Bića koja posetioci čuvenog škotskog jezera Loh Nes viđaju i veruju da je čudovište, mogle bi da budu džinovske jegulje, kažu naučnici.
Istraživači sa Novog Zelanda pokušali su da naprave katalog svih živih vrsta u jezeru analizirajući DNK iz uzoraka vode.
Analiza je pokazala da u jezeru ne žive krupne životinje.
Nakon analize, naučnici su isključili prisustvo krupnih životinja za koje se priča da stoje iza izveštaja o čudovištu.
Nisu pronađeni dokazi o životu praistorijskog morskog gmizavca koji se zove pleziosaurus niti krupnih riba poput jesetre.
Odbačene su i teorije da su posetioci zapravo viđali soma ili zalutalu grenlandsku ajkulu.
Potraga za Nesi nije bila cilj istraživanja - naučnici su želeli da saznaju više o biljkama i životinjama koje žive u Loh Nesu.
U jezeru žive evropske jegulje i njihov DNK su istraživači pronašli.
Mlade jegulje stižu u škotske reke i jezera iz Sargaškog mora udaljenog više od 5.000 kilometara. U ovom moru u blizini Bahama, te jegulje se mreste i polažu jaja.
Profesor Nil Gemel, genetičar sa Univerziteta Otago na Novom Zelandu, kaže da „ljudi vole misteriju", ali da podaci pokazuju da teorije o čudovištu iz Loh Nesa kao praistorijskom biću jednostavno nisu tačne.
„Nismo pronašli dokaze o biću koje bi imalo veze sa tim. Tako da, žao mi je, ali podaci koje smo dobili pokazuju da ideja o pleziosaurusu ne stoji", kaže Gemel.
On dodaje da u uzorcima nisu pronađeni DNK ajkule, soma ili jesetre.
„Postoji veoma značajna količina DNK jegulja. Jegulja je mnogo u Loh Nesu, a njihov DNK pronađen je u uzorcima sa gotovo svih lokacija - ima ih mnogo. Da li su to džinovske jegulje?
„Podaci ne otkrivaju njihovu veličinu, ali velika količina DNK materijala ukazuje na to da ne možemo da odbacimo mogućnost da u Loh Nesu postoje divovske jegulje. Stoga ne možemo odbaciti mogućnost da ono što ljudi vide i veruju da je čudovište možda džinovska jegulja."
Priča o čudovištu iz Loh Nesa jedna je od najstarijih škotskih legendi u koje neki i danas veruju.
O ovom čudovištu su pisane knjige i snimane TV emisije i filmovi. Turizam ovog kraja u mnogome zavisi od Nesi.
Priča o čudovištu stara je oko 1.500 godina - irski misionar navodno je naišao na zver u reci Nes 565. godine.
Kasnije, 1930-ih, u novinama Invernes Kurier (The Inverness Courier) objavljena je priča o tome kako je u jezeru Loh Nes primećeno gigantsko, neobično stvorenje - prva takva priča u modernom dobu.
Alek Kempbel, dopisnik novina Fort Augustus(Fort Augustus), pisao je 1933. godine o ženi koja je navodno videla Nesi.
Kempbel je stvorenje opisao kao biće nalik morskom kitu koje se probijalo kroz vodu.
Tadašnji urednik, Evan Baron, predložio je da se zver nazovu „čudovište", čime je započeo savremeni mit o čudovištu iz Loh Nesa.
Pukovnik Robert Vilson, cenjeni britanski hirurg, 1934. godine tvrdio je da je fotografisao čudovište tokom vožnje uz obalu Loh Nesa.
Oko 60 godina kasnije utvrđeno je da je ova fotografija - prevara osmišljena u znak osvete onima koji su ismevali novinara zbog pronalaska „otisaka Nesi" na obali.
„Čudovište" koje je uhvatila kamera, zapravo je bila igračka - podmornice sa glavom napravljenom od drveta.
Stiv Feltam koji je ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao čovek koji najduže traga za čudovištem, nije ubeđen da su naučnici uspeli da otkriju šta je Nesi.
Feltam se pre 30 godina doselio u Dorset kako bi tragao za čudovištem. Kaže da je video brojne jegulje.
„Dečak od 12 godina može vam reći da u Loh Nesu ima jegulja. Hvatao sam ih u tim godinama.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar