Poslednjih dana su mnogi Iranci - i u zemlji i u dijaspori - na društvenim mrežama izražavali nezadovoljstvo zbog upadljivog kontrasta u izveštavanju svetskih medija o dve vrlo slične tragedije.
Bombardovanje bolnice u Berševi, u Izraelu, dobilo je trenutnu i opsežnu pažnju velikih međunarodnih medija.
U međuvremenu, samo nekoliko dana ranije, bolnica u Kermanšahu, u zapadnom Iranu, takođe je bila pogođena u napadu, ali se o tome jedva izveštavalo u svetskim medijima.
Ovaj narastajući utisak o neravnopravnosti u priznavanju patnje kod mnogih je izazvao osećaj ignorisanja i obezvređivanja.
Postavljeno je i važno pitanje: zašto svet vidi neke tragedije, a neke druge ne?
Odgovor se krije ne samo u gepolitici, već i u pristupu, vidljivosti i strateškom upravljanju informacijama.
Izrael dobro razume medije.
Njegove vladine i vojne institucije razradile su dobro uhodan sistem angažovanja strane štampe.
Kad se desi neki krupan incident, strani dopisnici, od kojih je većina već stacionirana u Tel Avivu ili Jerusalimu, momentalno se prebacuju na lice mesta.
Tamo im je dozvoljeno da snimaju, postavljaju pitanja i razgovaraju sa žrtvama ili zvaničnicima.
Sve je brzo, transparentno i osmišljeno tako da hrani globalni ciklus vesti.
Isto ne važi za Pojas Gaze, u kojem Izrael ograničava kretanje unutar teritorije a stranim novinarskim ekipama nije dozvoljeno da uđu kako bi izveštavali o situaciji na terenu.
Iran, s druge strane, ostaje gotovo potpuno zatvoren za strane novinare.
Čak i sada, novinarima BBC-ja nisu odobrene vize za izveštavanje iz Teherana.
A čak i za iranske reportere unutar zemlje, ograničenja su stroga a cenzura sveobuhvatna.
Posle bombardovanja Kermanšaha, prve slike koje su se pojavile bile su šačica zamagljenih, mračnih fotografija nastalih na mobilnim telefonima.
Nije bilo konferencija za štampu, niti koordinisanog pristupa medijama, a sasvim sigurno nije bilo izveštavanja uživo sa lica mesta.
Ovaj problem zadire dublje i od toga.
U Izraelu su uobičajeni, 24-časovni satelitski snimci, slike sa dronova i izveštavanje uživo sa neba Tel Aviva.
Iran, za razliku od toga, obitava u informativnom vakuumu, gde većinu snimaka iz unutrašnjosti zemlje prave civili u tajnosti na njihovim telefonima, objavljuju ih preko nestabilne internet veze, a potom se brzo pronalaze da bi bile uklonjene.
A tu je i pitanje zvaničnih brojki.
Kad je bila pogođena bolnica u Berševi, izraelske vlasti su brzo saopštile broj povređenih, davale ažurirane informacije o stanju pacijenata i nudile detalje okolnosti napada.
U Iranu, skoro dva dana posle prvog talasa izraelskih napada, Ministarstvo zdravlja je objavilo prvobitan ukupan broj mrtvih na nivou zemlje od 224 žrtve.
Od tada nije bilo detaljnog preseka niti pouzdanih ažuriranih informacija o konkretnim lokacijama, među njima ni o bolnici u Kermanšahu,
U odsustvu jasnih zvaničnih verzija, jedine nove informacije poticale su od ožalošćenih porodica koje su objavljivale fotografije dece, majki i drugih civila na internetu - sve lične ispovesti koje popunjavaju rupu nastalu zbog ćutanja države.
U vreme pisanja ovog teksta, internet u Iranu je bio praktično isključen.
Novinske agencije koje su nekada bile pristupačne u inostranstvu sada se učitavaju nekompletno, ako se učitaju uopšte.
Slike i snimci na internet stranicama povezanim sa državom često se ne otvaraju u inostranstvu.
U mnogim slučajevima, ne otvara se čak ni njihova glavna stranica.
Rezultat je upadljiva neravnoteža u izveštavanju o istoj vrsti događaja, kao što je bombardovanje bolnice, u zavisnosti od toga gde se ono dešava.
Stroga kontrola Irana nad medijima i njegovo značajno filtrirano internet okruženje otežavaju stranim novinarima da izveštavaju sa terena, a za domaće medije da rade slobodno.
U takvim okolnostima, sagledavanje potpune slike o nekom događaju, njegovim ljudskim žrtvama, kontekstu i posledicama, postaje gotovo nemoguće.
To, zauzvrat, dovodi Iran u nepovoljniji položaj u svetskoj raspravi.
U ratu u kojem su narativi važni koliko i rakete, Iran je praktično ućutkao samog sebe.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Zemlja čudesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar