Srpska pravoslavna crkva i slučaj Vukašina Milićevića: Neposlušnost, teološko razmimoilaženje ili politički sukob u crkvi

Istupanja u javnosti Vukašina Milićevića, sveštenika i docenta na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, ni do sada nisu prolazila neprimećeno - ni u krugovima Srpske pravoslavne crkve, ni u široj javnosti.

Kada je govorio protiv peticije kojom se zahteva revizija Darvinove teorije evolucije, bliskim odnosima države i crkve ili o aktuelnoj temi pričešća tokom pandemije korona virusa, stekao je podršku i onih koji nisu vernici SPC.

Mediji su ovog mladog sveštenika i profesora već nazvali „revolucionarom u crkvi".

Međutim, zvaničnici SPC su vrlo brzo reagovali i kaznili Milićevića zabranom obavljanja svešteničkih dužnosti i nastupima u javnosti.

Oglasio se i Senat Univerziteta u Beogradu, koji je apelovao da se Milićeviću omogući da javno istupa.

• Pričest u toku epidemije korona virusa: Da li su vernici zabrinuti za zdravlje
• Kome odgovara nestabilna Crna Gora
• Čiji je manastir Ostrog u Crnoj Gori

Posledice

Ako je optužen za neposlušnost, Milićeviću može biti izrečena epitimija, disciplinska mera kojom mu se zabranjuje vršenje liturgije u određenom vremenskom periodu.

Međutim, optužba da stavlja sebe iznad crkve je ozbiljnija i može dovesti i do oduzimanja čina, kaže verski analitičar Vladimir Veljković za BBC na srpskom.

On objašnjava da u Statutu SPC ne postoji odredba koja omogućava da samo patrijarh i Sinod mogu da tumače teološke stavove crkve, već da to može da uradi i neko ko je profesor teološkog fakulteta.

Prema njegovom mišljenju, pitanje pričešća je samo povod za crkveno-političke obračune.

„Sinod i Patrijarh žele da preuzmu monopol nad javnim nastupima crkve", kaže Veljković, dodavši da se teolozi, sveštenici i episkopi koji misle da crkva treba da bude prisutna u javnosti na drugačiji način - sankcionišu.

Senat Univerziteta saopštio je da „članovi univerzitetske akademske zajednice imaju pravo na javno istupanje i slobodu izražavanja, uključujući nastupe pred publikom i u sredstvima javne komunikacije, kao i na slobodno izražavanje stavova u štampanim i elektronski dostupnim materijalima."

„Da bi ovo pravo bilo u punoj meri uživano, potrebno je da svi imamo razumevanje prema činjenici da se radi o jednom od osnovnih uslova za uživanje prava na autonomiju Univerziteta, koja je garantovana najvišim domaćim i međunarodnim pravnim aktima", piše u saopštenju Senata.

Šta je Milićević rekao?

Snimak vernika u Novom Sadu koji čekaju da se pričeste, održavajući u redu međusobnu distancu, da bi zatim svi konzumirali vino iz istog putira i kašike izazvao je snažne reakcije javnosti u Srbiji, gde su na snazi mere zabrane javnog okupljanja od uvođenja vanrednog stanja zbog epidemije virusa korona.

U autorskom tekstu u nedeljniku Vreme, Milićević izneo je stav da neodustajanje od pričešćivanja na ovaj način „može proizvesti ozbiljne posledice" i za osobu koja prima pričest, ali i za mnoge druge.

„Sve ovo nema nikakve veze sa slobodom veroispovesti, već sa zdravim razumom bez koga upravo ta sloboda nema ama baš nikakvog smisla", tvrdi Milićević u Vremenu.

Tri dana kasnije, 27. marta, gostujući u emisiji Utisak nedelje, on je kritikovao odluku crkve da se pričest vrši po kućama vernika, ocenivši da će biti teško sprovodiva.

Takođe, tom prilikom doveo je u pitanje reakcije svojih kolega iz crkve koji su tvrdili da se „niko nikada nije zarazio na taj način", rekavši da „nemamo svedočanstva o tome, jer smo tek pre 150 godina saznali za bakterije i viruse".

Šta je rekla Srpska pravoslavna crkva?

U saopštenju koje je potpisao patrijarh Irinej, stoji da Milićević bez dozvole arhiepiskopa nastupa u javnosti, iznoseći „stavove suprotne stavovima Sinoda… ne libeći se otvorene, za crkvenu javnost sablažnjive, kritike zvaničnih stavova crkve".

Zbog toga što je „svoja umovanja i mudrovanja stavio iznad sabornog uma crkve", Milićeviću je zabranjeno da nastupa u javnosti, obavlja svešteničke dužnosti i stavljen je u nadležnost crkvenog suda Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.

U crkvi važi običaj da sveštenik traži dozvolu nadležnog arhijereja za nastupe u javnosti.

Zahtev da profesori Bogoslovskog fakulteta za gostovanja u medijima traže arhijerejski blagoslov, patrijarh je poslao 2017, posle javnog apela grupe profesora ovog fakulteta protiv revizije Darvinove teorije evolucije u nastavi.

U tom dokumentu, patrijarh se poziva na Ustav SPC.

Grupa studenata Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta pokrenula je onlajn peticiju upućenu Rektoratu i Senatu Beogradskog univerziteta, u kojoj traže podršku BU u odbrani slobode mišljenja.

Ko je Vukašin Milićević?

• Rođen je 1982. u Beogradu, gde se školovao; diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu; odbranio je master iz istorije na Filozofskom fakultetu.
• Radi kao docent na Pravoslavno-bogoslovskom fakultetu u Beogradu i paroh je pri Hramu Svetog Save.
• Tekstom „Bliski susret treće vrste", objavljenim na sajtu Borba za veru, u kome spekuliše šta bi se desilo kada bi se ispostavilo da postoje vanzemaljci, uzburkao je duhove u crkvi i tabloidnoj štampi.
• Sa nekoliko kolega sa Bogoslovskog fakulteta poslao je javni apel protiv peticije za reviziju izučavanja teorije evolucije 2017, na šta je crkva reagovala razrešenjem potpisnika svih crkvenih dužnosti. Milićević je smenjen sa mesta urednika radija Slovo ljubve.
• Prijatelji ga opisuju kao veoma obrazovanog čoveka, širokih shvatanja, uvek spremnog za razgovor.
• Izjavama da je „moguće biti socijalista a ne biti hrišćanin, ali da nije moguće biti hrišćanin, a ne biti socijalista i da isto to važi i za borce za slobodu" stekao je titulu „revolucionara" u crkvi.

Sukob „tradicionalista" i „novotaraca"

„Ovaj sukob neme veze sa teologijom, u pitanju je sukob moći između različitih političkih struktura u crkvi", tvrdi Miljan Tanić, nekada urednik radio stanice.

On objašnjava da već deset godina u crkvi tinja sukob između „tradicionalista" i „novotaraca", ljudi koji žele da se vrate korenima hrišćanstva.

„Ne živimo u vreme Vizantije, ni Nemanjića, ni u 19. veku kada su sveštenici bili ustanici ili su im pomagali", kaže Veljković, uz opasku da je "sada drugačije vreme, a crkva se tu slabije snalazi i pokušava da održi modele ponašanja iz ranijih vremena".

On ističe da u na Bogoslovskom fakultetu i u sveštenstvu postoje teolozi koji pokušavaju da razumeju u kakvom svetu deluje crkva.

Sve odluke vezane za delovanje crkve donose se na saborima, koji se održavaju dva puta godišnje.

Veljković je podsetio da Sinod SPC nije sazvao jesenji Sabor, čime je načinjen presedan.

Grupa od 14 vladika je tim povodom poslala pismo patrijarhu Irineju, zahtevajući hitno sazivanja Sabora, najvišeg tela u SPC.

Na proslavi 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve dodeljen je orden Svetog Save predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, protiv čega se takođe pobunili potpisnici pisma.

SPC i korona virus

Srpska pravoslavna crkva tokom epidemije korona virusa nije zatvorila crkve i hramove.

Dve nedelje nakon što je u Srbiji zabeležen prvi slučaj korona virusa, Patrijarh Irinej je prvi put pozvao sveštenstvo, ali i vernike, da poštuju odluke Vlade Srbije o merama zaštite od virusa.

„Pozivamo sve vernike starije od 65 godina, kao i mlađe slabijeg opšteg zdravstvenog stanja i slabijeg imuniteta, da se narednih dana i nedelja uzdrže od dolaska u hramove na sveta bogosluženja i ni sebe ni druge ne izlože riziku", piše u saopštenju.

Najmanje trojica sveštenika su zaraženi korona virusom, a Episkop valjevski Milutin je preminuo nakon lečenja.

„Crkva neće prekidati služenje svete Liturgije niti prestati da pričešćuje vernike jer je to stvar oko koje se ne može raspravljati: ona predstavlja osnovu naše vere u Boga Živoga", piše u saopštenju Sinoda.

Direktor patrijaršijske upravne kancelarije Stojadin Pavlović rekao je da vernici SPS ne treba uopšte da u hramovima celivaju ikone, krst, svetu čašu i ruku sveštenika jer se svi suočavamo sa korona virusom. Doneta je i odluka da u hramu ili crkvi može biti samo petoro ljudi.

On je za BBC na srpskom rekao da će „crkva poštovati šta država naloži", ali je na pitanje o uzimanju pričešća iz zajedničke kašičice odgovorio da „taj običaj za sada ostaje".

Iz Sinoda Srpske pravoslavne crkve rečeno je da se „vernici iz iste čaše pričešćuju već dve hiljade godina" i da to „ne rade prinudno već dobrovoljno".

„Deficit humanosti"

Milićević je tokom gostovanja u emisiji Utisak nedelje rekao, bez imenovanja konkretnih političara, da je u obraćanju javnosti pokazan „deficit humanosti".

On smatra da političari na konferencijama za medije „manipulišu najgorim osećanjima u čoveku".

„Manipulišete neodgovornošću i pod maskom odgovornosti uterujete strah u kosti, mislim da je to veoma pogrešno. Nije potrebno biti stručnjak iz psihologije da bismo znali koliko je to štetno", rekao je Milićević tada.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk