Bejrut i Balkan: "Libanci su kao feniks koji se diže iz pepela"

Balkansko i libansko životno iskustvo ponovo se isprepletalo - i to na veoma surov način.

„U prvom trenutku, kad se čula eksplozija, pomislili smo da avioni probijaju zvučni zid - kao u NATO bombardovanju Jugoslavije 1999. godine.

Potisak me je srušio s nogu, sreća da su vrata od terase bila otvorena jer nije puklo staklo, ali su teška vrata ispala iz štokova", kaže za BBC na srpskom Jelena Sadler.

Ona sa suprugom Brentom živi u stambenoj zgradi na samo nekoliko stotina metara od poprišta nezabeležene eksplozije u luci libanske prestonice.

„Sve izgleda kao posle Hirošime, čija je 75. godišnjica baš sutra.

Ljudi su na ulici, u potpunoj neverici."

• Eksplozija u Bejrutu: U Libanu potraga za preživelima, najmanje 100 poginulih i više od 4.000 povređenih
• Libanski premijer podneo ostavku usled talasa protesta
• Da li Arapi okreću leđa religiji

Direktorka Srpsko-libanskog poslovnog saveta ipak veruje da će uzdrmana zemlja naći put i iz ove katastrofe.

„Oni su kao feniks koji se diže iz pepela - žilav su narod, pun snage za promene, mada im sada snage malo nedostaje jer su ovde od oktobra prošle godine velike političke, ekonomske i društvene nestabilnosti."

U eksplozijama u bejrutskoj luci stradali se broje u desetinama, a povređeni u hiljadama, dok je proglašeno dvonedeljno vanredno stanje.

„Navikli na katastrofe"

Posledice detonacije veoma su vidljive u samom centru grada, njegovom rezidencijalnom središtu i epicentru noćnog života, kao i ekskluzivnim naseljima.

Razmere stradanja teško je sagledati.

„Moja najbolja prijateljica bori se za život, ali ne možemo da dođemo ni do informacija o njoj.

Ne znam ni u kojoj je bolnici, ni kako je", opisuje stanje Jelena Sadler i dodaje da struje nije bilo samo sat vremena posle eksplozije, ali da se i dalje ne može ući u delove grada koji su razrušeni, osim ako u njima ne stanujete.

Vanredno stanje stiže u već vanrednim okolnostima - zbog epidemije virusa korona, u Bejrutu se inače primenjuju posebne mere.

„Ovde je do utorka trajao lokdaun, a trebalo bi da ponovo počne sutra i traje do narednog utorka.

Niko ne zna kako će se to primeniti u novim okolnostima."

• Majkl Džordan, „Poslednji ples" i sećanje na tragediju u Bejrutu
• „Mog sina su toliko mučili da je izgubio razum“

Ipak, ove okolnosti za Libance nisu u potpunosti nove - zemlja je od 1975. do 1990. godine bila razarana u građanskom ratu, a 2005. godine suočila se i sa ubistvom premijera Rafika Haririja.

„Libanci su navikli na katastrofe.

U toku građanskog rata, bili su poznati po tome da se preko dana zatvori ulica, bude pucnjave i okršaja, ali već uveče ljudi žive i završavaju poslove - to je višedecenijsko prilagođavanje."

Zbog svega toga, nova etapa ekonomske krize koja je počela prošle godine gotovo da i ne može da pridobije veću pažnju svetske javnosti.

„Počelo je protestima protiv političara, pa je usledio finansijski kolaps.

Banke su uglavnom zatvorene, a ljudi mesečno mogu da podignu oko 200-250 dolara sa računa", kaže Jelena Sadler.

Iz libanskog do balkanskog „pakla" - i nazad

Sa željom za mirnijim životom, Hasan Hajdar Diab je 1981. godine krenuo u suprotnom smeru - kao student na razmeni na zagrebačkom Fakultetu političkih nauka.

„Otišao sam iz rata sa 18 godina, i došao ovde gde me je dočekao rat 1991. godine.

Pobegao sam iz libanskog pakla i dočekao me balkanski pakao - ništa se nije promenilo i to je tragedija", kaže Hajdar Diab za BBC na srpskom.

Danas je novinar hrvatskog Večernjeg lista pa je bejrutsku tragediju posmatrao sa velike udaljenosti.

„Ovaj događaj me užasnuo - nikada nisam osećao takvu nemoć.

Kada vidiš grad u kome si odrastao u plamenu, a porodica ti je tamo i sa njima uspostavljaš kontakt tek posle više sati - meni je to užasno, potpuno užasno."

U grad u međuvremenu se vraćao kao ratni reporter prateći događaje u nestabilnom regionu, pa je svedočio obnovi Bejruta u poslednje tri decenije.

„Užasava me kad obični ljudi kod nas, ili čak političari, ne prate novosti, pa su Zagreb posle zemljotresa upoređivali sa Bejrutom.

A to je po svemu neuporedivo", poručuje on.

Živo sećanje na Jugoslaviju

Velika ulaganja u obnovu grada počela su da privlače i turiste, pa je libansku prestonicu prošle godine posetio Luka Popović iz Beograda.

„Ima mnogo stranaca, a Libanci su veoma gostoprimljiv narod.

Mnogo njih zna Srbiju i odmah pomenu Jugoslaviju - mnogi imaju ljude u porodici koji su baš preko Jugoslavije išli dalje za Evropu za vreme rata", kaže Popović.

Upravo iz vremena socijalističke Jugoslavije ostale su čvrste veze Balkana i Libana.

„Hrvatsku u Libanu prepoznaju po sportistima i poznatim fudbalerima, dok Srbija daleko bolje čuva ekonomske, diplomatske i političke veze.

Srbija nastavlja politiku Nesvrstanih i Josipa Broza Tita kojom se vidi važnost zemalja Bliskog Istoka za Balkan", kaže novinar Hasan Hajdar Diab.

U turističkom obilasku, Popoviću je posebnu pažnju privukao upravo danas razrušeni deo grada.

„Centar grada je bio granica između hrišćanskog i muslimanskog dela u vreme građanskog rata, pa su se u tom delu vodile žestoke borbe.

Uloženo je mnogo novca da bi se grad u potpunosti restaurirao jer je sve bilo razoreno."

Popović kaže da je u maju prošle godine bilo jasno da ekonomska kriza tinja, ali se to nije mnogo primećivalo na ekskluzivnim radnjama u centru grada.

„Bejrut se nije mogao opisati kao ratna zona, iako i dalje postoje određene zgrade koje nose ožiljke rata - poput uništenih zgrada u NATO bombardovanju Beograda.

Da ne znate da je vođen rat, to ne bi moglo ni da se pretpostavi."

Osim sličnosti u ratnom iskustvu, Jelena Sadler kaže da se i poslovi u tom delu sveta odvijaju na sličan način kao na Balkanu.

„Liban je na neki način sličan našem mentalitetu - ako nešto može na brzinu da se završi, to se i uradi.

Oni umeju da nanjuše posao i brzo ga realizuju, a nama treba malo više vremena, u tome ima malo razlike",

Dok njen suprug Brent, nekada CNN novinara, u Bejrutu radi na jačanju informativnog programa jedne od lokalnih TV stanica, ona nastoji da pronađe oblasti ekonomske saradnje Srbije i Libana.

„Ranije im je bio interesantan bankarski sektor, nedavno su aktivni bili vrlo napredni projekti u digitalizaciji poljoprivrede.

Nažalost, zbog političkih nestabilnosti, mnogo toga je stalo", kaže Jelena Sadler koja se ipak nada obnovi ekonomskih veza.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk