Živo jesenje jutro u Španskom vrtiću, bilingvalnom zabavištu u severnom Londonu.
Roditelji skidaju mališanima kacige i jakne za bicikle. Vaspitačice dočekuju decu zagrljajem i jednim veselim: „Buenos días!"
Na igralištu, devojčica traži da joj se kosa veže u „coleta" (španski za konjski rep), potom baca loptu i viče na engleskom: „Hvataj!".
„U ovom uzrastu deca ne uče jezik - ona ga usvajaju", kaže direktorka škole Karmen Rampersad.
Čini se da to najbolje objašnjava zavidnu lakoću sa kojom to rade male poliglote oko nje.
Za mnogu decu ovde, španski je treći ili čak četvrti jezik. Maternji jezici ovde su hrvatski, hebrejski, korejski i holandski.
Uporedite to sa patnjom kroz koju prolazi prosečna odrasla osoba na času jezika i bilo bi lako zaključiti da je najbolje da se sa tim krene mlad.
Ali nauka nudi mnogo složeniji uvid u to kako se naš odnos prema jezicima razvija tokom života - i ima mnogo toga što može da ohrabri one koji kreću kasnije.
Generalno gledano, različiti životni stadijumi daju nam različite prednosti u učenju jezika.
Kao bebe, imamo bolje uvo za različite zvuke; kao mališani, možemo zapanjujućom brzinom da prisvojimo narativne akcente.
Kao odrasli, imamo duži raspon pažnje i ključne veštine, kao što je pismenost, koje nam omogućuju da neprestano proširujemo vokabular, čak i u vlastitom jeziku.
I razni drugi faktori mimo godišta - kao što su društvene okolnosti, metode učenja, pa čak i ljubav i prijateljstvo - mogu da utiču na to koliko jezika govorimo i koliko dobro.
„Ne krene sve nizbrdo sa godinama", kaže Antonela Soras, profesorka razvojne lingvistike i direktorka Centra „Bilingvalizam je važan" na Univerzitetu u Edinburgu.
Ona daje primer nečega što je poznato kao „eksplicitno učenje": učenje jezika u učionici sa nastavnikom koji vam objašnjava pravila.
„Mala deca su veoma loša u eksplicitnom učenju, jer nemaju kognitivnu kontrolu, pažnju i sposobnost pamćenja", kaže Soras.
Ali odrasli su mnogo bolji u tome.
„Dakle, to je nešto što može da se popravi sa godinama", dodaje ona.
Jedna sudija istraživača iz Izraela pokazala je da su, na primer, odrasli bolji u razumevanju veštačkih jezičkih pravila i njihovom primenjivanju na nove reči u laboratorijskom okruženju.
Naučnici su uporedili tri odvojene grupe: osmogodišnjake, dvanaestogodišnjake i mlade odrasle osobe. Odrasli su imali bolje ocene od obe mlađe grupe, a dvanaestogodišnjaci su takođe bili bolji od mlađe dece.
Ovo se uklapa u rezultate dugogodišnje studije sprovedene nad skoro 2.000 bilingvalnih katalansko-španskih učenika engleskog: oni koji su počinjali kasnije u životu usvojili su novi jezik brže od ranih polaznika.
Istraživači iz Izraela sugerisali su da su njihovi stariji učesnici možda imali koristi od veština koje dolaze sa zrelošću - kao što su naprednije strategije rešavanja problema - i veće lingvističko iskustvo.
Drugim rečima, stariji učenici obično već mnogo znaju o sebi i svetu i mogu da iskoriste to znanje da bi obradili nove informacije.
Ono u čemu mala deca briljiraju jeste implicitno učenje: slušanje i imitiranje onih kojima je dati jezik maternji. Ali ovaj tip učenja zahteva provođenje mnogo vremena sa onima kojima je jezik maternji.
Centar „Bilingvalizam je važan" je 2016. godine sačinio interni izveštaj o časovima mandarinskog u osnovnim školama.
Oni su otkrili da jedan sat nedeljno učenja ne pravi značajnu razliku kod petogodišnjaka.
Ali čak i dodatnih pola sata i prisustvo nekoga kome je taj jezik maternji pomoglo je deci da savladaju osnove mandarinskog koje su teže za odrasle, kao što su tonovi.
Svi mi počinjemo kao prirodni lingvisti. Kao bebe, možemo da čujemo svih 600 konsonanata i 200 samoglasnika koji čine svetske jezike.
Tokom prve godine naših života, naš mozak počinje da se specijalizuje, prikačivši se na zvuke koje čujemo najčešće.
Nedonoščad već blebeću na svom maternjem jeziku. Čak i novorođenčad plaču sa akcentom, imitirajući govor koji su čuli dok su bili u materici.
Ova specijalizacija znači odbacivanje veština koje nam nisu potrebne: japanske bebe mogu lako da razlikuju zvuke „l" i „r" - ali odraslim Japancima je to mnogo teže.
Nema sumnje, kaže Soras, da su rane godine ključne za usvajanje našeg vlastitog jezika.
Studije napuštene ili izolovane dece pokazale su da ukoliko rano ne naučimo ljudski govor, ne možemo lako to da nadoknadimo kasnije.
Ali evo i iznenađenja: ta granica nije ista i za učenje stranog jezika.
„Važno je shvatiti da godište varira u skladu sa mnogim drugim stvarima", kaže Danijela Trenkić, psiholingvistkinja sa Univerziteta u Jorku.
Životi dece se u potpunosti razlikuju od života odraslih.
I tako, kad poredimo jezičke sposobnosti dece i odraslih, kaže Trenkić, „ne poredimo slično sa sličnim."
Trenkić daje primer porodice koje se preseli u neku novu zemlju.
Deca će obično taj jezik naučiti mnogo brže od njihovih roditelja.
Deca možda imaju veći osećaj užurbanosti jer je ovladavanje jezikom ključno za njihovo preživljavanje u društvu: sticanje prijatelja, prihvatanje, uklapanje.
Njihovi roditelji, s druge strane, skloniji su tome da se druže sa ljudima koji će ih razumeti, kao što su drugi imigranti.
„Stvaranje emotivne veze čini vas boljim u učenju jezika, po mom mišljenju", kaže Trenkić.
Naravno, i odrasli mogu da stvore tu emotivnu vezu i ne samo kroz ljubav ili prijateljstvo sa nekim kom je taj jezik maternji.
Studija iz 2013. godine sprovedena nad odraslim Britancima na početničkom kursu italijanskog pokazala je da je onima koji su ostali na kursu pomoglo zbližavanje sa drugim učenicima i nastavnikom.
„Ukoliko nađete srodne duše, to vam daje veću verovatnoću da ćete nastaviti sa učenjem jezika i da ćete istrajati u tome", kaže Trenkić.
„I to je zaista ključno. Za učenje su vam potrebne godine. Ukoliko nemate društvenu motivaciju za njega, veoma je teško održati ga."
Početkom ove godine, studija na MIT-u zasnovana na onlajn upitniku za skoro 670.000 ljudi pokazala je da je, da bi se steklo znanje engleske gramatike nalik govorniku maternjeg jezika, najbolje početi sa oko 10 godina, nakon čega ta sposobnost opada.
Međutim, ista studija je pokazala da vremenom možemo da postanemo sve bolji u jezicima, uključujući i naš vlastiti.
Na primer, mi u potpunosti ovladavamo gramatikom vlastitog jezika negde oko tridesete.
Ovo se nadovezuje na prethodnu, zasebnu studiju koja pokazuje da čak i govornici maternjeg jezika nauče skoro jednu novu reč dnevno u vlastitom jeziku sve do srednjeg doba.
Trenkić ističe da je studija sa MIT-a analizirala nešto izuzetno specifično - sposobnost da prođete kao da vam je jezik maternji u smislu gramatičke tačnosti.
Za prosečnog učenika jezika to uopšte ne mora da bude relevantno.
„Ljudi me ponekad pitaju, šta je najveća prednost stranog jezika?", kaže Trenkić. „Hoću li zaraditi više novca? Hoću li biti pametniji? Hoću li ostati zdraviji?"
„Ali, zapravo, najveća prednost poznavanja stranog jezika je sposobnost da komunicirate sa više ljudi", kaže ona.
Trenkić i sama dolazi iz Srbije. Ona je tečno počela da govori engleski u dvadesetim, nakon što se preselila u Veliku Britaniju.
Ona kaže da i dalje pravi gramatičke greške, naročito ako je umorna ili uzrujana.
„A opet, uprkos svemu tome - i ovo je ključno - mogu da postignem neke neverovatne stvari na engleskom", napisala je ona kasnije u mejlu. „Mogu da uživam u velikim književnim delima, mogu da proizvedem smislene i koherentne tekstove koji su dovoljno kvalitetni da budu objavljeni."
Štaviše, MIT-ov upitnik ju je klasifikovao kao nekoga kome je engleski maternji.
U španskom vrtiću, gde učenici pevaju „Cumpleaños feliz" a na policama sa knjigama može da se nađe „Grozon" na hebrejskom, ispostavlja se da je i sama direktorka s učenjem jezika krenula kasno u životu.
Karmen Rampersad je odrasla u Rumuniji i ovladala engleskim tek kad se odselila u inostranstvo u svojim dvadesetim godinama. Njena deca su španski usvojila u vrtiću.
Ali možda najveći lingvistički pustolov je njen muž.
Originalno sa Trinidada, rumunski je naučio od njene porodice, koja živi blizu granice sa Moldavijom.
„Odlično govori rumunski", kaže ona. „Priča ga sa moldavskim akcentom. Urnebesno je."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar