Prošlo je više od dva meseca otkako je postavljena dijagnoza prvog slučaja korona virusa u Sjedinjenim Američkim Državama. Od tada, epidemija se raširila čitavom zemljom, u kojoj trenutno ima 236.000 slučajeva i više od 5.600 smrti.
SAD su sada globalni epicentar pandemije, nadmašivši broj prijavljenih slučajeva u Kini, odakle je virus krenuo, i u Italiji, najteže pogođenoj evropskoj zemlji.
Iako zvaničnici javnog zdravlja tvrde da je vrhunac zaraze u SAD još nedeljama, možda čak mesecima, daleko, manjkavosti u reakcijama Amerike - kao i neke njene jake strane - već sada su postale očigledne.
Pogledajmo neke od njih.
Maske, rukavice, zaštitna odeća i respiratori. Lekarima i bolnicama širom zemlje, a posebno u oblastima najteže pogođenim pandemijom, očajnički su potrebna osnovna sredstva za rad kako bi pomogli zaraženima virusom i zaštitili zdravstvene radnike.
Nedostatak odgovarajuće opreme naterao je zdravstvene radnike da ponovo iskoriste postojeću odeću ili prave vlastitu priručnu zaštitu. Manjak respiratora zabrinuo je zvaničnike saveznih država da će uskoro morati da vrše medicinsku trijažu, kad se u hodu odlučuje ko će biti prikačen na mašine koje ga održavaju u životu - a ko neće.
Guverner Njujorka Endrju Kuomo požalio da se savezne države, zajedno sa federalnom vladom, utrkuju za opremu, podižući cenu jedni drugima.
„To je kao da ste na i-beju sa 50 drugih država, koje licitiraju za respirator", rekao je on.
Nije moralo da bude ovako, kaže Džefri Levi, profesor zdravstvene politike i menadžmenta sa Univerziteta Džordž Vašington. Američka vlada je omanula u odgovarajućem održavanju zaliha koje su neophodne za izlaženje na kraj sa jednom ovakvom pandemijom - a potom je reagovala suviše sporo kad je priroda aktuelne krize postala očigledna.
„Izgubili smo silne nedelje kad je u pitanju povećavanje proizvodnih kapaciteta za opremu za ličnu zaštitu, a autoritet vlade nikada do kraja nije iskorišćen da bi se osiguralo da do te proizvodnje dolazi", kaže on.
Prema rečima profesora Levija, pojačano testiranje u ranoj fazi - kao što su uradile zemlje poput Južne Koreje i Singapura - ključno je za kontrolisanje epidemije virusa kao što je Kovid-19. Nesposobnost američke vlade da to uradi ključni je promašaj iz kog su domino efektom proistekle sve naknadne komplikacije.
„Sva reakcija na pandemiju zavisi od svesnosti situacije - saznanja šta se dešava i gde se dešava", kaže on.
Bez tih informacija, zvaničnici javnog zdravlja praktično rade naslepo, ne znajući gde će niknuti sledeće viralno žarište. Opsežno testiranje znači da zaraženi pacijenti mogu da se identifikuju i izoluju, ograničivši potrebu za naredbama za sveobuhvatnu nacionalnu samoizolaciju koja je zamrzla američku ekonomiju i dovela do miliona nezaposlenih radnika.
Levi kaže da je za ovaj neuspeh direktno odgovorna Trampova administracija, koja je ignorisala planove reakcije na pandemiju koji datiraju više od deset godina unazad, još od mandata Džordža Buša Mlađeg, i nije uspela do kraja da opremi ljudstvom birokratiju javnog zdravlja.
„Političko vođstvo ove administracije istinski ne veruje u vladu", kaže Levi. „To je značajno oslabilo njihovu spremnost da iskoriste resurse federalne vlade za reakciju u jednoj ovakvoj situaciji."
Brojke, pogotovo kad je u pitanju testiranje. potkrepljuju ovu tvrdnju. Prvobitni testovi koje je u februaru administracija poslala šačici američkih laboratorija bili su neispravni.
Sredinom marta, administracija je obećala najmanje 5 miliona testova do kraja meseca. Nezavisna analiza ukupnog broja izvršenih testova sprovedena 30. marta, međutim, pokazuje da je urađeno svega milion testiranja. To je više od bilo koje druge zemlje, ali Amerika ima otprilike 329 miliona stanovnika.
Štaviše, zbog navale testova koji su usledili posle prvobitnog pomanjkanja, laboratorije koje analiziraju rezultate postale su zatrpane, što je dovelo do kašnjenja od po nedelju ili više dana pre nego što su testirani pojedinci mogli da saznaju da li imaju virus.
Na konferenciji za štampu u utorak, Donald Tramp je izložio naciji sumornu sliku budućnosti.
„Želim da se svaki Amerikanac spremi za teške dane koji nam predstoje", rekao je on.
Njegovi savetnici iz oblasti javnog zdravlja nadovezali su se na tu izjavu tabelama koje predviđaju najmanje 100.000 smrti Amerikanaca od virusa, čak i pod aktuelnim pojačanim pokušajima ublažavanja krize.
Predsednikov komentar bio je u ogromnom kontrastu u odnosu na njegove opaske od samo nedelju dana ranije, kad je izrazio nadu da bi SAD mogla ponovo da otvori poslovanja do uskršnjih praznika sredinom aprila.
U januaru i februaru, dok je epidemija virusa uništavala kineske fabrike i počinjala masovno da odnosi živote u Italiji, predsednik je iznova i iznova ublažavao pretnju po SAD.
Posle prvih nekoliko američkih slučajeva, Tramp i drugi zvaničnici njegove administracije izjavljivali su da je situacija pod kontrolom i da će ona nestati na leto, „kao rukom odnesena".
Nedosledne poruke sa vrha predstavljaju veliki problem, kaže profesor Levi.
„Pripremljenost za pandemiju je okruženje koje se neprestano menja, pa se ponekad i vaše poruke menjaju. U ovom slučaju, međutim, imali ste zaokret u porukama koji ne odslikava nužno promene u nauci ili onome što se dešava na terenu, već više odslikava političke igre."
Predsednik se sukobio i sa državnim guvernerima iz redova demokrata, kritikujući na Tviteru njujorškog guvernera Endrjua Kuomoa i ponižavajući mičigensku guvernerku Grečen Vitmer. On je rekao da lideri država moraju da „poštuju" federalnu vladu.
Studenti na prolećnom raspustu od predavanja na plažama Floride. Vagoni podzemne železnice dupke puni Njujorčana. Crkva u Luizijani koja i dalje prima hiljade vernika uprkos tome što je pastor Toni Spel krivično tužen jer je prekršio naredbu za ograničavanje broja okupljenih.
„Mi smatramo da je virus politički motivisan", rekao je Spel lokalnoj televiziji. „Nama su naša verska prava veoma važna i mi ćemo se okupiti bez obzira šta bilo ko kaže."
Širom zemlje, bilo je brojnih primera Amerikanca koji nisu uvažavali apele autoriteta iz domena javnog zdravlja da izbegavaju bliske društvene kontakte, ponekad potpomognuti lokalnim i državnim zvaničnicima koji su oklevali da nalože firmama da prestanu sa radom i građanima da se izoluju.
„Ako dobijem koronu, dobio sam koronu", izjavio je jedan mladi posetilac plaže na Floridi za CBS Njuz sredinom marta. „Kad se sve sabere i oduzme, neću dozvoliti da me to zaustavi u dobrom provodu."
Čak i koraci preduzeti iz najboljih namera mogli su da imaju potpuno suprotne posledice. Ograničavanje rada službe javnog prevoza, kao što je njujorški metro, doveo je do većih gužvi u vozovima i autobusima.
Univerziteti koji su poslali studente kući njihovim porodicama verovatno su doprineli širenju virusa vrativši zaražene pojedince u gradove, kvartove i domove koji još nisu bili pod punom izolacijom.
Nejasnost predsednikove naredbe da se obustave ulasci u SAD iz Evrope - koja je isprava zvučala kao da obuhvata i američke građane, baš kao i strane državljane - dovela je do neviđenih gužvi na aerodromima, gde su nepregledani zaraženi putnici lako mogli da prenesu bolest drugima.
Takve odluke mogle su da imaju pogubne posledice, otežavajući napore da se zaustavi širenje bolesti na teritoriji čitave države - zdravstveni ekvivalent dolivanja benzina na već rasplamsanu vatru.
Prošle nedelje je američki Kongres usvojio predlog zakona o pomoći za ugrožene od korona virusa u vrednosti od dva triliona dolara.
On podrazumeva direktne gotovinske isplate mnogim Amerikancima, proširenu podršku nezaposlenima, pomoć saveznim državama, zdravstvenim ustanovama i drugim javnim službama, ispomoć najteže pogođenim industrijama i kredite malim i srednjim preduzećima koji bi mogli da budu oprošteni ukoliko izbegnu otpuštanja radnika.
Bio je to masivan, rekordni predlog zakona koji je nastao kao rezultat pregovora između demokratskih i republikanskih vođa u Kongresu, kao i ministra finansija Stiva Mnučina i njegovih zamenika.
„Ovo bi trebalo da bude opisano kao predlog zakona o opstanku, a ne o stimulansu", kaže Majkl Grec sa Kolumbije, autor knjige Vuk pred vratima: Napast ekonomske nesigurnosti i kako se boriti protiv nje.
„Svako ima nešto što mu se ne dopada ili želi da je ispalo bolje, niko neće biti zadovoljan njime u celosti", kaže on, „ali mislim da treba da dobije poprilično visoku ocenu za početni trud."
Deo izazova za zakonodavce, kaže Grec, leži u činjenici da je aktuelni sistem osiguranja nezaposlenih za američke radnike tragično zastareo - a amalgam državnih programa sa različitim povlasticama i zahtevima za kvalifikacije neodgovarajući za modernu ekonomiju.
Kongres je pokušao da reši to zakonom o korona virusu koji bi pokrio slobodnjake i radnike gig-ekonomije i privremeno dopunio već postojeće povlastice.
„Biće to premalo za mnogo njih, ali to je bilo jedino dostupno rešenje", kaže on. „Kongres je započeo ovaj proces sa veoma slabim osloncem kad je u pitanju čvrst sistem socijalne zaštite ili mreže socijalne sigurnosti na čemu bi mogao da ga izgradi."
I Tramp i demokratska predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi već su pominjali rad na još jednom predlogu zakona o pomoći, verovatno kad su u pitanju investiranje u infrastrukturu i dodatne povlastice u zdravstvenom osiguranju, sugerišući da je ova skorašnja dvopartijska saradnja tek početak.
Ukoliko korona virus na videlo izvlači neke od mana američkog zdravstvenog sistema - visoki troškovi, nedostatak univerzalnog osiguranja i lanac snabdevanja koji je nesposoban da pretrpi veliki šok - on bi na kraju mogao da istakne i snagu nacionalne infrastrukture za istraživanje i izradu lekova.
Farmaceutski proizvođači i medicinski istraživači hitaju da saznaju što više o ovom virusu u pokušaju da osmisle nove strategije za borbu protiv pandemije.
Jedna kompanija izradila je novi brzi test koji gotovo trenutno može da identifikuje nosioce virusa, okončavši aktuelne nagomilane uzorke testiranja i omogućivši zvaničnicima javnog zdravlja da brzo identifikuju nova žarišta zaraze i donose odluke o karantinu.
„Dugoročni izgledi u vezi sa vakcinom i razvojem terapije više obećavaju", kaže Levi. „Naučni deo radi se punom parom."
On dodaje da farmaceutske kompanije koje istražuju terapije i lekove dobijaju garancije vlade da će postojati tržište za njihove proizvode i da će biti adekvatno kompenzovane za svoja ulaganja.
Problem je u tome, kaže on, što će za napor koji se ulaže danas biti potrebni meseci - ili čak duže od toga - da se pokažu rezultati.
Entoni Fauči, direktor američkog Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti, predvideo je da će biti potrebno najmanje godinu dana pre nego što vakcina postane masovno dostupna.
Cilj politike javnog zdravlja za sada je da se što više ograniče posledice virusa po stanovništva do dana kada ona bude stigla.
Američki federalni sistem vlade, koji delegira široku moć pojedinačnim saveznim državama, pokazao se istovremeno kao blagoslov i kao prokletstvo. U dobra vremena, on lokalnim liderima omogućava da zasebno eksperimentišu sa raznim rešenjima javne politike, testirajući najbolju praksu koja onda može da se primeni širom zemlje.
U slučaju smrtonosne epidemije, međutim, amalgam reakcija može da bude neodgovarajući - i za posledicu ima smrti koje su se mogle izbeći, kao i ekonomski zastoj.
„Svaki guverner donosi odluke sam za sebe", kaže Levi. „Neki donose dobre odluke; neki ne baš."
On izdvaja guvernere kao što su Gevin Njusom iz Kalifornije i Džej Insli iz Vašingtona, koji su preduzeli rane korake da zatvore škole i izdaju naredbe za samo-izolaciju, koji su za posledicu imali sporije širenje virusa među njihovim stanovništvom.
Guverner Ohaja Majk Divajn takođe je hvaljen u mnogim krugovima zbog odlučnih ranih poteza koji su onomad doživljavani kao suviše drastični.
Zdravstveni zvaničnici kažu da je većina velikih američkih gradskih oblasti trebalo da bude pogođeno jednako žestoko kao Njujork. To, rekli su oni, na kraju možda neće biti slučaj.
Neke države rade vredno na tome da izbegnu sudbinu Njujorka, ali Levi upozorava da će njihovi napori možda biti osujećeni time što neke druge lokacije ne rade ni približno dovoljno toga.
„Problem koji imamo u SAD", kaže on, „jeste taj da kapacitet da se reaguje varira drastično od države do države zbog nespremnosti da se uloži u javno zdravlje."
„Mi smo onoliko zaštićeni koliko i naše najslabije države."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 1
Bedni kapitalizam
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar