Kao studentkinja, profesorka i vanredna profesorka u penziji - Srbijanka Turajlić očevidac je gotovo svih talasa studentskih protesta u Srbiji.
Studirala je 1968. kada su se mladi obratili Titu, profesor je bila kada su studenti ustali protiv Slobodana Miloševića i krađe izbora, a u penziji ju je dočekala blokada Rektorata zbog doktorata Siniše Malog.
„Treba razgraničiti dve stvari - mlade politične ljude koji se bore za bolju državu i studente na fakultetu koji treba da se bore za studentska pitanja", kaže Turajlić za BBC na srpskom.
„Tužno je što imamo situaciju da studenti brane nezavisnost Univerziteta, kada bi to trebalo da rade - profesori."
Pet godina nakon što je objavljeno da je sadašnji ministar finansija Siniša Mali plagirao doktorat, rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović objavila je da je zaključeno da je Mali prekršio odredbe etičkog kodeksa o plagiranju i da će njegov doktorat biti poništen.
Mali je odluku Univerziteta nazvao „političkom", kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Mnogo mi je teško zato što sam ceo život naporno radio. I onda mi je teško da prihvatim odluke političkih komisija", rekao je Mali za Tanjug.
Vučić je rekao da Mali ostaje u Vladi Srbije jer se „za izbor ministara analiziraju uspesi" i dodao da odluka Univerziteta pokazuje da je moguće doneti „političku odluku" protiv nosilaca vlasti.
Ovo nije prvi put da predstavnici vlasti navode da je Univerzitet politizovan - odnosi državnih zvaničnika, profesora i studenata su tokom poslednjih pola veka imali veoma burne momente.
Tea Vukadin, studentkinja Univerziteta u Beogradu bila je među onima koji su u septembru blokirali Rektorat i tražili od rektorke da ubrza proces odlučivanja o doktoratu Siniše Malog.
„Naša ideja je bila da podržimo profesore u borbi za odbranu Univerziteta i dostojnih doktorata", kaže Vukadin za BBC na srpskom.
„Problem je bio - što tih profesora nije bilo da se bore."
Vrata Rektorata u septembru su bila izlepljena trakom „cenzurisano", a studenti su u rektoratu ostali 12 dana zahtevajući i da rektorka zatraži smenu ministra zbog spornog doktorata.
Turajlić veruje da „vlast danas vrši pritisak na Univerzitet na različite načine."
„Razlika u odnosu na jedan period devedesetih je što taj uticaj nije direktan i što ustanova za sada uspeva da se izbori za autonomiju".
Ona ipak misli da, pored direktnih političkih izjava, „ono što nedostaje na fakultetima jeste da profesori nisu spremni da upotrebe autonomiju".
„Profesori treba strukom da reaguju. Građevinski fakultet da daje mišljenje o gradnji, a Saobraćajni o saobraćajni, rešenjima u zemlji. I to je samo primer.
„Oni to ne rade, a to je autocenzura", kaže ona.
Profesorka u penziji kaže da to nije posao studenata.
„Moje mišljenje je da studenti uopšte nisu trebalo da ulaze u priču oko doktorata Siniše Malog. Samo su napravili više štete i nepotrebno su sve ispolitizovali.
„Rokovi su tekli i ispoštovani su i mimo studenata", kaže Turajlić.
I Tea Vukadin misli da borba za čast Univerziteta nije posao studenata, ali kaže da su se oni ne budu borili jer „neće niko".
„Blokada Rektorata je bila neophodna. Kada smo mi ustali, odlučeno je za sedam dana", kaže ona.
Ovo nije bila prva akcija studenata u kojoj je učestvovala.
„Ja sam samo išla na proteste 2017. protiv diktature, a onda sam ušla u organizaciju 1od5 miliona.
„Gledam moju generaciju i ljude koji me okružuju - oni žele da odu", kaže Vukadin.
Turajlić je 1998. godine dobila otkaz na fakultetu, kada je usvojen Zakon o Univerzitetu. Ovaj zakon je davao još veću vlast dekanima i rektorima koje je postavljala država.
Profesori su morali da potpisuju nove ugovore - s opisivali su ih kao „zakletve lojalnosti" državi, a bitno su ograničavali njihova prava.
Jugoslavija je, kao rezultat, suspendovana iz međunarodnog tela univerzitetskih lidera, Konferencije rektora Evrope.
Nakon otkaza, Srbijanka Turajlić je otišla da predaje u Banjaluci i Podgorici. Njen kurs u Beogradu je jednostavno ukinut.
„Nije taj zakon bio toliko loš koliko ga je vlast zloupotrebila i oduzela Univerzitetu svakakvu slobodu da odlučuje, pa i o fakultetskim pitanjima", kaže Turajlić.
„Pre toga je Univerzitet bio svoj."
Pre te 1998. godine, bilo je nekoliko pobuna protiv režima Slobodana Miloševića.
Studenti su protestovali 1991, a naredne godine su tokom demonstracija zauzeli su i prostorije nekoliko fakulteta i Rektorata.
Počelo je spontano na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu 1. juna, dan nakon što su međunarodne sankcije prema SR Jugoslaviji stupile na snagu.
Studenti su ponovo izašli na ulice 1996, protestujući protiv krađe glasova na lokalnim izborima.
„Jako bitna je bila uloga studenata tokom krađe glasova. Oni jesu poveli te proteste", kaže vanredna profesorka u penziji.
„Ceo Univerzitet je ušao u protest tražeći te glasove."
Turajlić kaže i da je bitno da su tokom protesta protiv vlasti devedesetih „nisu uvek bili studenti, to je bio Otpor".
„Otpor jesu činili mladi koji su se bavili politikom i neki od njih jesu studirali", kaže ona.
„Ali, to nije bila odbrana Univerziteta već države".
I Zakon o obrazovanju 1998. i doktorat Siniše Malog danas - za Teu Vukadin su politička stvar.
Vukadin dodaje da je činjenica da je Siniša Mali bio gradonačelnik Beograda, a zatim i ministar dok se o njegovom doktoratu odlučivalo „bio zaista veliki pritisak na odluku tela fakulteta o plagijatu".
„Bitno je da Rektorat može da se odupre uticaju. Da li je u pitanju ministar finansija ili ne - nije toliko važno. Važno je da nije posrnuo", dodaje Vukadin.
Vukadin je učestvovala u protestima Protiv diktature nakon pobede Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima jer kaže da je to njeno „pravo, kao i svakog drugog čoveka, a ne mora da ima veze sa fakultetom".
Jelena Anasonović koja je organizovala 2017. proteste Protiv diktature kaže da „ne treba da mešamo politički i stranački".
„Tema plagijata je studentima jako bitna i tiče se upravo studenata, nije samo politička stvar", kaže Anasonović.
„Jeste ispolitizovana, ali da je bilo dovoljne reakcije sa različitih fakulteta, ne bismo toliko imali utisak da su studenti izvršili pritisak.
„Kako je ta reakcija izostala, studenti su ostali sami u jednom trenutku".
I danas, nakon 51 godine, prepričava se šta u studenti uradili 1968. godine.
Nezadovoljni studenti počeli su da bacaju kamenice nakon što u sali Radničkog univerziteta na Novom Beogradu na manifestacijama „Karavan prijateljstva '68" i „Mikrofon je vaš" za njih nije bilo mesta.
Sledećeg dana, 3. juna, nekoliko hiljada studenata je krenulo ka Beogradu noseći zastave, Titove slike i transparente. U blizini nekadašnje kineske ambasade došlo je do incidenta kada je policija jurnula na studente.
Među studentima na ulici tada su bili i Vuk Drašković, Dragoljub Mićunović i Srbijanka Turajlić.
Studenti su nastavili demonstracije i narednih dana, tražeći slobodu medija, minimalni lični dohodak i smenu šefa policije Beograda.
Sedmog dana, Tito se obratio studentima i izgovorio čuveno „Studenti su uvek u pravu".
Šef policije nije smenjen, ali je uveden minimalni lični dohodak.
Demonstracije su prestale, a vođe pobune - Vladimir Mijanović, Sonja Liht i Đorđije Vuklović - izbačene su sa fakulteta i oduzeti su im pasoši.
Studente su tokom protesta podržali profesori svih fakulteta.
Mnogi korisnici društvenih mreža su hvalili odluku Univerziteta u Beogradu o doktoratu Siniše Malog.
„Beogradski univerzitet je odbranio čast i dostojanstvo", napisala je jedna korisnica Tvitera.
https://twitter.com/ZmajodKosmaja/status/1197496394489176066
https://twitter.com/Drazo85/status/1197764010206257152
https://twitter.com/MaxMili73/status/1197573837119995904
https://twitter.com/hrabri_markuze/status/1197565232320786435
https://twitter.com/CerovicGordana/status/1197535099715276801
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 3
Dr Miggyy
vsns
Samo posmatram
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar