora u Francuskoj, Vlajčić izdvaja Danila Kiša, koji je „najbolje prihvaćen u Francuskoj od svih jugoslovenskih pisaca".

Francuska kultura je otvorena, nije provincijalna, zainteresovana je za razmenu, zaključuje Vlajčić.

Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Komunista
    17.07.2019 07:32
    Sve izneto u članku je više nego tačno.
    Koliko je meni poznato, Francuska u Srbiji preko ambasade vrši znatne pomoći i uplate školama koje imaju francuska odelenja.
    Nasuprot tome, dece zainteresovane za to je sve manje.
    I naravno da profesori onda imaju problema.
    A što se tiče kineskog, tu nema problema, porast interesovanja je sve veći.
    Izneta iskustva se odnose na Karlovačku gimnaziju.
  • Омелетте ду фромаге
    16.07.2019 20:25
    Moje dete je učilo francuski u osnovnoj i srednjoj školi a od izraza zna da kaže samo "Menfinn". Nepotrebno i teško.
  • Shimmy
    16.07.2019 20:05
    kobajagi lagi
    Drugi jezik sveta???
    Uticaj francuskog je gotovo pa 0.
    Nije cak ni drugi jezik u evropi!
    Sa trenutnim stanjem migranata nije vise ni drugi jezik u kanadi...
    Arapa i Kineza kolko oces, takodje teritorijalno spanski je rasprostranjen jako..


  • /
    16.07.2019 19:28
    /
    ovo nije tacno za skole
    malobrojni profesori ne mogu popuniti kvote. predaju gradjansko pravo umesto francuskog

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest