Korona virus: Pet stvari koje vojska može da uradi tokom pandemije

„Menjaju stražu pred Bakingemskom palatom…" počinje slavna pesma A. A. Milna, tvorca voljenog dečjeg lika Vinija Pua.

Ali obično to ne izgleda ovako. Grenadirski gardisti sada preuzimaju smenu pred Palatom bez uobičajene muzike i ceremonije.

To je poznato kao „administrativna smena gardista"; ona se obično vrši tokom snažnog pljuska ili preklapanja termina sa nekim drugim važnim događajem. Sada je to deo vladine politike socijalnog distanciranja - inicijative da se izbegne privlačenje posmatrača na jedno mesto.

• Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah
• Kada ćemo imati lek za koronu
• Kako je strah od korona virusa promenio našu psihologiju

I to je način na koji će gardisti preuzimati dužnost u doglednoj budućnosti.

Ovo ističe važnost kontinuiteta u ulozi oružanih snaga. Njihov primarni zadatak je da štite zemlju i, ukoliko bude neophodno, pođu u rat na svim frontovima.

Ali trenutno se u mnogim zemljama širom sveta oružane snage pozivaju u sve većim brojevima da pomognu u jednoj veoma drugačijoj vrsti rata - ofanzivi protiv pandemije korona virusa. I to je trend koji će se najverovatnije nastaviti kako sve više vojnog osoblja bude bilo mobilisano.

Već su počele da se obustavljaju tradicionalne vojne dužnosti. U Velikoj Britaniji, na primer, obuka regruta je stopirana; međunarodne vežbe - kao što je NATO-va Branilac-Evropa 20, tokom koje je trebalo da se desi najveće razmeštanje američkih snaga u Evropi posle mnogo godina - u velikoj meri je svedena.

Čak se otkazuju i operacije koje su već u toku, a broj angažovanih trupa se značajno smanjuje. Dobar primer je međunarodna inicijativa u Iraku za obuku i podršku njegovim oružanim snagama.

U mnogim društvima, kad vojska izađe na ulice, to je znak političke nestabilnosti. Različite kulture i različite zemlje reaguju na povećanu vidljivost oružanih snaga na drugačije načine.

Ali čak i u najstabilnijim demokratskim društvima, kao što su ona u Zapadnoj Evropi, angažovanje trupa nije baš toliko neuobičajeno. Borba protiv poplava ili drugih prirodnih katastrofa često dovodi mali broj vojnika, pripadnika mornarice ili pilota u veći dodir sa javnošću.

• Koliko nam je od hrane tokom izolacije potrebno
• Kako da ne dobijem otkaz usred vanrednog stanja
• Šta je policijski čas i šta znači ograničenje kretanja za stanovništvo

U nekoliko zemalja EU sve veća zabrinutost zbog terorizma dovela je do toga da prisustvo oružanih vojnih patrola na železničkim stanicama i drugim javnim mestima postane uobičajeniji prizor.

U retkim slučajevima može da dođe do raspoređivanja pozamašnog broja trupa. Nakon što je Uragan Katrina pogodio Zalivsku obalu Amerike 2005. godine, Ministarstvo odbrane poslalo je na teren nekih 70.000 vojnika - deo šire nacionalne inicijative, koja je, u ono vreme, bila žestoko kritikovana zbog dezorganizacije.

Ali šta će se najverovatnije desiti kako se pandemija bude nastavljala nešto je sasvim drugo. Šef britanskih oružanih snaga general ser Nikolas Karter govorio je o potrebi da njihove „kolektivne snage budu u operativnom stanju do sredine aprila". Već se u stanju pripravnosti nalazi nekih 20.000 vojnika.

Šta je, dakle, to što vojska može da nam pruži? Evo pet ključnih oblasti u kojima oružane snage mogu da budu od pomoći.

Ljudstvo

Oružane snage predstavljaju pozamašan korpus obučenih, disciplinovanih i motivisanih muškaraca i žena sa širokim dijapazonom veština. Oni su snalažljivi, pokretni i sposobni da se organizuju i delaju u kratkom vremenskom roku.

Oni imaju mnoštvo objekata - baza, aerodroma i tome slično - od kojih mnogi na kraju mogu da se iskoriste za raznorazne zadatke.

Medicinska pomoć

Vojska očigledno ima dobro obučen, mada često ograničen broj medicinskog osoblja. Oružane snage malog broja zemalja imaju resurse poput SAD-a, gde je Pentagon već pristao da iz svojih zaliha zdravstvenom sistemu pošalje pet miliona maski za disanje i 2.000 respiratora.

Američka mornarica mobilisala je dva bolnička broda, USNS Mersi i USNS Komfort. To su praktično ogromna ploveća bolnička odeljenja koja, iako nisu opremljena da se izbore sa zaraznom bolešću, mogu da pomognu u rasterećivanju makar malog dela pritiska koji trpe kopnene ustanove. Potrajaće neko vreme dok ne budu bili spremni, međutim, i moći će da budu upotrebljeni samo u gradovima sa većim lukama.

Medicinske ustanove koje vojska može da iskoristi variraju u značajnoj meri od zemlje do zemlje. U mnogim slučajevima dugogodišnje mere štednje i pad broja pripadnika vojske znače da su vojno medicinsko osoblje sada uglavnom rezervisti i da možda već rade na „prvoj liniji fronta" u civilnom svojstvu.

Ali trupe su i dalje od velike koristi. Dobro su obučene u pružanju osnovne prve pomoći i mogu da pripomognu u raznim drugim pomoćnim ulogama. Možda će na kraju biti potrebne i same medicinske jedinice da bi se organizovale privremene „poljske" bolnice i druge zdravstvene ustanove.

Logistika

Ovo je očigledna oblast u kojoj može da se iskoristi puni vojni kapacitet. Trupe bi mogle da pomognu pri transportu vitalnih zaliha - u Velikoj Britaniji neki se obučavaju da održavaju dostavu boca sa kiseonikom bolnicama.

Mogu i da pripomognu u široj organizaciji logističkog sistema. Vojni sistem veze tu takođe može da odigra veliku ulogu.

• Sve o korona virusu - u malim dozama
• Da li je bezbednije biti u selu ili u gradu u doba korone
• Epidemija korona virusa, vanredno stanje, samoizolacija i prava građana u Srbiji

Bezbednost i javni red

Čovek se nada da ovo neće biti preko potrebna vojna uloga i da će to biti posao koji će većina zapadnih vlada rado prepustiti civilnoj policiji.

Ali ako broj dostupnog osoblja bude u značajnoj meri opao, ponovo bi potencijalno mogle da se iskoriste trupe, mada manje za kontakt licem u lice sa javnošću, a više za zaštitu ključnih instalacija, skladišta ili čega god, rasteretivši tako policijsku službu koja će onda moći da obavlja svoju tradicionalnu ulogu.

Očigledno se, međutim, tradicije razlikuju u svakoj zemlji. Mnoge već imaju paravojne policijske snage koje na neki način mešaju ove dve uloge. U SAD, svaka savezna država ima Nacionalnu gardu - praktično rezervne vojne snage i to one koje mogu da budu angažovane u skladu sa potrebama vlade.

Guverneri u 27 država već su aktivirali elemente snaga Nacionalne garde za raznorazne uloge.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više

Unošenje sigurnosti

Pozivanje vojske predstavlja značajan korak za vladu i praktično odslikava razmere krize koja se odvija oko nas. Ali to bi moglo da pomogne i prilikom unošenja određene doze sigurnosti među ljude - to znači da je država sada do kraja angažovana i da su svi njeni dostupni resursi mobilisani.

Vojska, međutim, očigledno nije odgovor na pandemiju. To je samo mali deo pomoći u pokušaju da se izbori sa njom. Vojska nije svemoćna. A i ona je, naravno, ranjiva na virus.

Pentagon je u petak saopštio, na primer, da se nekih 2.600 pripadnika američkog vojnog osoblja u Evropi već nalazi u samoizolaciji zbog zabrinutosti oko korona virusa.

Ova pandemija pala je iznebuha. Ozbiljnost prvobitne epidemije bila je zataškavana; znaci upozorenja nisu se slušali; a u mnogim zemljama reakcija je bila usporena. Sad je sve pitanje mobilisanja svih nacionalnih resursa kao da se radi o pravom ratu.

Neki političari će možda preterati sa ratnom retorikom. Ali vojska mora da bude spremna za svaku mogućnost. General ser Nikolas Karter, šef britanskih oružanih snaga, istakao je da vojska mora uvek da bude „spremna da povede rat koji ćemo možda morati da vodimo, a postalo je jasno da je taj trenutak sada stigao."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk