Muzika, pank, pobuna: Ono kad je Rejdiohed bio samo "nesigurni" pab bend

Rok bogovi Oksfordšira nedavno su ponovo posetili mesta u kojima su skromno počeli da nastupaju - povod je bila britanska Nedelja nezavisnih klubova.

Pre nekoliko godina, u anketi BBC-ja, bend Toma Jorka izglasan je za najboljeg glavnog izvođača na Glastonberiju svih vremena.

Ubrzo nakon toga, primljeni su u Rokenrol kuću slavnih, a zatim je u januaru bend Rejdiohed (Radiohead) objavio arhivu svega što su do sada članovi snimili.

• „U bendu Kleš, uglavnom, ništa nismo razbijali"
• Paraf: Bend koji je naučio da svira pank čitajući novine
• Igi Pop: „Napokon sam dobio glas kakav je oduvek trebalo da imam“

Lako je zaboraviti da su bogovi eksperimentalnog roka nekada davno bili samo još jedan mali, mladi bend na nezavisnoj sceni.

Bubnjar Filip Selvej krenuo je na put tokom kog je ponovo posetio neke od klubova u kojima je nastupao u mladosti i snimio novi film Dugi, krivudavi put.

U dokumentarcu, koji je naručen za Nedelju nezavisnih klubova, Selvej putuje uzduž i popreko po zemlji u potrazi za pabovima i klubovima, koji pomažu sličnim umetnicima da se proslave, i ljudima koji posvećuju živote ostvarivanju tog sna.

Prikladno, ideja za ovo putovanje nastala je tokom intervjua upravo u lokalu u kom je njegov bend kao mlada nada potpisao prvi ugovor 1991. godine.

„U periodu od oko pet godina, svirali smo nekih šest koncerata a verovatno su četiri bila u Džeriko taverni u Oksfordu", priseća se Selvej.

„Bilo je to, dakle, mesto na kom se desilo sve, od naših prvih prvcatih opreznih koraka - onih prvobitnih nesigurnih, vrlo nedoslednih nastupa - do nečega što vam svega nekoliko godina kasnije pruža priliku da dobijete ugovor."

„To je ona vrsta velikih koraka koje možete da napravite samo na takvim mestima."

„Manje zastrašujuće"

Ovaj pedesetdvogodišnjak priseća se da je bio „inspirisan" bendovima koje je tamo gledao kao što su Dinosaur Jr i „vrlo rani" Palp.

U to vreme, njegov bend - koji se prvobitno zvao On a Friday - pošto su petkom držali probe u školi u Abingdonu - imao je set listu na kojoj su se nalazile rane verzije pesama kao što su You i Stop Whispering. Ove pesme će se naći i na njihovom debitantskom albumu.

• Intervju petkom: Rokenrol pesnik na fudbalskom zadatku
• Igi Pop: „Napokon sam dobio glas kakav je oduvek trebalo da imam“

Nažalost, te večeri, kada je počeo niz događaja koji će im promeniti živote, nije bilo ni traga od njihove prve indi himne, Creep, ali bilo je sasvim dovoljno uzbuđenja u vazduhu.

„Odsvirali smo, dakle, koncert u septembru i bila je to klasika - bilo je prisutno svega par prijatelja i članova porodice koji su došli da nam pruže podršku."

„Sledeći put kad smo svirali tamo, što je bilo samo mesec i po dana kasnije, izgledalo je kao da su tu skauti iz svih delova zemlje.

„Mislim da je sve, verovatno, delovalo manje zastrašujuće i veoma uzbudljivo zato što se to desilo u našem lokalnom klubu", kaže Selvej.

• Prodidži u Srbiji: „Odbačeni bend odbačene generacije u odbačenoj zemlji"
• Priča o panseksualnoj pank himni Bazkoksa
• Rolingstonsi pokazali koliko su veliki

Nisu zapravo uzeli penkalo i potpisali ugovor posle tog koncerta, ali su vodili „razgovore" sa krupnim ribama iz muzičke industrije i usput bili potapšani po ramenu.

Možda je došlo čak i do nekog džentlmenskog sporazuma?

„O da, pošto se radi o veoma džentlmenskoj industriji", kikoće se Selvej.

Njegov novi dokumentarac pokazuje kako je 17 godina kasnije, Rejdiohed - koji je tada već punio stadione - morao da odustane od koncerta u prodavnici izdavačke kuće Rough Trade u istočnom Londonu, budući da se pojavilo skoro 1.500 ljudi.

Ne toliko tajni ali na kraju „fantastični" koncert morao je da se premesti u Fit Ist 93 - nešto veći obližnji nezavisni klub.

Selvej kaže da je uživao u tome što je mogao da se „ponovo poveže" sa „neposrednijim" okruženjem kakvo nude manji lokali i u kom reakcija fanova izbliza može da izbaci iz koloseka čak i kraljeve roka.

I stoga je odmah prigrlio priliku da približi široj publici „posvećenost i energiju" mesta kao što su predstavljeni Mols Klab iz Bata, Brudenel Sošal Klab iz Lidsa i Centar Džona Pila iz Stoumarketa.

„Na tim mestima imate ličnosti veće od života i one to moraju da budu zato što je voditi neke od tih klubova velika odgovornost", kaže on.

„Treba samo mnogo dobre volje, kreativnosti i ljubavi prema muzici.

• Kako je Nik Kejv dao vetar u leđa bendu iz Beograda
• Massive Attack: Prva evropska turneja vozom

„Mislim da vi kao bend steknete taj utisak dok ste na turneji, ali ste vrlo usredsređeni na vlastiti nastup.

„Tako da je zapravo puko pričanje sa vlasnicima klubova, tehničkim osobljem i ljudima koji vode to mesto, tek da biste stekli pravu predstavu o njihovom svakodnevnom učinku i zajednici koja se razvija oko njih, bilo neverovatno iskustvo."

„Ludi od blaziranosti"

U poslednjih deset godina se zatvorilo 35 odsto klubova u zemlji, procenili su 2018. godine stručnjaci iz UK Mjuzik, krovne organizacija koja zastupa interese muzičke industrije.

Od tada se novi Savez muzičkih klubova postarao da broj zatvorenih klubova ne nastavi da raste, bolje opremivši lokale sredstvima za odbranu od pretnji urbanističkim planovima, gradnjom i dozvolama za rad. Međutim, nije bilo ni skoka u otvaranju novih mesta.

Tokom večeri godišnjeg jednonedeljnog slavlja, međutim, došlo je do velike pobede kad je vlada saopštila detalje o 50 odsto smanjenja poslovnog poreza za male i srednje „narodske muzičke klubove".

• Najbolje od „desetih“: Muzička scena u Srbiji u prethodnih deset godina
• Film o Frediju Merkjuriju: Istine i laži

„Svakom šestom britanskom klubu se svake godine smeši zatvaranje", potvrdio je za BBC šef organizacije Mjuzik Venju Trast (Music Venue Trust) Trust Mark Dejvid.

Selveja je put naneo u jedan takav klub u centru Londona koji bi i sam zamalo postao puka statistika da nije bilo intervencije jednog drugog rok velikana.

Pre deset godina, pročula se vest da je Klub 100 zvanično u opasnosti da se zatvori posle više od 70 godina postojanja, zbog finansijskog pritiska. Pročitavši tu vest, ser Pol Makartni ponudio je da odsvira intimni koncert u vreme ručka.

https://www.youtube.com/watch?v=8wOwgcuJ9is

„To je prvi put da sam, za sve ove godine otkako sam ovde, shvatio koliko je ovaj klub važan", može da se čuje kako u filmu izgovara vlasnik Džef Horton.

Od tada je klub samo jačao i privukao nove sponzorske ugovore da bi lakše plaćao račune, osoblje i bendove.

• Više od pola veka muzike na više od pola hiljade strana
• Kako su četiri momka iz Pule probila kulturni embargo u Srbiji

„Mislim da je za zdravlje i zdrav razum budućih generacija neophodno da imate ovako nešto, inače će svi poludeti od blaziranosti ako se ovako nastavi."

Drugi sagovornici u filmu su izvođači nominovani za nagradu Merkjuri, Novelist, Ajdls i Nadin Šah, kao i Fetboj Slim i Adrijen Atli iz grupe Portished. Atli postaje nostalgičan na miris „varikine i povraćke" koji sentimentalno vezuje za rane dane njegovog trip-hop benda u Bristolu.

„Tačka uporišta"

Bubnjar Rejdioheda i narator filma sarađivao je tesno na produkciji sa osnivačicom Nedelje nezavisnih klubova Sibil Bel i režiserom Pipom Pajperom.

Bel je uživala u ponovnim susretima sa likovima „koji su stalni inventar" određenih lokala, nisu na vezi sa velikim zvezdama, ali funkcionišu kao „uporišna tačka lokalne zajednice".

„Bilo da su to mladi ljudi, isključeni ljudi, stariji ljudi sa demencijom", kaže ona. „Mislim da kad pogledate infrastrukturu širom zemlje, Nedelja nezavisnih klubova je i te kako nacionalni projekat sa lokalnim šmekom."

Pajper, čiji se prethodni film Poslednja prodavnica na nogama bavio „drugim aspektom ekosistema" - prodavnicama ploča - bio je „oduvan" „fantastičnim osećajem za preduzetništvo koji vlada u ovim prostorima" dok se stariji lokali prilagođavaju potražnji savremenog sveta.

Sedmu godinu zaredom, u okviru Nedelje nezavisnih klubova, održano je više od 800 koncerata u 230 klubova u britanskim gradovima, mestašcima i selima, a nastupali su izvođači kao što su Ana Kalvi, Graf Rajs i Frenk Tarner.

• Kako je Jugoslavija slušala rokenrol
• Bouvi, Kleš, Piksiz i Ramons - kada amateri slikaju zvezde

Nastup je održan i u Selaru - „jedinom mestu u Oksfordu u kom Rejdiohed nikad nije svirao!", šali se Selvej.

„Još uvek ima vremena...", odgovara menadžer Tim Hopkins uz osmeh.

Nedelja nezavisnih klubova počela je 27. januara , a završila se 2. februara. Film Dugi, krivudavi put stići će u nezavisne bioskope u proleće 2020. godine.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk