Makron i Vučić: Kakve koristi ima Srbija od sporazuma u oblasti stripa

Tri MIG-a su u utorak oko podneva ispratila francuskog predsednika Emanuela Makrona sa aerodroma Nikola Tesla.

Za nešto manje od 24 sata, koliko je proveo u Srbiji, Makron je progovorio na srpskom i, prema rečima predsednika Vučića, uspeo „da pridobije srca građana".

Razgovaralo se o teškim i lakim temama i potpisana su 22 sporazuma.

Pored sporazuma o isporuci raketa mistral i izjave o namerama o realizaciji projekta izgradnje beogradskog metroa, delegacije dve zemlje potpisale su i nekoliko sporazuma iz oblasti kulture.

• Koliko smo Francuzi: Jezik i kultura Francuske u Srbiji
• Košmari srpskih vojnika u stripu o Prvom svetskom ratu

Sporazum o kinematografskoj delatnosti i status francuske škole u Beogradu nisu toliko iznenadili građane Srbije kao sporazum o saradnji u oblasti stripa.

„Asteriks i Obeliks će se crtati u Srbiji, zbog jeftinije radne snage", napisao je korisnik Tvitera Svetli vojvoda Crni Đorđije.

https://twitter.com/marymerlak/status/1151068264946184197

„Planira se i izgradnja Crtačko-animacijskog centra Alan Ford na teritoriji Beograda u koju će biti uloženo milion evra", dodao je Law Abiding Citizen.

Šta Srbija dobija ovim sporazumom?

Mnogi su se zapitali kakvu korist će Srbija i njeni strip stvaraoci imati od ovog sporazuma.

Međi njima se našao i Marko Somborac, autor Blic stripa.

„Prvo sam pomislio 'O la la, pa to i nije tako loše' a onda sam se setio Vansija, neobjavljivanja ugovora, preuzimanja Niškog aerodroma", kaže Somborac za BBC.

„Onda su mi na um padale slike kako nas domaće autore zamenjuju francuski pod izgovorom modernizacije i obećanog većeg profita koji će se preliti u istorijski rast."

https://twitter.com/somboracmarko/status/1151104890350891008

„Ali da zaključim, nakon sto sam pročitao vesto o tome šta je u sporazumu - ne zvuči loše. Radi se o nekoj vrsti saradnje i uzvratnih izložbi, tako da - što da ne", dodao je autor popularnog političko-satiričnog stripa.

Zaista, o čemu se radi?

Sporazum je potpisan između francuskih i srpskih institucija - Francuskog instituta u Srbiji, Međunarodnog centra za strip i ilustraciju iz Angulema, Grada Pančeva i agencije Komunikart.

„Posebno me raduje što je Grad Pančevo odabran kao mesto susreta francuskih i srpskih strip autora i autorki, i što je poziv Francuskog instituta da budemo deo projekta došao u vreme kada se Pančevo kao grad sve više otvara ka Evropi", istakao je Saša Pavlov, gradonačelnik Pančeva.

U saopštenju agencije Komunikart se navodi da je sporazumom predviđeno uspostavljanje prvog rezidencijalnog programa u oblasti stripa između Francuske i Srbije.

Rezidencijalni program će se u naredne dve godine održavati u francuskom gradu Angulemu i Pančevu.

Takođe će biti organizovane radionice i obuke za crtače, ali će se raditi i na razvoju naučne saradnje - pisanju studija i članaka koji se tiču srpskog stripa.

U svakom slučaju - iznenađenje

Tako Marko Stojanović - scenarista baziran u Leskovcu, čiji stripovi obilaze svet - opisuje potpisivanje sporazuma između Francuske i Srbije.

„To se nije pominjalo kao tema u stripovskim krugovima i vest je većinu nas iznenadila", kaže Stojanović za BBC,

Dodaje da je jasno zašto je za francusku rezidenciju izabran Angulem, kao domaćin najvećeg strip salona u Evropi.

„A Pančevo nije pogrešan izbor, jer je to centar alternativnog stripa u Srbiji."

„U Pančevu živi Aleksandar Zograf, koji je možda i naš najpoznatiji autor iz domena alternativnog stripa."

Stojanović kaže da, kao što nije jasno kako će se sporazum tačno provoditi, nisu jasni ni kriterijumi kojim su se potpisnici rukovodili.

„Da li je možda trebalo da se konsultuje stripovska javnost i udruženja - verovatno da."

„Ali ne možemo mi iz sveta stripa da nateramo ljude iz politike ili kulture da obrate pažnju na nas i da nas konsultuju", kaže Stojanović.

Višegodišnja saradnja

Iako široj javnosti to možda i nije poznato, brojni srpski autori su više godina aktivni na francuskoj strip sceni.

Od Leskovca, preko Niša, Zaječara, Beograda, pa do Subotice, više od 50 crtača iz Srbije radi za francusko tržište. Vladimir Krstić Laci, Ivan Stojanović, Dražen Kovačević i Aleksa Gajić su samo neki od njih.

„Naši crtači su kvalitetni, pouzdani, relativno jeftini i profesionalni - spremni da rade ispravke, poštuju rokove", kaže Stojanović.

Dodaje da domaći autori do angažmana u Francuskoj dolaze preko ličnih kontakta, a ne zvaničnim putem.

„Kontakti se uspostavljaju na festivalima u inostranstvu, ili je reč o nekim starim poznanstvima."

„Sa druge strane, postoje i agenti koji su koncentrisani na ovo podneblje i pomažu našim autorima."

Stojanović objašnjava da su srpski autori dobro upoznati sa francuskom školom devete umetnosti, preko kultnih stripova kao što su Asteriks ili Talični Tom, pa do modernih i aktuelnijih izdanja.

Redak uspeh

Pored toga što su njegovi stripovi stigli do publike u Češkoj, Velikoj Britaniji, Urugvaju i Americi, Stojanović je jedini srpski scenarista koji je napisao strip album za francusko tržište.

Croix Sanglant, koji je Stojanović uradio sa crtačima Draženom Kovačevićem iz Srbije i Danom Ianosom iz Rumunije, objavila je jedna od najvećih francuskih strip izdavačkih kuća Delkur (Delcourt).

„To se ne dešava često. U Francuskoj, naročito kod velikih izdvača, jasna su pravila igre. Oni imaju scenaristu, osmišljen projekat i unajme samo crtača", objašnjava Stojanović.

Kako kaže, ranije su domaći autori često dobijali odgovor da „samo francuski scenaristi znaju da pogode ukus francuske publike".

Croix Sanglant je priča o četvrtom krstaškom pohodu i padu Vizantije, a leskovački scenarista kaže da je od Francuza dobio „odrešene ruke" za rad na ovom albumu.

„Strip je vrlo kritički nastrojen prema zemlji u kojoj izlazi, odnosno Francuskoj, te Zapadnoj civilizaciji uopšte, koja je direktno odgovorna za pad Vizantije i prodor Turaka u Evropu."

Šta mogu srpski strip autori da očekuju od novog sporazuma?

Marko Stojanović se nada da neće još dugo biti jedini srpski scenarista na francuskoj strip sceni i da će sporazum to promeniti.

„Sumnjam da to podrazumeva da će autori dobijati direktan angažman, ali mislim da će im se pružiti prilika da odu na velike festivale, upoznaju izdavače, pokažu portfolio i samim tim postanu vidljiviji."

Ipak, dodaje da će, zbog vesti o potpisivanju sporazuma, srpska strip zajednica najviše koristi imati u samoj Srbiji.

„To jeste značajno jer će možda oni koji strip posmataraju kao nekakvu marginalizovanu umetnost - ili ne prepoznaju kao umetnost uopšte - shvatiti koliki kulturni značaj zapravo ima."

„Strip se u Francuskoj smatra ravnopravnim delom kulture i u ravni sa ostalim oblicima umetnosti - toliko da, eto, kada njihov predsednik ide u diplomatsku posetu nekoj drugoj zemlji, potpisuju se sporazumi u oblasti stripa."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk