Đaci iz Azije su među najbolje ocenjenima na poslednjem PISA testu.
Srbija je zauzela 45. mesto na listi od 79 država, a rezultati su pokazali da je trećina 15-godišnjaka u zemlji funkcionalno nepismena.
Učenici iz Bosne i Hecegovine (62. mesto) i Crne Gore (52. mesto) su lošije rangirani od onih iz Srbije. Slovenija i Hrvatska zauzele su 21, odnosno 29. mesto.
Koje to zemlje, s druge strane, imaju najbolje sisteme obrazovanja?
Međunarodni program procene učeničkih postignuća - odnosno PISA test - dobar je indikator za dobijanje odgovora na to pitanje.
Reč je o seriji globalnih testova Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) koje rade 15-godišnji učenici na svake tri godine.
OECD je objavio rezultate rangiranja testa iz 2018. u utorak.
Učenici iz Kine bolji su od svih drugih zemalja u sve tri oblasti - čitanju, matematici i naukama.
Čak 79 zemalja i oko 600.000 učenika učestvovalo je na poslednjem PISA istraživanju, što je rekord.
OECD ima 37 država članica, uglavnom razvijenih zemalja poput Sjedinjenih Američkih Država, Japana i država Evropske unije.
Ali sve više zemalja učestvuje u testiranju jer vlasti žele da vide gde su njihovi učenici u odnosu na međunarodne standarde.
Testovi koji rangiraju države u odnosu na prosečan rezultat učenika u tri oblasti, postao je način za merenje obrazovnih standarda.
Studenti rešavaju zadatke iz stvarnog života, a ima i pitanja u kojima moraju da naprave finansijske odluke i pokažu da znaju dobro da koriste informacije.
Jedno od pitanja na testu čitanja 2018. bilo je zasnovano na fiktivnom dijalogu na forumu, a vlasnik farme pilića je želeo da sazna da li je bezbedno da daje aspirin jednoj od životinja.
Učenici iz Kine najbolje su rangirani na PISA testu, ali su učestvovali samo učenici iz pojedinih regiona.
Zvaničnici te zemlje koristili su rezultate samo učenika iz Šangaja u istraživanju 2009. i 2012. godine - dok su 2015. i 2018. koristili podatke iz četiri provincije.
„U ovim područjima, socijalno najugroženiji studenti imali su bolji rezultat u čitanju od proseka u OECD zemljama", saopštio je Andreas Šleišer, direktor oblasti za obrazovanje u OECD.
Finska je bila na prvom mestu u prva tri istraživanja (2000, 2003. i 2006. godine), dok je Singapur bio najbolji 2015.
Azijske države su među najbolje rangiranima. Na trenutnoj rang listi su države sa tog kontinenta na prve četiri pozicije. Estonija je najbolje rangirana država van Azije.
Učenici su testirani i u oblasti nazvanoj „spremnost za digitalni svet". Šleišer kaže da je manje od deset odsto učenika iz OECD zemalja bilo sposobno da prepozna razliku između činjenice i mišljenja kada su čitali o nepoznatoj temi.
Međutim, izgleda da rezultati takođe ukazuju na to da jaz u obrazovanju između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju nije tako velik kao što su neki mislili.
„Kada poredimo zemlje koje imaju sličan rezultat na PISA testu, primanja veoma variraju", rekao je.
Još jedan od nalaza je primetna razlika u rezultatima kod dečaka i devojčica.
Devojčice su znatno nadmašile dečake u čitanju i neznatno u nauci (za dva poena), dok su dečaci u proseku za pet poena bolji od devojčica u matematici.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
Lazar
Svako ko radi sa decom potvrdiće pri čemu mislim da je IQ deci daleko veći nego klincima mog vremena i da imaju potencijala i da ih ne treba potcenjivati. Opasnije je da se recimo štelovala dobra slika. U nekim državama je to prestiž, dovedu se bolji đaci, namesti se selekcija a pošto je sada upitnik online otvara još opcija. Ovde čak i bolje đake ne možeš naterati da dođu na test jer je isključivo na dobrovoljnoj bazi, a sad pošto je online većinu mrzi da odradi pa gleda da otalja. Sećam se na fakultetu koliko smo neozbiljno popunjavali gomile anketa i upitnika samo da što brže završimo tako da pola istraživanja kada su mali uzroci treba se zapitati.
N.Sad
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar