Jermenija i Azerbejdžan postigli su sporazum o privremenom prekidu vatre u regionu Nagorno-Karabah.
Ruski šef diplomatije saopštio je ovu vest nešto pre tri sata posle ponoći po moskovskom vremenu, posle deset sati pregovora u ruskoj prestonici.
Sergej Lavrov je izajvio da će dve zemlje sada započeti „suštinske" razgovore.
Više od 300 ljudi je poginulo i hiljade su raseljene od 27. septembra - u poslednjoj eskalaciji nasilja u ovom višedecenijskom sukobu.
Dogovorena je i razmena zarobljenika i tela preminulih u podne po lokalnom vremenu u subotu.
Nagorno-Karabah kontroliše etnička grupa Jermena iako je zvanično to deo Azerbejdžana.
Ove dve bivše sovjetske republike krive jedna drugu za ponovni početak sukoba - najgori u poslednjim decenijama.
Rusija ima vojnu bazu u Jermeniji i obe države su članice Organizacije Ugovora za kolektivnu bezbednost (ODKB).
Ipak, Moskva ima dobre odnose i sa Azerbejdžanom.
U petak je ministar odbrane Jermenije najavio da će se borbe nastaviti tokom dana uprkos pregovorima u Moskvi.
U četvrtak je Jermenija optužila Azerbejdžan da je namerno granatirao katedralu koja ima istorijsku vrednost u Nagorno-Karabahu. Fotografije pokazuju da je ova Crkva svetog spasa u gradu Šuši ozbiljno oštećena.
Istovremeno, Azerbejdžan je saopštio da su jermenske snage granatirale drugi po veličini grad Gendže u regionu Goranboj, kada je poginuo najmanje jedan civil.
Premijer Jermenije Nikola Pašinjan je ranije, govoreći za BBC, upozorio na „genocid" u ovom regionu i dodao da je „Jermenija, zemlja Jermena".
Zbog sukoba u Nagorno-Karabahu polovina stanovništva ovog regiona - oko 70.000 ljudi - moralo je da se iseli, saopštili su zvaničnici.
Glavni grad regiona Stepanakert danima je bio granatiran i bez struje. Meštani koji su ostali u njemu krili su se u podrumima kuća i zgrada.
Jermenija i Azerbejdžan ratovali su zbog Nagorno-Karabaha od 1988-1994. godine, kada su postigli primirje. Ipak, trajni mirovni sporazum nikad nije postignut.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar