Svoj susret sa balkanskom politikom, koji gotovo bez prekida traje već dve decenije, Miroslav Lajčak počeo je pitanjem Kosova, a njime ga i kruniše.
Slovački diplomata je još 1999. godine, u godini NATO bombardovanja SR Jugoslavije, postao saradnik specijalnog izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija (UN) za Balkan.
Sada se na isto mesto vraća kao specijalni predstavnik Evropske unije (EU) za dijalog Beograda i Prištine i Zapadni Balkan.
„On je najveći svetski diplomata koji ima balkansko iskustvo - sa njim može da se poredi samo švedski diplomata Karl Bilt.
Ipak, imaće veoma izazovan zadatak kako harmonizovati stavove Evropljana, pa onda to uklopiti sa stavovima Sjedinjenih Država i ostalih međunarodnih aktera", kaže za BBC na srpskom nekadašnji šef srpske diplomatije Vuk Jeremić, kome su se putevi u karijeri sa Lajčakom često ukrštali.
Tači: „Ako se nešto desi u pregovorima sa Srbijom, desiće se ove godine“
„Na Kosovu je bio sukob Albanaca kao naroda i Srbije kao države - a ne Albanaca i Srba"
Dugogodišnji slovački ministar inostranih poslova akter je i svetske politike, kroz kandidaturu za generalnog sekretara UN, predsedavanje Generalnom skupštinom UN.
„U Evropi, on je snažno utemeljen - poznaje sve relevantne aktere na političkom nivou i to su sve lična poznanstva.
Opisivali su ga kao odgovornog radišu, dobro umreženog, ali čoveka koji uvek gradi svoju karijeru, gura sebe, malo upornog i dosadnog", opisuje ga Vedran Džihić, viši istraživač na Austrijskom institutu za međunarodnu politiku.
Lajčaka je za jednogodišnji mandat specijalnog predstavnika predložio evropski komesar za proširenje, Španac Žozep Borelj.
Ni Španija ni Slovačka nisu priznale nezavisnost Kosova.
Beograd i Priština zvanično ne pregovaraju već gotovo pune dve godine, mada je izaslanik američkog predsednika Ričard Grenel, pod velom apsolutne tajnosti, približio stavove dve strane o vazdušnom i železničkom saobraćaju.
„Za Lajčaka će najveći problem biti da ponovo pokrene pravi pregovarački proces
Ranije se tačno znalo ko pregovara u Briselu, a ko posreduje - sve dok nije došao Grenel, pod čijim vođstvom se nije znalo ko pregovara, niti o čemu", kaže Vuk Jeremić.
Ko je Ričard Grenel, privremeni šef svih američkih tajnih službi
Kameron Manter: Sećanja na Srbiju - deset godina kasnije
Već na samom startu, Lajčak će se suočiti sa skepticizmom kosovskog predsednika Hašima Tačija koji je izrazio nezadovoljstvo da procesom pregovora upravljaju diplomate čije zemlje ne priznaju nezavisnost Kosova.
„I Borel i Lajčak su svoje nacionalne karijere okončali, Lajčak bar na neko vreme - oni su veoma profesionalni, znaju ko im je glavni autoritet, a to nisu nacionalne vlade, već Evropska unija.
Tačijeva rezerva prema evropskim igračima dolazi iz njegove naklonjenosti američkoj strategiji da do dogovora treba da dođe što pre, pa i uz razmenu teritorija, što je za Evropu neprihvatljivo", smatra Jeremić.
Upravo rezerve sa kojim će ga dočekati neki od aktera mogu biti problem za Lajčaka, smatra Vedran Džihić.
„Ako nemaš to iskonsko poverenje od samog početka, to dovodi čitav proces u stanje koje nije optimalno."
Upravo zato, Džihić smatra da bi sveopšta prinudna pauza u svim procesima u Evropi zbog virusa korona mogla da bude i korisno zatišje dok Lajčak ne uspostavi početne pozicije.
„Kratkoročno, to neće biti na agendi jer i sama Evropska unija će morati da se snađe u ovoj kriznoj situaciji, kako ekonomski tako i politički.
Evropska diplomatija koja je inače zadužena za proširenje sada radi pre svega na preusmeravanju pomoći ka zemljama regiona, ali određivanje početka pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom pokazuje da briselske tehnokrate žele da taj proces barem tinja", kaže Džihić.
Iako mu je karijera počela u Moskvi još u vreme Čehoslovačke i Sovjetskog saveza, Miroslav Lajčak je svoju „diplomatsku domovinu" našao na Balkanu.
Od 1999. godine, kada je prvi put profesionalno počeo da se bavi tim prostorom, gotovo da nije bilo krize u kojoj nije učestvovao.
Godine 2001. prešao je na funkciju ambasadora Slovačke u SR Jugoslaviji, gde ga je susreo Vuk Jeremić koji je bio savetnik u kabinetu predsednika Srbije Borisa Tadića.
„Uvek smo bili prijatelji, ja prema njemu gajim veliko poštovanje.
On je diplomata, ne samo regionalnog, nego svetskog kalibra", kaže Jeremić.
Nakon pauze u kojoj je kao politički direktor slovačkog Ministarstva spoljnih poslova organizovao samit američkog i ruskog predsednika u Bratislavi, na Balkan se vraća 2006. godine kao posrednik EU za referendum za nezavisnost Crne Gore 2006. godine.
Godinu dana kasnije postaje Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini gde ostaje do 2009. godine kada ponovo postaje deo slovačke diplomatije.
„On govori tečno srpski jezik, bez akcenta - gotovo da se ne može primetiti da nije odavde", kaže Jeremić.
Njih dvojica bili su rivali za mesto generalnog sekretara UN 2016. godine - Jeremić je završio trku kao drugi, a Lajčak kao trećeplasirani, dok je na funkciju izabran Portugalac Antonio Guteres.
U to vreme ministar inostranih poslova Slovačke, Lajčak je dobio najviše glasova članica Evropske unije među brojnim kandidatima sa istoka Evrope,
„Lajčak je jako dugo ministar jedne članice EU, godinama je gradio odnose u evropskim prestonicama.
Za posao posrednika nije mogao da bude izabran neko ko nije dobio punu podršku Berlina i Pariza, kao i da se niko tom izboru nije protivio", zaključuje Jeremić.
Razdruživanje Srbije i Crne Gore 2006. godine proteklo je pod budnim okom Miroslava Lajčaka koji je u tom procesu predstavljao Evropsku uniju.
Za crnogorsku nezavisnost tada je glasalo 55,5 odsto birača, nešto više od 55 odsto, koliko je bila određena lestvica za uspeh referenduma.
„Bio je vredan i posvećen tehnokrata koji je bez greške provodio jasnu politiku Brisela, zainteresovan da čuje širok spektar različitih mišljenja i aktera u Crnoj Gori i Srbiji.
Lajčak je bio odličan u komunikaciji sa medijima i javnošću, strpljiv za balkanske političke igre", priseća se novinar podgoričkih Vijesti Vladan Žugić koji je tada bio u direktnoj komunikaciji sa slovačkim diplomatom.
Deo crnogorske javnosti zameriće Lajčaku njegovo delovanje posle referenduma.
Novinar Žugić kaže da je slovački diplomata često nastupao kao „advokat" vlasti Mila Đukanovića.
„Takvi stavovi su samo dodatno potkopali sumnju u pošten odnos EU i Lajčaka prema referendumu, posebno kod onih koji su glasali protiv obnove crnogorske državnosti."
Žugić veruje da bi Lajčak mogao obaviti dobar posao u pregovorima Beograda i Prištine ukoliko bi Evropska unija imala jedinstven stav kao kada je u Crnoj Gori održan referendum o osamostaljenju.
Epizoda „Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini"
Široka ovlašćenja Visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH bila su veliki izazov za Miroslava Lajčaka kada je 2007. godine stigao u Sarajevo.
Visoki predstavnik ima ovlašćenja da sprovodi Dejtonski sporazum, ali i donosi amandmane na ustave Republike Srpske i Federacije BiH, donosi zakone, smenjuje funkcionere i državne službenike i zabranjuje im učešće na izborima, oduzima građanska prava i lična dokumenta bez prava na žalbu.
„Lajčak je na funkciju došao posle vrlo pasivnog austrijskog diplomate Kristijana Švarc-Šilinga čija se strategija pokazala kao veoma neuspešna jer su nacionalistička divljanja ponovo aktivirana.
Slovački diplomata je od početka bio odlučan da intenzivnije koristi ovlašćenja", kaže Vedran Džihić koji je doktorirao na temi revitalizacije etnonacionalizma u BiH posle Dejtona.
Takav pristup najpre ga je doveo u konflikt sa političkim predstavnicima Srba i Hrvata u BiH - Miloradom Dodikom i Draganom Čovićem, ali je kasnije zauzeo nešto pragmatičniji stav prema njima, kaže Džihić.
„U percepciji mnogih Bošnjaka, ostao je zapamćen kao čovek popustljiviji prema Dodiku, pa je zaradio epitet da je prosrpski nastrojen."
U Sarajevu se zadržao svega dve godine jer je pozitivno odgovorio na poziv iz Bratislave da se vrati u zemlju kao ministar inostranih poslova.
„Kod mnogih u BiH to je stvorilo utisak da je radio nešto što ga nije mnogo interesovalo, već da se bavio karijerom i ličnim napretkom", kaže Džihić.
Lajčak je slično postupio i pre mesec dana, kada ga je Žozep Borelj pozvao da postane njegov specijalni izaslanik za Kosovo i Zapadni Balkan - ovoga puta, podneo je ostavku na funkciju ministra inostranih poslova Slovačke.
Dvanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Gradska vlast osniva još osam predškolskih ustanova, više mesta za direktore")
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar