Jelenina* najveća ljubav se prošle godine razbolela i sada strahuje za njegov život.
Imaju, kaže, baš lep život. Oboje su blizu šezdesete, a zajedno su polovinu života. Stekli su i stan.
„Odmah rešite testament - bilo je prvo što su mi ljudi rekli kada su saznali da je Marko* bolestan", kaže Jelena za BBC na srpskom.
„Bila sam skrhana od bola, a jurila sam da završim papire, da slučajno ne bih ostala bez stana ako bi se Marku nešto dogodilo".
Jelena i Marko su morali da sastave testament jer nisu u braku, a vanbračni partneri u Srbiji nemaju pravo na međusobno nasledstvo.
Jelena bi tek od početka 2020. imala pravo i na porodičnu penziju, izmenom Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je usvojen krajem 2019.
U Srbiji je svako četvrto dete rođeno u vanbračnim zajednicama, a njih zvanično ima 200.000.
* Porodični zakon
„Ustav Srbije kaže da su bračna i vanbračna zajednica izjednačene u skladu sa zakonom", objašnjava za BBC na srpskom Katarina Golubović, pravnica i direkorka Jukoma.
Ona dodaje da se ova sintagma - u skladu sa zakonom - tumači tako što je u brojnim pojedinačnim zakonima „rasut niz prava i obaveza koje su uslovljene statusom partnera".
„Brojni zakoni uopšte ne pominju vanbračnu zajednicu, već tu ostavljaju pravnu prazninu koja je podložna tumačenju", dodaje Golubović.
To su Zakon o Penzijsko-invalidskom osiguranju ili Zakon o nasleđivanju, dodaje ona.
Kako postajete vanbračni partneri - ako vam nešto treba
Jelena i Marko žive zajedno pune 33 godine, ali nikada nisu negde potpisali da su partneri.
„Niko nam nikada nije omogućio da budemo ti vanbračni partneri u nekom upitniku", kaže Jelena.
„Oboje smo menjali različite poslove i uvek bismo u onoj stavci napisali - neudata ili neoženjen ili čak - samac, na pojedinim formularima gde je samo ta opcija moguća.
„Jeste da zvuči čudno, jer imate osećaj da ste sa nekim ceo život. Kako onda možete da budete samac?"
Registracija vanbračne zajednice ne postoji, objašnjava pravnica Golubović.
U Srbiji 200.000 ljudi živi u vanbračnoj zajednici, pokazuju podaci iz poslednjeg popisa. Tako postoji i 100.000 potencijalno imovinsko nasledivih problema.
„Za razliku od nekih država koje imaju zakonom predviđenu mogućnost registrovanja vanbračne zajednice, Srbija nema takav zakon", kaže ona.
Postoji, ipak, mogućnost da državi dokažete da živite zajedno i da ste parneri.
Parovi to mahom rade - kada im nešto zatreba.
Na primer, ako je jednom parneru potrebno da ostvari pravo na zdravstveno osiguranje preko firme drugog.
„Postojanje vanbračne zajednice se dokazuje uz pomoć dva svedoka i pisane izjave koju overava javni beležnik", pojašnjava Golubović.
Vanbračna zajednica može prestati smrću vanbračnog partnera, zaključenjem braka, sporazumom partnera, kao i jednostranom izjavom volje ili faktičkim radnjama, na primer, napuštanje stana.
„Advokat nam je savetovao da svakako izvadimo uverenje o vanbračnoj zajednici i pored testamenta, jer je posle teško dokazati da ste zaista toliko dugo živeli zajedno", kaže Jelena.
„Prvo što nas je pitao je bilo da li smo upisani na istoj adresi".
Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđeno da pravo na porodičnu penziju mogu da ostvare i osobe koje su živele u vanbračnoj zajednici, čije se postojanje utvrđuje u vanparničnom postupku, rekao je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.
Obrazlažući izmene zakona, Đorđević je naveo da se u delu ostvarivanja prava na porodičnu penziju vanbračna zajednica izjednačava sa brakom.
„Konačno se vanbračnim partnerima priznaje pravo na porodičnu penziju, pod istim uslovima kao i supružnicima", kaže Katarina Golubović, pravnica i direkorka Jukoma.
„Uslovi za ostvarenje prava se vezuju za trajanje vanbračne zajednice - potrebno je da je zajednica trajala najmanje tri godine pre smrti partnera. Ukoliko postoji zajedničko dete, ovaj uslov se ne postavlja."
Dodatni uslovi, dodaje Golubović, se vezuju i za godine starosti vanbračnog supružnika koji ostvaruje pravo, a isti uslovi postoje i za partnere koji su u braku.
Potrebno je da ima najmanje 45 godina, ukoliko ima zajedničke maloletne dece. Ako nema, žene trajno ostvaruju ovo pravo sa 53 godine, a muškarci sa 58 godina.
„Ovo je svakako veliki korak u izjednačavanju bračnih i vanbračnih partnera", kaže Golubović.
Dodatni uslovi su propisani, rekao je Đorđević, kako bi se sprečile eventualne zloupotreba koje mogu da nastanu fiktivnom vanbračnom zajednicom.
Golubović objašnjava da ne postoji razlika u bračnim i vanbračnim zajednicama „u slučaju da je otac priznao očinstvo".
„Obaveze prema deci su jednake jer ona proističu iz prava dece, a ne iz braka ili vanbračne zajednice", kaže ona.
Roditelji koji nisu venčani imaju pravo i da njihovo dete dobija dečiji dodatak, objašnjava za BBC na srpskom Vera Totić iz Udruženja samohranih roditelja.
„Prava roditelja i dece u vanbračnoj zajedici su se dosta poboljšala u odnosu na period pre deset godina", dodaje Totić.
„Ipak, postoje neke stvari koje su čudne i koje treba naglasiti.
„Ono što je bitno jeste da roditelji moraju da idu u Centar za socijalni rad i popune dodatne formulare".
Izuzetak je i ako se radi o udovici koja je rodila vanbračno dete.
„Onda postoji mogućnost da se radi DNK test, ako je prošlo manje od devet meseci od smrti oca i ako za to postoji neki interes", kaže Totić.
Totić savetuje da se vanbračni drugovi konsultuju sa advokatom i oko nekretnina koje su unete u vanbračnu zajednicu jer na njih partner nema pravo.
Deca rođena u vanbračnoj zajednici imaju jednaka prava kao i deca u braku, osim kada je u pitanju usvajanje, kaže Jasmina Mihnjak, psihološkinja sa portala Bebac.
Ipak, jako je bitno da budu prijavljeni na istoj adresi, te da su svesni da će morati da zajednički prijavite dete nakon rođenja", kaže Mihnjak.
„Trudnice nam često dolaze sa pitanjem - šta ako živimo zajedno, ali nam lične karte nisu na istoj adresi?
„Uvek ih savetujemo da to promene, jer je zajednička adresa uslov da bi se dokazala vanbračna zajednica i kao roditelji ostvarili sva prava iz nje".
Markov stan je upisan na njega, pa je Jeleni testament bio jedino rešenje, čak i kada bi izvadili uverenje o vanbračnoj zajednici.
„Nasledni odnosi još uvek ne prepoznaju vanbračne drugove kao jednake bračnim, a zakonske prepreke se javljaju na svakom koraku", kaže Katarina Golubović.
„One često vređaju dostojanstvo ličnosti i pravo na privatan i porodičan život".
Na žalost, objašnjava Goluboviuć, „pravilo je da su državni organi ove odredbe uglavnom tumačili na štetu vanbračnih partnera".
„Čitav korpus prava i obaveza je gotovo nemoguće popisati i napraviti razliku.
„Utoliko pre bi bilo potrebno u potpunosti izjednačiti bračnu i vanbračnu zajednicu Ustavom.
„Umesto toga, prepuštamo brojnim pojedinačnim zakonima da ovo regulišu prema potrebama državnih organa", dodaje pravnica.
Jelena i Marko ipak nisu odlučili da se venčaju ni posle ovogodišnje Nedelje braka, koja se u Srbiji obeležava od 7. do 14. februara.
„Kako smo ceo život, tako nastavljamo i dalje", kaže Jelena.
„Jeste ponižavajuće, ali nam je proradio neki inat".
* Imena su promenjena i poznata su redakciji.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 32
Stanica
Ako 2 ljudi zivi u van.zajednici 13 godina neprekidno.
vode se na istoj adresi imaju 1 dete ,i to je presudom dokazano.
Jedan partner umre drugome ostaje kredit od stana da ga plati,obavi sahranu i svekrve i muza i odrzava i kucu i stan i zaposlena i vaspitava dete 1.
Kako sud na osnovu 4 godine sudjenja izlozenim ogromnim troskovima ovog partnera tj zene ne moze da je upise u katastar kao vlasnika nepokretnosti stan i ostalo sto je posedovao muz,nego ide sve naslednicima.MOLIM DA SE ZAKON STO PRE USVOJI O IMOVINSKOM NASLEDSTVU DRUGOG PARTNERA ODMAH.
Stanica
Vesna
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar