Stereotipi kažu da su Slovenci majstori samo za zimske sportove, ali dok košarkaš Luka Dončić dominira NBA ligom zemlju trese biciklistička groznica - kako su takmičari iz zemlje od samo dva miliona stanovnika pokorili Tur de Frans?
Ljubitelji biciklizma na Tur de Fransu, najprestižnijoj trci sveta, videli su jedno od najvećih iznenađenja u istoriji tog sporta.
U centru pažnje bila su dva Slovenca - Primož Roglič i Tadej Pogačar.
Posle velike borbe, trku je osvojio 22-godišnji Pogačar, inače debitant, koji je postao drugi najmlađi osvajač Tur de Fransa u istoriji.
Posle osvajanja Evropskog prvenstva u košarci 2017. i dominacije Dončića u NBA ligi, Slovenija se sada ponovo našla u centru pažnje svetskih medija, a većina naslova, poput onih srećnih porodica koje pominje Tolstoj, liče jedni na druge: „Čudeni Pogačar", „Neverovatni Pogačar", „Vunderkind iz Slovenije"…
„Euforija je ogromna, po završetku trke su svi u Sloveniji nosili žute majice", kaže za BBC na srpskom Boštjan Kavčnik, slovenački biciklista koji je Pogačarov prijatelj i serviser njegovog bicikla.
„Svi smo znali da je dobar, ali da je ovoliko dobar, niko nije mogao da zna", dodaje Kavčnik, član Kolesarskog (biciklističkog) društva Rog.
Tamo je sve i počelo.
„Euforija se vidi na treninzima - mnogi me zovu da pitaju da li i njihova deca mogu da počnu da treniraju", kaže za BBC Miha Koncilija, biciklistički trener, skaut i čovek koji je otkrio Pogačara.
I kakav je osećaj biti neko ko je otkrio osvajača čuvenog Tur de Fransa?
„Uf", ispustio je Koncilija prvo uzdah i nasmejao se.
„Veoma emotivno. Svakog jutra kad se probudim kažem sebi 'ma ne, to nije moguće… Nije moguće da je to uradio momak koji dva kilometra od mene, ali tako je.
„Imamo ga, ponosni smo i uživamo u ovom trenutku", kaže uz osmeh.
Tur de Frans je trebalo da počne još 27. juna, ali je odložen zbog virusa korona.
Prva od 21 etape trke počela je 29. avgusta u Nici, a za mesec dana trebalo je preći oko 3.500 hiljada kilometara kroz Francusku.
Žuta majica, namenjena biciklisti koji ima najbolje prolazno u generalnom plasmanu, bila je kod Rogliča u većem delu trke.
Roglič je prošle godine osvojio špansku Vueltu - jednu od tri prestižne Grand tur trke, uz Điro d'Italija i Tur de Frans - tako da su ga mnogi videli kao favorita.
Pred pretposlednju etapu, Roglič je imao 57 sekundi prednosti u odnosu na Pogačara, tako da se očekivalo da rutinski završi trku.
„Svi su očekivali da Roglič ne baš nužno pobedi, ali da bude u samom vrhu", kaže za BBC na srpskom Gasper Petovar, novinar slovenačkog njuz magazina Reporter.
„Išao je na pobedu i cela Slovenija je bila uz njega. A na Pogačara su svi gledali kao, eto, mlad i simpatičan momak", dodaje on.
Za sve drugo osim pobede Rogliča bilo je potrebno čudo - koje se na kraju i dogodilo.
Pogačar, koji vozi za timiz Ujedinjenih Arapskih Emirata, nadoknadio je zaostatak, stekavši na kraju prednost od ukupno 59 sekundi u odnosu na Rogliča.
Na kraju ga je na Jelisejskim poljima čekao šampanjac i nagrada od 500.000 evra.
„Ovo je bio jedan od najboljih nastupa u istoriji biciklizma", naveo ja na Tviteru Lens Armstrong, čuveni biciklista i sedmostruki šampion Tur de Fransa, koji je sve titule izgubio zbog doping skandala.
That was one of the single best performances we’ve ever seen in cycling. Absolutely unbelievable win by @tamaupogi Stage 20 on #THEMOVE - coming soon. @gettysport pic.twitter.com/p0rGXYteU5
— Lance Armstrong (@lancearmstrong) September 19, 2020
Pogačar je na kraju bio ponosni vlasnik tri majice - žute pobedničke, bele za najboljeg mladog biciklistu i polka dot (bele sa crvenim tufnama) za najboljeg na planinskim rutama.
Trku je izvozao za 87 sati, 20 minuta i 5 stotinki.
„Dobili smo novog heroja. To je zaista bila senzacija… Sada svi klinci žele da budu biciklisti", kaže Petovar.
Jedan Slovenac je osvojio Tur de Frans, a drugi Slovenac je bio drugi.
Šta je dovelo do toga i kako su Slovenci tako uspešni u jednom od najtežih sportova sveta, pitaju se mnogi.
„Mnogo elemenata je potrebno da bi se to dogodilo", kaže Koncelija.
„Tadej je strašan talenat, od devete godine je sa nama, što znači da smo nešto napravili dobro.
„Kada imaš takvog talenta, najbitnije je da ga ne forsiraš previše i da on svake godine napreduje. Tako je bilo kod Tadeja".
Jedan od razloga je i tradicija biciklizma, koja u Sloveniji postoji još iz perioda Jugoslavije, kao i veliki broj rekreativnih klubova.
Kavčnik kaže da je za veliki uspeh potreban talenat, ali i određeni sistem rada.
„Mora da postoji talenat, ne možeš od magarca napraviti sportskog konja, ali ne može ni taj talenat bez prave obuke i prilike da se iskaže", ističe.
Tu, kaže, na scenu stupa Miha Koncilija, koji u Kolesarskom društvu Rog vodi omladinski pogon.
„On svake zime ide po školama i traži talente za biciklizam. To je sistem koji se pokazao veoma dobrim", kaže Kavčnik.
A kako to izgleda?
„Mlade bicikliste tražim tako što odem u 40 različitih škola kako bih mogao da testiram decu. Tako sam 2007. godine našao Tadejevog starijeg brata Tilena, a pola godine kasnije i Tadej je počeo da trenira".
Mnogi tu ističu značaj i Radoja Milića, šefu Laboratorije za fiziologiju Instituta za sport, pri Univerzitetu u Ljubljani.
Nemački Dojče vele Milića naziva „mozgom slovenačkog biciklizma".
Kako navode, on još od 1988. radi na testovima performansi, razvija planove treninga i obučava mlade trenere, a sve ovo je samo vrhunac njegovog rada.
Zbog toga možda i ne čudi što je Slovenija imala niz osvajača medalja na biciklističkim takmičenjima.
Među njima su Bogdan Fink, Janez Brajkovič, Simon Špilak, Andrej Hauptman, Borut Božič...
A uz Pogačara i Rogliča danas su tu i Matej Mohorič, Jan Polanc i Luka Mezgec - njih petorica od 2014. imaju 17 osvojenih etapa na Grend turovima.
Petovar ističe da je tačno da se radi sistematično, ali da Slovenija jednostavno „nikada nije imala talente kao što su Roglič i Pogačar".
Gasper Petovar
Kada su naši 2017. pobedili na Evrobasketu svi su odmah želeli da budu košarkaši. Sada svi žele da budu biciklisti.
Mnogi novinari, a i ja sam saglasan sa tim, misle da je ovo najveća slovenačka sportska senzacija u svetu.
Da, bili smo prvi Evrobasketu, ali ko za to zna u Aziji ili Latinskoj Americi? Niko.
Imali smo olimpijsku i svetsku prvakinju u džudou, olimpijskog prvaka u bacanju kladiva, uspešni smo bili u ski-skokovima… Ali ko zna za to.
Zato ceo svet zna za Tur de Frans, koji je ovog puta osvojio Slovenac.
To je kao da je osvojio Vimbldon.
Zato svakog dana u svim novinama ima nešto o Pogačaru. Sve se svodi na to šta novo naći o Pogačaru.
Rođen je 21. septembra 1998. godine - 22 je napunio tokom Tur de Fransa.
Počeo je da trenira već sa devet godina, a sa 16 je postao deo slovenačke reprezentacije.
„Znam ga od kad je bio mali, od kad je došao kod nas u Rog", kaže Kavčnik.
„Na jednoj trci Andrej Hauptman gleda šta se dešava i kaže mi 'joj, Bogi, ovaj ne može više", priseća se on.
„A Miha Koncilija doda: 'Pa već ih je sve pretekao za ceo krug'".
Kavčnik ističe da je jedna od Pogačarovih prednosti i to što ne gubi lako masti.
„Biciklistima se uvek vidi kad pređu mnogo kilometara, jer smršaju. On ne", navodi.
U juniorskim trkama je učestvuje od 2016. godine, a prvi veliki uspeh napravio je 2019. godine osvajanjem prvenstva Slovenije u vožnji na hronometar, uz treće mesto na čuvenoj Vuelti i pobedu u Trci kroz Kaliforniju.
Pre Tur de Fransa, bio je prvi na Trci oko Valensije.
Koncilija navodi da je Pogačar u mladosti veliku bitku vodio protiv kilograma, do kojih nikako nije mogao da dođe.
„Uvek je bio manji od vršnjaka i ako si 20 kilograma lakši od ostalih onda moraš mnogo da se boriš.
„Tako je bilo i kad je odrastao, uvek je davao sve od sebe. A kada svakog dana tako treniraš, to ti mnogo donese", ističe on.
Rođen je 1989. godine, a profesionalni biciklista je od 2013. godine.
Prvo se bavio ski skokovima, koji su mu prilično dobro išli, ali je u martu 2007. pao prilikom doskoka u Planici.
Na sreću, prošao je samo sa potresom mozga i polomljenim nosem, a moglo je da bude mnogo gore od toga.
On kaže da to nije bilo ključno za njegov kraj skakačke karijere, ali je imalo uticaja.
U okviru programa rehabilitacije vozio je bicikl i - ostalo je istorija.
Do sada je dva puta osvajao Trku kroz Sloveniju (2015 i 2018), 2016. osvojio je etapu na Điro d'Italiji, a 2017. i 2018. etapu na Tur de Fransu.
Na Svetskom prvenstvu u vožnji na hronometar 2017. godine osvojio je srebrnu medalju, a onda je došla Vuelta i zlato.
Slovenija je „zaražena" biciklizmom i teško da će to uskoro prestati, jer nije mala stvar imati dvojicu u svetskom vrhu.
„Postoje dve mogućnosti za Pogačara", kaže Petovar.
„Jedna je da zaista postane novi Edi Merks - čuveni belgijski biciklista, jedan od najboljih svih vremena - kao što pišu neki strani novinari, a druga je da mu padne motivacija i da to bude to.
„Ali svi koji ga poznaju kažu da se to neće desiti i da ovo nije sve što je Pogačar pokazao", dodaje on.
Kako navodi, Pogačar je veoma je motivisan, ima želju da bude najbolji, uvek ide na pobedu i pripremljen je kao niko drugi.
„Svi kažu i da se oduvek veoma brzo i dobro regeneriše", navodi Petovar.
„Već kao klinac je mogao da trenira ceo dan i da ujutru bude kao nov. A njegov brat, koji je trenirao sa njim, ujutru bi bio 'polumrtav'".
Kavčnik iz Roga, kluba koja postoji 71 godinu, kaže da euforija posle Tur de Fransa ne jenjava i da sve više dece trenira biciklizam.
„Mnogo ih je došlo i prošle godine posle Vuelte, a tek sad… Ove godine se prodalo najviše bicikala", ističe.
„Treba to da iskoristimo", dodaje Koncilija, ističući da ako ima više mladih, verovatnije je da će se ponovo pojaviti neko poput Pogačara i Rogliča.
Kavčnik navodi da je Pogačar skroman i da će „tek za neko vreme shvatiti šta je napravio".
„Iz godine u godinu on raste i ne znam gde mu je granica", zaključuje.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 1
Noj(e)
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar