Žena koja ne brije noge ili muškarac u ženskim cipelama.
Poster ukrajinskog dizajnera na temu Tolerancija svako može drugačije da razume.
Za Mirka Ilića, najpoznatijeg grafičkog dizajnera sa Balkana, pojam tolerancije je upravo to - „svuda nešto drugo".
„U Rusiji umetnici pozivaju na toleranciju zastavom duginih boja, a u Americi je to ništa.
„Negde je to pol, negde telo, negde seksualnost, a negde religija.
„Na žalost, plakati pokazuju na šta nismo tolerantni u svim delovima sveta", kaže Mirko Ilić za BBC na srpskom, samo sat vremena pre otvaranja izložbe u Beogradu.
Izložba Tolerancija prikazuje 137 plakata koja su radili umetnici iz 54 zemlje i sedam kontinenata. Svaki od njih poziva na to da prihvatimo druge.
Postavke trenutno postoje u još sedam gradova sveta, a u Beogradu izložba može da se vidi do 24. novembra u Prajd info centru.
Mirko Ilić je godinama pravio naslovnice najvećih svetskih magazina i časopisa poput Tajma i Njujork Tajmsa, ali i plakate za brojna ostvarenja u Srbiji.
Za BBC na srpskom govori i o tome zašto je sam finansirao ovakvu izložbu širom sveta, koje su plakate odbili u kojim zemljama zbog netolerantnosti, ali i koliko mu je bilo teško da 1980-ih ode sa Balkana u Ameriku.
I šta danas misli o tome.
Iako izložba okuplja umetnike za svih kontinenata, ideja se zapravo rodila na Balkanu pre par godina.
„Radio sam dizajn za festival tolerancije u Ljubljani pre nekoliko godina i da mi se oduže dali su mi jedan trg na kojem bih izložio svoje radove.
„Meni je bilo malo bez veze da se pravim važan i stavim svoje postere samo, pa sam pozvao druge umetnike", kaže Ilić.
Na njegov poziv odgovorilo je tada 34 poznata dizajnera širom sveta, a svi su imali zadatak da odgovore delom na jednostavno pitanje - šta je tolerancija.
Ilić je imao taktiku da ih „namami".
„Moj dobar prijatelj je Milton Glejzer, najpoznatiji živi dizajner na svetu, koji je osmislio onaj čuveni logo -I love New York.
„Prvo sam njega zvao da napravi nešto.
„Kada je pristao - samo sam ga iskoristio kao mamac za ostale. Tu mi je krenulo", govori umetnik koji je i inače kreator postera za film Ko to tamo peva.
Naredni 'mamac' bio je uništeni plakat.
„Tokom noći je u Ljubljani uništen plakat na arapskom", kaže Ilić.
„Neverovatno je da je na plakatu zapravo pisalo - Nemojte se bojati onoga što ne znate. Oni koji koji su ga uništili nisu imali predstavu šta reči na arapskom znače."
Tako je izložba dobila publicitet i rasla tokom godina da bi je do sada videlo oko 200.000 ljudi.
Kukasti, ali i obični krst, Davidova zvezda i noževi koji se ljube
Gotovo svaki put kada dolazi sa izložbom u neku zemlju, Iliću se pojave zahtevi za uklanjanje pojedinih plakata.
Slučaj Ljubljane tako nije usamljen.
„U Evropi svi reaguju na plakate na arapskom", kaže umetnik.
„U arapskim zemljama problem je hebrejski i traže da se ti plakati ne stavljaju.
„U Rusiji su problem dugine boje."
Najgore mu je, kaže, bilo kada je trebalo da izlaže u Kuvajtu. Tamo je izbio problem zbog plakata sa dva noža koja se ljube.
„Tražili su da skinem plakat jer je ljubljenje na javnom mestu zabranjeno i smatra se pornografijom. To nisam mogao da prihvatim i odustali smo od izložbe", priča Ilić.
Tako je i u Nemačkoj morao da skine plakat sa kukastim krstom, a u SAD su se, kaže, najviše žalili na dela na kojima je prikazao golo ljudsko telo.
„Najčešće se te galerije boje da će im neko uskratiti finansiranje posle.
„Kada, pak, u SAD izlažemo na fakultetima, plaše se da će doći nezadovoljni roditelji i pobuniti se. To je taj strah Amerikanaca da svi moraju da budu srećni", kaže umetnik.
Ilić dodaje da se ne obazire na to jer „jednostavno ne možete svima da date isto":
„Nisam želeo da radim hamburger od plakata. Želeo sam da ponudim i drugačije meso, bez obzira što se neće svima dopasti. To je i poenta."
„Za mene - navijači su svuda problem", kaže Ilić.
On objašnjava da nije zapravo problem u navijačima već što se „u Srbiji neofašisti okupljaju na sportskim utakmicama i u klubovima".
„Fudbal ponekad predstavlja nastavak ratova na Balkanu, jer se ide logikom - možda nismo tada pobedili ali hoćemo sada", kaže Ilić.
„Ista ta ekipa koja se okuplja na stadionima je bila i na Prajdu u Beogradu 2010. godine kada su izbili neredi."
Ovako ukratko objašnjava zašto stalno komentariše navijanje na ovom prostoru. I dodaje:
„Išao sam taksijem sa aerodroma u Beogradu sa prijateljom umetnikom. Ispod svakog nadvožnjaka na autoputu su bili iscrtani neonacistički simboli.
„Prijatelj me je pitao - zašto sam ga doveo u ovu zemlju?"
Kada je pre godinu dana bio u Mađarskoj, pitali su ga da li radove finansira Soros.
„Ja sam im rekao da ne, ali da mi daju broj ako imaju da mu možda tražim neki novac", kaže Ilić koji tvrdi da izložbu plaća sam - od štampanja plakata do reklama.
„Plaćam sve sam jer neće niko drugi. Odlučio sam da iskoristim svoje ime i što sam poznat u tom nekom svetu za nešto drugo".
Nije oduševljen što je izložba samo u Prajd centru.
„Održava se ovde jer negde drugo nije prihvaćena. Više bih voleo da je na ulici jer bi je ljudi pre videli", dodaje on.
„Bitno mi je i da ljudi shvate da poziv na toleranciju nije samo poziv na gej prava - već i na sva ostala, šta god trebalo ljudima širom sveta".
I lakše i teže je, kaže, bilo kada je on odlazio 80-ih godina prošlog veka sa Balkana u Ameriku nego što je to danas.
„Došao sam iz komunističke zemlje u isto vreme kao i kolega ilustrator iz Irske", opisuje Ilić.
„Ja sam tada dobio vizu pre njega. Jednostavno - tada su Amerikanci imali te veće kvote za one koji odlaze iz komunizma.
„I danas postoje te kvote, ali su drugačije",
Kada je otišao, nije govorio engleski, a kaže da je „ceo Njujork zamišljao kao scene iz filma Taksista".
„Ono što je bilo dobro jeste što sam ja odmah pucao na najviše i u prvih 15 dana već imao posao u Tajmu", seća se dizajner.
„Još je bitnije i da se zna da sam već imao karijeru u Evropi, nisam samo 'eto tako' otišao."
Kaže da danas mladi možda mogu teže da dobiju vizu, ali pre mogu da „rade za strance iz svoje zemlje".
„Jeste to eksploatacija i plaćen si 1.000 evra za nešto što vredi 10.000, ali tako je to", dodaje on.
BBC na srpskom: Šta volite u Beogradu?
Mirko Ilić: Odmah sam otišao u hotel Moskva da pojedem kesten pire sa šlagom, a pojurio sam i kesten na ulici. Nema kestena u Americi, ne uzgajaju ga. Volim i šnenokle.
Ovde mi se dopada i da upoznajem mlade ljude pune entuzijazma. Pre nego što ih stariji unište savetima za život.
BBC na srpskom: Šta najviše volite u Americi?
Mirko Ilić: Sebe tamo, dobar sam kad sam u SAD. Mada ja živim u Njujorku i to u Vest vilidžu na Menhetnu, to nije Amerika. Kao ni što Beograd nije Srbija.
BBC na srpskom: Omiljena mesta na svetu?
Mirko Ilić: Meksiko Siti i Pohara u Nepalu. Sve zavisi od trenutka i toga sa kim sam.
Ljubav ili mržnja - šta stvara bolji efekat na plakatima?
„Ljudi koji su uskraćeni za ljubav je teže prepoznaju", kaže Ilić.
Većina plakata koje pravi i izlaže su pozitivni jer kaže da je „vrlo lako izvređati nekog predsednika zemlje jer je zemlja netolerantna, ali je teško pokazati ljubav i šta je ono što smatramo tolerantnim".
Za njega je „užasno pretenciozno da svi plakati svima znače nešto".
„Ljudi su usamljeni ako su različiti i nemaju prava.
„Ako prođu pored plakata koji im govore da nisu sami, a oni to i shvate - to je pun pogodak", kaže Ilić.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
NS
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar